Kolektivno domaćinstvo uz podršku stručnjaka
Kako bi se osobe sa invaliditetom uključile u život lokalne zajednice obezbeđeno im je šest stanova u prestonici. – Pet, šest njih radi u skladu sa svojim sposobnostima i zarađuje džeparac
Pred vratima stana u Birčaninovoj ulici osmoro muškaraca i žena, nekadašnji korisnici Doma za decu i omladinu ometenu u razvoju u Sremčici, od maja nasmejano i srdačno pozdravljaju komšije i goste. Kako bi osobe sa različitim stepenom invaliditeta uključila u život lokalne zajednice, od 2004. godine Asocijacija za promovisanje inkluzije Srbije (API Srbije) obezbedila im je šest stanova u različitim delovima prestonice – na Banovom brdu, Novom Beogradu i u centru. U svakom od njih živi pet, šest osoba, i za svakog stanara obezbeđeno je u proseku između 12 i 15 kvadratnih metara prostora.
– Pokušavamo da imitiramo uslove u kojima žive biološke porodice. U stanovima boravi nekoliko osoba i za razliku od doma oni sami odlučuju šta će da rade u toku dana. Pravilo je da stanovi budu međusobno udaljeni kako bi stanari bili samostalniji i okrenuti lokalnoj zajednici, a ne upućeni samo jedni na druge. Imaju lep kontakt sa komšilukom, kome hoće da pomognu i učine uslugu i komunikativni su – objašnjava Jadranka Novak-Sujak, psiholog i šef stručnog tima.
Program specijalne podrške osobama sa intelektualnim i drugim teškoćama prilagođen je evropskim standardima. U zavisnosti od stepena invaliditeta, sa pojedinim stanarima boraviće domaćini 24 časa, kod drugih su samo nekoliko sati u toku dana, dok je prisustvo doumaćina minimalno u stanovima gde žive osobe sa visokim stepenom samostalnosti. Želja API Srbije je da pomogne osobama sa invaliditetom da rade u skladu sa svojim sposobnostima i od toga zarađuju džeparac, ali i da sami održavaju i vode domaćinstvo uz stručnu podršku.
– Grupno stanovanje van doma, pored života u biološkoj porodici, jedini je način za kvalitetan život odraslih osoba sa invaliditetom. Prema međunarodnim konvencijama, potrebno je da ove osobe u što većem broju postaju samostalne – navodi Dragan Lukić, predsednik asocijacije.
Korisnici stanova sa koordinatorima svakodnevno planiraju svoje aktivnosti jer imaju obaveze kao i svaka porodica – rade po nekoliko sati u rastoranima ili prodavnicama, obilaze kulturna dešavanja, bave se sportom, a sa domaćinom se dogovaraju šta će kod kuće kuvati i ko će šta raditi.
– Slažemo se odlično i održavamo stan u zavisnosti ko kada može. Meni je blizu posao, radim u restoranu, u kome čistim i sklanjam poslužavnike. U slobodno vreme bavim se sportom i idem na treninge, u teretanu, na fudbal, plivanje za sta sam osvajala i medalje – priča o svojim obavezama Jasmina Stevanović, jedan od osmoro stanara u Birčaninovoj ulici.
Najveći objekat za stanovanje
Stan u Birčaninovoj ulici, površine oko 160 kvadrata, najveći je i poslednji objekat u koji se uselilo osmoro muškaraca i žena. Ovaj objekat je API Srbije u januaru dobio od opštine Savski venac. – Predhodna opštinska vlast postavila je dobar koncept još 2007. godine kako bi ove osobe živele kao slobodni sugrađani. Do ove godine plaćali smo im stanovanje, ali kad je vlasnik stana u Birčaninovoj umro, stan je vraćen opštini i mi smo ga dodelili Asocijaciji. Preuređen je jer je bio zapušten pa su se uselili u maju. Cilj je da ovakva vrsta života bude pravilo, a ne izuzetak – kaže Dušan Dinčić, predsednik opštine.
Licenca – rešenje problema
Podršku za ovu uslugu API je dobio od Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, kao i od Sekretarijata za socijalnu zaštitu. Troškove za hranu, komunalije i za plaćanje domaćina u šest stanova API je zbog zakonskih ograničenja finansirao koristeći pomoć iz drugih projekata.
– Kada budemo dobili licencu za obavljanje ove usluge ravnopravno ćemo sa državom moći da konkurišemo u programima za brigu o osobama sa invaliditetom. Pre izmene zakona o socijalnoj zaštiti nije bilo moguće da nevladin sektor obavlja ovu uslugu jer je država pokrivala troškove za njihov život u domovima – ističe Dragan Lukić.