Veliki borac i prvi slepi majstor džudoa u Srbiji

Četvrtog avgusta u Birmingenu održaće se IBS-a Evropsko prvenstvo za slepe džudiste. Srbija će imati jednog predstavnika – Bojana Neškovića koji je kao reprezentativac Srbije učestvovao na Svetskim igrama za invalide u Turskoj, a odličan rezultat postigao je na Evropskom prvenstvu u džudou u Velikoj Britaniji. Sportski uspeh ovog mladića je veliki, ali ne i najveći koji je u životu postigao.

Ovaj džudista ima taktiku za Evropsko prvenstvo, dva završena fakulteta, dve ćerke i jaku volju kojom je pobedio mrak. Bojan je postepeno ostajao bez vida, a potpuno oslepeo pre 10 godina. To ga nije sprečilo da uspe.

„Shvatio sam kada sam gubio vid da u stvari sve zavisi od mene. Od mog pristupa u životu zavisiće da li ću uspeti. Od kad sam to shvatio sve sam okrenuo prema sebi. U smislu da se ne oslanjam na druge ljude, jedino na sebe i mislim da je to jedino rešenje za osobu sa hendikepom, da proba da što više uloži u sebe“, kaže Bojan Nešković.

A on je ulagao. Diplomirani je defektolog i ekonomista, osnivač je Džudo udruženja slepih, prve takve organizacije u Srbiji. Osim džudoa, karate i ples su mu velike ljubavi. Ali ne i najveća.

„Počeo sam sa plesom, počeo sam ovde sa tadašnjom drugaricom a sadašnjom suprugom Jelenom da plešem. Posle smo se venčali i dobili smo dve devojčice, jednu od dve i po godine, jednu od tri meseca. I tako, to je jedna lepa priča“, kaže Nešković.

A deo te priče je i Miodrag. Prvo je Bojanu bio trener plesa, a onda i džudoa.

„Onako kroz priču smo došli do toga da se on bavi borilačkim sportovima pošto je tad naš prostor bio slobodan tokom prepodneva, doneli smo strunjače i on je krenuo sa džudo treninzima i mi smo za nekih godinu dana uspeli, Boga mi, da dosta stvari napravimo“, rekao je predsednik plesnog kluba „Mladost“ Miodrag Kastratović.

Bojan koji je izbegao u Srbiju 1992. godine, u trinaestoj je saznao da će oslepeti, a kada se to dogodilo našao je načine da se bori sa tim sudeći po tome kako mu dan izgleda.

„Krenem na posao oko 6.20, radim na Bežanijskoj kosi u direkciji JKP Zelenilo. Onda posle posla često idem na treninge na Labudovo brdo i onda se tek uveče oko osam vratim kući. Pošto mi treba oko dva i po sata od Labudovog brda do Ugrinovaca gde živim“, kaže Bojan.

Prvi slepi majstor džudoa u Srbiji nada se da ćemo uskoro opet imati povoda za razgovor. Ukoliko donese medalju sa Evropskog prvenstva za slepe u Engleskoj.

Objavljeno: 22. 07. 2017.

Izvor: www.rts.rs