Dom u kome je život lakši

Dvanaest soba prilagođeno osobama u kolicima, a u objektu ima mesta za 196 akademaca,

Dobro došli, uđite slobodno – sa širokim osmehom dočekao nas je u svojoj sobi u studentskom domu „Mika Mitrović” budući specijalizant arhitekture Nikola Arsić. U kolicima je, ali mu nije problem da nam otvori vrata jer je brava niže nego što je uobičajeno – taman nadohvat njegovih ruku. Uvežbano, na točkovima prelazi do drugog kraja prostrane sobe da promeša doručak koji se krčka na rešou postavljenom na visini koja mu odgovara.
Arhitekta od početka studija ovde živi sa majkom, koja mu je personalni asistent. Juče, dan uoči Međunarodnog dana studenata, Nikola je bio sam, ali nas je uprkos tome ugostio kao pravi domaćin i ponudio kafom i doručkom. Soba u kojoj on stanuje, jedna je od 12 prostorija u „Miki” koje su potpuno prilagođene osobama u kolicima.

– Živeo sam tu i pre renoviranja, a sobe su sada tri puta veće nego što su bile. Prostor je funkcionalan, imam komoditet i mogu da se kroz njega krećem kolicima. Kao arhitekta jedino što bih zamerio jeste preveliko kupatilo – veliko je poput nečije sobe, i premala terasa, na koju ne mogu da izađem, jer nemam mesta da se okrenem i vratim nazad – objašnjava Nikola kako se snalazi u domu.

I Maša Stojaković, sa Pravnog fakulteta, za ovaj dom je konkurisala sa majkom. Ali, ni njenu mamu ovde nismo zatekli, pošto joj je ćerka dala „slobodne dane” jer zbog prilagođenosti sobe uspeva i sama da se snađe.

– Ovde mogu sama da se okupam, skuvam kafu, pa čak i da zamenim posteljinu u magacinu, jer postoji lift. U restoranu mi je potrebna pomoć zbog toga što ne mogu sama da prenesem poslužavnik, ali tu su uvek kolege i kuvarice kao i ostalo osoblje koje je vrlo ljubazno – zadovoljna je Maša.

U studentskom domu „Mika Mitrović” ima 196 mesta, a 10 odsto od ukupnog broja studenata koji ovde žive ima neku vrstu invaliditeta. Modernizacijom objekta koji se nalazi u Ulici kralja Vladimira prostor im je u potpunosti prilagođen – od ulaza do tuš kabina u sobama.

Uz to, oni kojima je to potrebno, ovde mogu stanovati i sa personalnim asistentima, ljudima u koje imaju najviše poverenja i na koje mogu da se oslone – sa ocem ili majkom, bratom ili sestrom, drugom ili drugaricom.

– Studentski dom „Mika Mitrović” izgrađen je 1957. godine i u početku je bio rezervisan samo za rekonvalescente i studente sa hendikepom. Akademci sa invaliditetom zalagali su se da ne budu u getu i borili se za inkluziju, i za to su se izborili, pa sada mogu biti smešteni i u drugim domovima. Naš sada ide na redovne raspodele kao i svi drugi domovi, a ranije je mesta u njemu dodeljivala posebna lekarska komisija – objašnjava Zlatomir Matić, čovek sa dvanaestogodišnjim upravničkim stažom u ovoj ustanovi.

Jedan od stanara „Mike Mitrovića” je i budući pravnik Ognjen Vujović. Ovde je odnedavno, ali sa sigurnošću tvrdi da od ovog, u Beogradu nema sređenijeg doma.

– Osim što su prvi spratovi prilagođeni kolegama sa invaliditetom, ni nama ostalima ne manjka udobnosti. U nekim sobama čak imamo i LCD televizore i frižidere, a to nigde drugde nema. Protok interneta je sjajan, a osim menze i dve čitaonice ovde je i soba sa stolom za stoni tenis gde se često okupljamo – ističe Vujović.

Upravnik Matić podstiče druženje akademaca, pa im tako često progleda kroz prste i dopušta organizovanje sedeljki u sobama povodom rođendana ili položenih ispita. Glasnih žurki nema – kućni red mora da se poštuje.

Akademcima, priznaje, jedino nedostaje studentski klub sa te-ve salom u kome bi provodili slobodno vreme. Zbog odlaska u stečaj firme koja je radila rekonstrukciju doma 2013. godine, on još nije završen, a neimari su za sobom ostavili i velike kontejnere i zarobili prostor za sportski teren. Matić se nada da će i to biti završeno.

– Ovde ne žive studenti sa posebnim potrebama, jer oni imaju potrebe kao i njihovi vršnjaci. Razlika je samo što im je teže da te potrebe zadovolje, a ovaj dom im to olakšava – ističe Matić.

Objavljeno: 17. 11. 2017.

Izvor: www.politika.rs

Autor: Ana Vuković