Само 500 слепих и слабовидих особа има посао

Иако у нашој земљи живи око 12.000 слепих и слабовидих људи, само 500 њих има радну књижицу, док се на евиденцији Националне службе за запошљавање (НСЗ) налази 170 особа са оштећењем вида. Највећи број њих на посао чека дуже од десет година, а секретар Савеза слепих Србије Драгиша Дробњак у разговору за „Политику” каже да велики број послодаваца има предрасуде према знањима и способностима људи са инвалидитетом и оцењује да мере подршке које је донела НСЗ нису довољно подстицајне када је у питању запошљавање особа са тешким инвалидитетом.

„Слепе и слабовиде особе се школују за релативно мали број занимања, а велики број тих професија је отишао у „историју”, као што је посао телефониста. Друга најчешћа професија јесте занимање масера, али све већи број послодаваца тражи физиотерапеуте са вишом школом, а слабовиди углавном имају средњошколско образовање. Додатни проблем представља чињеница да само седам одсто слепих особа има факултетско образовање, а велики број послодаваца осим универзитетске дипломе тражи и савршено познавање компјутерских вештина и бар једног страног језика”, каже Драгиша Дробњак.

Он додаје да Закон о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом не садржи довољно стимулативних мера за послодавце када је у питању запошљавање особа са тешким инвалидитетом, па они углавном запошљавају особе са лакшим хендикепом. У неким европским законима се запошљавање особа са тешким инвалидитетом „третира” као запошљавање две особе, додаје Дробњак.

Секретар савеза слепих констатује да се ствари нису побољшале ни са увођењем инклузивног образовања и додаје да слепа и слабовида деца све чешће иду у редовне школе, али немају стручну подршку ни уџбенике на Брајевом писму, као ни уџбенике који су штампани са увећаним словима тако да они буду видљиви за слабовиде. Иако деца у редовним школама добијају бесплатно уџбенике, за слепе нису обезбеђени бесплатни уџбеници на Брајевом писму.

„На тај проблем смо указивали Министарству просвете, заштитнику грађана и повереници за заштиту равноправности, јер сматрамо да се без савременог образовања не може поправити наш положај на тржишту рада”, каже Дробњак.

Стручњаци Националне службе за запошљавање истичу да се на евиденцији ове службе налазе 82 слепа и 88 слабовидих лица, а највећи број њих на посао чека дуже од десет година. Они истичу да се особе са оштећењем вида најчешће запошљавају као физиотерапеути и масери и додају да слепе и слабовиде особе могу да обављају различите послове самостално или уз потребу за прилагођавањем радног места или послова.

„Национална служба спроводи програм рефундирања трошкова подршке особама са инвалидитетом, које се запошљавају под посебним условима. Програмом се послодавцима који запошљавају особе са инвалидитетом обезбеђују средства за прилагођавање радног места, као и средства за рефундирање трошкова за радног асистента, који се ангажује на пружању стручне подршке особама са инвалидитетом.

Слепе и слабовиде особе које се налазе на евиденцији НСЗ укључујемо у информатичке обуке уз обезбеђен говорни софтвер, обуке за оператере у кол-центрима, као и у јавне радове”, истичу у Националној служби за запошљавање.