Pravilnik o tehničkim standardima pristupačnosti 2013

Na ovome moramo da zahvalimo zameniku Zaštitniku građana za pitanja osoba sa invaliditetom prof. dr Goranu Bašiću, koji je reagovao Preporukom da Ministarstvo uključi sve zainteresovane u proces izrade ovog Pravilnika i Timu za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva pri Kabinetu potpredsednice Vlade Srbije za evropske integracije koji je obezbedio uslove za održavanje sastanaka radne grupe i pomogao izradu ilustracija koje olakšavaju razumevanje normativa.

Zanimljivo je da je inicijativa za učešće predstavnika organizacija civilnog društva započela na popularnog društvenoj mreži Twitter:

Naime, nakon saznanja da je ministarstvo bivšeg ministra Olivera Dulića u martu 2012. donelo Pravilnik o tehničkim standardima pristupačnosti bez konsultacija za organizacijama civilnog društva koje se bave pitanjima položaja osoba sa invaliditetom, reagovali smo saopštenjem za javnost i jednim tvitom: „Opet bez učešća organizacija osoba sa invaliditetom.http://www.crnps.org.rs/2012/opet-bez-ucesca-organizacija-osoba-sa-invaliditetom … @ivangrujic@zakonjenas.„

Veoma brzo je usledila reakcija tada aktuelnog ministra Olivera Dulića: „@vidandankovic@IvanGrujic hajde da dodjete do mene da sednete sa ljudima da se prilagodi potrebama, moze sledece nedelje. „

Iako se u nazivu ovog Pravilnika pominju standardi pristupačnosti, moramo voditi računa o tome da postoji razlika između normativa kojima se propisuju uslovi koje je potrebno zadovoljiti da bi neki objekat, usluga ili informacija bila pristupačna i standarda kvaliteta. Mi nažalost još uvek nemamo Sistem za kontrolu standarda kvaliteta u ovoj oblasti i obučene ljude za sertifikaciju. Govorim o sistemima kao što su na pr. ISO ili HACCP. Smatram da je ovo veoma važno i da se samo tako standardi pristupačnosti mogu podići u rang koji na primer ima ekologija odnosno energetska efikasnost zgrada (energetski pasoš) i dostići sistem kontrole koju očekuju osobe sa invaliditetom u Srbiji.

Najveće dostignuće ovog Pravilnika je uvođenje pojma Dizajn za sve/Univerzalni dizajn. Ovim smo se značajno približili savremenom pristupu pristupačnosti, po kom elementi pristupačnosti nisu specijalno dizajnirani za samo jednu grupu korisnika već služe da olakšaju pristup i korišćenje svim ljudima. Primer Dizajna za sve su na pr. automatska vrata koja svima olakšavaju ulazak u zgradu, vozila gradskog prevoza sa automatskom rampom, javni lift nasuprot stepenišnoj platformi (podzemni prolazi na Terazijama u Beogradu) koja je dizajnirana samo za korisnike invalidskih kolica, ivičnjak u nivou kolovoza celom širinom pešačkog prelaza nasuprot specijalnom spuštanju samo jednog malog dela ivičnjaka na pešačkim prelazima koji su obeleženi žutim znakom i koji često povećaju rizik po bezbednost pešaka umesto da olakšaju prelaženje pešačkog prelaza.

Postoji i nešto što Pravilnik nije mogao da uredi. To je inicijativa da se uz projektnu dokumentaciju prilaže i elaborat o pristupačnosti objekta. Naime, glavni arhitektonsko-građevinski projekat nema taj nivo detaljnosti kako bi se videli svi elementi pristupačnosti (detalji i visine postavljanja elemenata enterijera, jasne informacije o kretanju kroz objekat, modeli elektroopreme, raspored i dizajn info tabli itd…). Problem predstavlja to što upravo ovi detalji nekada naprave razliku između pristupačnog i nepristupačnog objekta. Nacionalna organizacija osoba sa invaliditetom je preuzela na sebe tu odgovornost da se obaveza izrade ovog elaborata propiše u Zakonu o planiranju i izgradnji i tako uđe u Pravilnik o obaveznoj dokumentaciji prilikom izrade projekata. Ovaj elaborat bi značajno olakšao i kontrolu zakonske usklađenosti projekata i kasnije tehnički prijem objekata.

Pravilnik o teh. standardima pristupačnosti je arhitektonsko-građevinski podzakonski akt za koje je nadležno Ministarstvo građevinarstva i urbanizma i ovo je jedan od prvih koraka. Da bi smo obezbedili pristupačnost izgrađenog okruženja, koja je značajan preduslov za puno uključivanje osoba sa invaliditetom, neophodno je doneti slične propise i u oblasti saobraćaja, informisanja i pružanja usluga (javne uprave, trgovačkih i ugostiteljskih). Nadam se da će se uskoro formirati radne grupe za izradu i ovih akata. Nadam se da će kao i našem slučaju omogućiti predstavnicima organizacija da učestvuju u procesu i konačno, nadam se da će usvojiti princip Dizajn za sve/Univerzalni dizajn i tako nastaviti dobru praksu.“