Neophodni bolji uslovi za rad

Obeležen Svetski dan mentalnog zdravlja.

Niš – Udruženje za pomoć mentalno nedovoljno razvijenim osobama 10. oktobra obeležilo 50 godina postojanja i pružanja podrške osobama sa različitim vrstama mentalnog hendikepa; Udruženje ima oko 1200 članova. Kroz Udruženje pokušavamo da pokažemo da su ova deca sposobna za rad i za socijalizaciju, pa i da se zaposle, ističe Jovan Bogdanović, sekretar.

Udruženje za pomoć mentalno nedovoljno razvijenim osobama MNRO obeležilo je 50 godina postojanja i pružanja podrške osobama sa različitim vrstama mentalnog hendikepa. Ujedno su proslavili i Svetski dan mentalnog zdravlja.

„Društvo je dosta napredovalo u poslednjih nekoliko godina, jer pridaje veću pažnju osobama sa mentalnim invaliditetom, ali to nije dovoljno. Ova deca su se nekada slala u domove, a sada mi kroz udruženje pokušavamo da dokažemo da su oni sposobni za rad, da ih eventualno negde zaposlimo, odnosno da ih jednostavno socijalizujemo“, rekao je Jovan Bogdanović, sekretar Udruženja MNRO.

Inače, udruženje postoji već pola veka i ima oko 1200 članova.

„Pre toga smo otvorili centar „Mara“, ovde pokušavamo da kroz produženi boravak i predah roditeljstvu, koji je trenutno stao, pokažemo državi i društvu da imamo različite socijalne usluge i radionice. Roditelji sada mogu da odaberu gde će da odvedu dete, a pokušavamo i da ih naučimo da budu samozastupnici, da mi roditelji više ne govorimo u njihovo ime, već da to rade sami. Pored toga, učimo ih da poznaju zakone, da traže svoja prava. To smo i uradili, išli smo da tražimo da se nastavi predah roditeljstva, ali grad za to nema razumevanja. Pored toga, prostorije nam prokišnjavaju, ovde se vidi da nemamo adekvatne uslove za rad, ali se vide i osmesi naše dece, koja vole ovde da dolaze i da provode vreme i da se druže“, kaže Bogdanović i dodaje da su umreženost i neinformisanost još jedeni sa problemom sa kojima se sreću.

„Ukoliko se rodi neko dete sa mentalnim smetnjama, mi nemamo te podatke, niti oni imaju podatke o tome koliko smo dece mi upisali. A, nažalost, sve više dece se radja sa Daunovim sindromom i autizmom“, kaže sekretar udruženja i dodaje da još uvek, osim arhitektonskih,  još uvek ima socijalnih barijera u društvu za ovu decu, više nemaju besplatan prevoz i još uvek se svakodnevno sreću sa predrasudama.

Ana Jović je predsednica samozastupničke grupe u ovom udruženju i, prema njenim rečima, samozastupanje je veoma važno u svakodnevnom životu.

„Mi učimo kako da sami donosimo odluke, da pričamo u svoje ime i u ime drugih. Ovaj projekat je izvrstan, naučila sam da imam manje treme, da budem opuštenija, da sama kažem sve što mi treba, ali i da pomažem drugima, odnosno da bolje funkcionišem bez ikakve pratnje“, rekla nam je Jovićeva.

Jedna od najstarijih članica udruženja je Ivanka Stamenković, koja se brine o sinu punih 38 godina.

„U udruženju sam od njenog rođenja, odnosno od kada su mu ustanovili Daunov sindrom. Ja sam se uglavnom sama brinula o njemu, on nije mogao ni da hoda, ni da govori. Uspela sam da ga naučim da govori čisto, prohodao je sa tri godine. Trebalo bi da imamo veću podršku države, jer se uglavnom sami borimo sa problemima koje imamo“, rekla nam je Stamenkovićeva.

Prema rečima gradske većnice Tijane Đorđević Ilić, Grad Niš, kao odgovorna lokalna samouprava se trudi da bude tu za ljude sa mentalnim invaliditetom.

„Trudimo se da im pomognemo u smislu bolje saradnje sa institucijama, opštinama i upravama, kako bi bili ekspeditivniji u rešavanju njihovih problema“, rekla je većnica.

Iz Udruženja za pomoć mentalno nedovoljno razvijenim osobama MNRO kažu da nekoliko stotina osoba svakodnevno učestvuje u različitim aktivnostima udruženja, dok se neke aktivnosti, koje se odnose na generalno unapređenje položaja osoba sa mentalnim invaliditetom, odnose na još više od hiljadu osoba iz navedene grupacije.

Objavljeno: 11. 10. 2016.

Izvor: NARODNE NOVINE, Niš – Aktuelno

Autor: M. Branković