Гoлбал репрезентација Србије на припремама у Пироту

Поштована господо,

голбал репрезентација Србије се налази у Пироту на припремама за наредну сезону. Уз подршку Националног спортског савеза за слепе и слабовиде и Миниостарства омладине и спорта Републике Србије. најбољи српски голбалисти боравак на југоистоку Србије користе да би се што боље припремили за такмичарске циљеве у наредној години. Главни циљ је освајање једног од прва три места на Европском првенству групе Ц и пласман у групу Б. Директор кампа је Милош Грлица (37), дугогодишњи успешан атлетичар са оштећењем вида, вишеструки освајач медаља на великим светским такмичењима. Поред атлетике, бавио се и голбалом, а почетком лета је завршио и тренерску школу на  на Факултету спорт и физичког васпитања Универзитета у Нишу.

Више о овом кампу, али и о голбалу можете прочитати у привеску овог писма. Можете слободно и без преправки користити текст који вам је послат, као и фотографије.

Уколико желите да чујете изјаве учесника кампа или да направите репортажу, то можете учинити путем следећег контакта: Милош Грлица 060-0145265 и 063-8343157.

С поштовањем,

Марко Александровић

—

Izvor: marko.aleksandrovic@gmail.com

Autor: dr Marko Aleksandrović, vanr. prof.

У привеску писма:

Голбал репрезентација Србије на припремама у Пироту

Голбал репрезентација Србије се налази у Пироту на припремама за наредну сезону. Уз подршку Националног спортског савеза за слепе и слабовиде и Миниостарства омладине и спорта Републике Србије. најбољи српски голбалисти боравак на југоистоку Србије користе да би се што боље припремили за такмичарске циљеве у наредној години. Главни циљ је освајање једног од прва три места на Европском првенству групе Ц и пласман у групу Б.

Директор кампа је Милош Грлица (37), дугогодишњи успешан атлетичар са оштећењем вида, вишеструки освајач медаља на великим светским такмичењима. Поред атлетике, бавио се и голбалом, а почетком лета је завршио и тренерску школу на  на Факултету спорт и физичког васпитања Универзитета у Нишу.

„Идеју за камп у Пироту сам добио од свог професора и ментора на Факултету спорт и физичког васпитања Универзитета у Нишу, проф. др Марка Александровића. Он је био директор кампа за пливање особа са инвалидитетом управо овде у Пироту (и пренео одлична искуства). Иначе, овај камп у Пироту је, колико је мени познато, први квалитетно организован у Србији. Овакви кампови ће, надам се, постати традиција, уз већи број полазника и дужи боравак. Презадовољан сам како се ствари развијају. “ – није крио задовољство селектор голбал репрезентације Србије, Милош Грлица.

Сви учесници кампа се слажу да се Град Пирот показао као добар домаћин и дестинација за припреме и у будућности. Посебно се наглашава гостопримство које је за пример. На сваком кораку су сви радници СЦ Пирот били на располагању. „Овде је нешто што никада нисмо доживели. Имамо потпуно одрешене руке у избору термина и простора за тренинг. Имамо обезбеђен трансфер од смештаја до места на тренинг и обрнуто! Спортски објекти у Пироту су прилагођени за особе са инвалидитетом. Руководство СЦ Пирот има визију да тај град има развијен спорт, а фокус је на особе са инвалидитетом.“ – рекао је селектор Милош Грлица.

Филип Филиповић, иначе заменик директора СЦ Пирот, мишљења је да јавне институције које се баве физичким активностима, морају да да буду по мери свих у друштву. „Из тих разлога је прихваћена иницијатива  Националног спортског савеза за слепе и слабовиде да се камп одржи у Пироту. Желимо да у нашем граду што пре имамо спортске програме за особе са инвалидитетом и да створимо тренере који ће се специјализовати за рад са овом популацијом.“

Милош Грлица сматра да би у наредним годинама циљ улагање у људске ресурсе. „Циљ нам је да на територији целе Србије створимо што више играча. Следећи корак је образовање тренера, судија и класификатора“.

Иначе, голбал репрезентација је имала више турнира током протеклих годину дана. Током тих такмичења одржаних у Румунији, Црној Гори и Босни и Херцеговини, екипа се уиграва за први велики циљ ове генерације – Европско првенство групе Ц које ће се одржати у главном граду Молдавије, Кишињеву септембра 2017. године.

Играч Милош Селаковић је стипендиста националног ранга. Гладан је тренинга и успеха у овом спорту, а инспирација су му занимљиви тренинзи, путовања, кампови, али пре свега стручни и искусни тренери. „Тандем селектора Грлица – Сремчевић гарантује успех они су спортске легенде, без тајни у овом спорту, напредујемо захваљујући одличним тренинзима.“

Драган Сремчевић (53) је у овом спорту освојио све што се може освојити, а био је и најбољи играч света. Скромно каже да му је велика част да помогне младим људима и селектору Грлици, а задовољан је и како се ставри одвојају. „За последњих годину дана колико сам ангажован на овом послу, могу да констатујем значајан напредак. Голбал у Србији је поново оживео, а систем се гради најбоље могуће – здраво и од почетка. Верујем у значајне успехе за неку годину.“

Учесници кампа су следећи играчи: Мирослав Топалов Данилов (Бачка Паланка), Дејан Дашић и Лука Булатовић (Београд), Александар Анђелковић (Врање), Милош Селаковић (Ужице), Алекса Аћимовић (Суботица), Радомир Муминовић (Стара Пазова).

Поред играча, тренери су били: селектор Милош Грлица, помоћник селектора Драган Сремчевић (Београд) и тренер Стефан Пивач (Ниш).

Поред Националног спортског савеза за слепе и слабовиде и Министарства омладине и спорта Републике Србије, организацију овог кампа је помогао Спортски центар „Пирот“ (обезбеђени термини у сали Педагошке академије, у Спортској хали „Кеј“ и на базену, као и трансфери од смештаја до места за тренинг).

Више о голбалу

Почеци и развој голбала

Голбал је спорт намењен слепим и слабовидим особама. Овај спорт је осмишљен  да буде део рехабилитације ветерана из Другог светског рата који су оштетили или изгубили вид. Правила за овај спорт су осмислили Аустријанац Ханз Лорензен (Hanz Lorenzen) и Немац Сеп Рајндле (Sepp Reindle) 1946. године. Од тада је голбал веома популаран и у свету признат спорт међу слепим и слабовидиним особама.

Велику експанзију голбал доживљава педесетих и шездесетих година прошлог века. Овај спорт се појавио на Параолимпијским играма (ПОИ) 1976. у Торонту као демонстрациони спорт. Од 1980. године на ПОИ у Арнхему, голбал се налази у редовном програму те спортске манифестације. Поред ПОИ, голбал се игра на светским (СП) и европским (ЕП) првенствима. На међународном плану, о голбалу води рачуна Међународна спортска асоцијација за слепе у слабовиде особе (IBSA).

Тренутно, најуспешније земље у голбалу су: Турска, Данска, Шведска, Финска, Канада, Шпанија, Кина, Литванија, Иран, …

Некада се и наша земља убрајала у светске велесиле у овом спорту. Највећи успеси наше голбал репрезентације на ПОИ су: бронзана медаља у Њујорку 1984. и злато 1988. у Сеулу. На СП нас медаље нису заобишле, па су тако освојене златне медаље 1986. и 1988., а 1990. је освојена бронзана медаља. Такође, „владали“ смо европским голбалом са освојеним златним медаљама на ЕП 1985., 1987. и 1989. Последњи „прикључак“ светском врху наш голбал је имао 1995. године, када се на предпараолимпијском турниру наша репрезентација није квалификовала за ПОИ 1996. у Атланти. Треба напоменути да је крајем 80-тих година најбољи играч света био наш Драган Сремчевић.

У међувремену, голбал се негде „изгубио“. Довољан је само један свеж пример. На последњем одржаном државном првенству 2014. године у Пожаревцу, учествовало је шест екипа, што је максимално 36 такмичара (било их је мање). Ако се зна да нико од њих редовно не тренира и да га махом играју особе средњих година, намеће се закључак да нешто треба променити.

Оно што иде у прилог чињеници да голбал има перспективу у Србији је да спорт није скуп. Такође, постоји једна институција која може да буде језгро за развој голбала – а то је Школа за ученике оштећеног вида “Вељко Рамадановић” у Земуну. Параолимпијски комитет Србије има план да управо у овој школи поново развије голбал у нашој земљи. За повереника ПОКС-а је изабран прослављени атлетичар параолимпијац – Милош Грлица (који је иначе слабовида особа и легендарни атлетичар).

Основе голбала

Голбал се игра се терену за одбојку. У игри учествују две екипе од којих свака има по три играча и три играча у замени, тимови су на супротним странама терена. Битно је напоменути да сваки играч има повез на очима, видео он или не. Игра се тако што се лопта баца на другу страну, са циљем да лопта пређе гол линију, која је последња линија на терену. Лопта емитује звук, који стварају звона која се налазе у лопти, да би помогла играчу да зна где се лопта налази. Играчи имају одређену област коју покривају од зависности од своје позиције и у тој области они покушавају да зауставе бачену лопту. Играчи покушавају да зауставе лопту, и ако је успешно зауставе брзо је бацају назад и надају се да ће проћи поред противничких играча и постићи гол. Голбал је тимска игра која захтева да играчи раде заједно како у одбрани тако и у нападу.

Терен за игру

Терен за игру је као и одбојкашки.  Дугачак је 18 m, а широк 9 m и подељен је у три области. Средина терена се зове неутрална област и дуга је 6 m. Остале две области се називају бацачка област и означене су за оба тима и дугачка 3 m. Као помоћ играчима у препознавању њихових области за игру, танак канап је постављен на под и прекривем траком. Ове траке су паралелне са линијом гола. Линија која означава неутралну зону је удаљена 6 m од гола.

Класификација играча у голбалу
Степен оштећења вида код играча голбала није пресудан, зато што сви играчи носе повез преко очију. Потребно је да играчи припадају једној од четири класе слабовидих и слепих особа. Карактеристике сваке од класа се налазе у табели 1.

Класификација спортиста са оштећењем вида.

Б1 – Не виде светлост, немају способност препознавања објекта у било ком правцу или на било којој даљини.

Б2 – Виде на 2 m оно што људи без оштећења вида виде на 60 m. Поље вида је мање од 5⁰.

Б3 – Препознају објекте између 2 m и 60 m удаљености. Имају поље вида између 5⁰и 20⁰.

Б4 – Препознају објекте између 2 m и 70 m. Виде на 2 m што особе без оштећења вида виде на 70 m. Видно поље је веће од 20⁰.

Справе и опрема за голбал

Гол за голбал личи на фудбалски гол, дугачак је 9 m метара и висок је 120 cm и смештен је на гол линији. Лопта је слична величини лопте за кошарку направљена од гуме. Унутар лопте су постављена звона која звоне када је лопта у покрету. Лопта је тешка 1,6 kg. Играчи за време игре носе повезе преко очију и не смеју их дирати. Ако имају проблема са повезом, морају да питају судију за одобрење. Препоручљиво је да играчи имају штитнике на куку, коленима и лакту због начина на који се зауставља бачена лопта, јер је заустаљање лопте агресиван покрет и може доћи до повреда.

Почетак игре

Бацањем новчића се одлучује који тим ће имати први напад, а друга страна добија гол који брани. Трајање игре од два пута по 10 min. Играју се по потреби и два продужетка од по 3 min. Опет се баца новчић да би се установило ко ће извести почетни ударац.

Играчи морају бити упознати са својим позицијама на терену. Пре почетка утакмице имају одређено време за оријентацију на терену. Сви играчи почињу у стојећем почетном положају.

Циљ игре

Циљ игре је да лопта прође поред противничких играча и уђе у мрежу. Постоје три позиције играча на терену: центар и два крила. Центар се налази између два крила и до 1 m испред њих. Крила покривају мањи део обично дужину тела. Играчи имају ограничене покрете. Када је лопта бачена играчи морају да реагују брзо и да се спусте и баце (клизају) у страну звука долазеће лопте. Блокирање се врши у хоризонаталном положају на поду. Играчи који блокирају морају бити у могућности да устану што брже да би вратили лопту у игру, тим не може задржавати лопту дуже од 10 s. Дозвољено је да исти играч два пута узаступно блокира ударац и да оба пута гађа противнички гол, али трећи узастопни блок не може бити праћено са трећим узастопним бацањем. Зато што ни једном играчу није дозвољено да баци лопту више од два пута узастопно.

Специфична правила за голбал

Тренер прати играче свог тима до њихових почетних играчких позиција. Када игра почне играчи су одговорни за одржавање њихове позиције у току игре. Могу да користе тактичке линије за помоћ у орјентацији. Лопта мора дотакнути тимску област и мора да се котрља кроз целу неутралну област. Лопта не може прелетети неутралну област, ако се ово не поштује лопта се додељује супротном (противничком) тиму. Ако се лопта заустави у неутралном пољу, назива се кратка лопта, и додељује се тиму који се брани. Ако се одбијена лопта заустави у неутралном пољу, додељује се тиму који је ту лопту бацио. Пенали у голбалу могу бити лични и тимски. Током извођења пенала сви противнички играчи, морају да се склоне са терена са изузетком од једног играча. У случају личног пенала, играч који је направио пенал мора да брани гол једном руком. У случају тимског пенала, последњи играч који је бацао лопту у тиму против кога је досуђен пенал мора да брани гол једном руком. Када је извршен пенал, игра се зауставља и играчима је дозвољено да се врате на терен.

Разлози за личне пенале су:

-додиривање повеза за очи док је играч на терену,

-бацање лопте трећи пут узастопно од стране истог играча,

-неке форме недозвољене одбране,

-неспортско понашање.

Разлози за тимски пенал су:

-кашњење дуже од 10 s,

-тимско одуговлачење,

-неспортско понашање.

Основне технике у голбалу

Постоје три основне технике у голбалу: бацање, блокирање и додавање.

Став и прилаз бацању лопте је сличан бацању кугле. Да би реализовао бацање, играч изводи кретање „лева – десна – лева“. Први корак треба бити краћи и бржи праћен другим и трећим дужим. Током првог корака студент повлачи лопту иза себе, придржавајући је одоздо десном руком. У другом кораку играч  гура лопту напред са одређеном снагом. Током трећег корака спушта своје тежиште тела и ослобађа се лопте.

Играчи у блок крећу из основног положаја са тежином тела на оба стопала са флексијом у коленима, руке су напред у висини струка и лактови су у благој флексији. Ако лопта долази са десне стране играч заузима кратак корак у десно и почиње са спуштањем у страну у коју долази лопта. Пре него што га лопта додирне, играч прави корак са подлогом рукама и шакама да би ублажио контакт са подлогом. Када му шаке додирну подлогу брзо спушта десну страну тела. Када је тело на поду, играч се издужује што је више могуће. Иста техника се примењује и на леву страну.

Додавање је обавља котрљањем лопте између два саиграча, додавање је могуће једном или двема рукама. Циљ додавања је пребацити лопту до саиграча, а да то противнички играчи не чују, то се обавља тако што се играч који има лопту окреће према саиграчу и подиже лопту 10 cm. Пошто није препоручљиво да се користи вербална комуникација, препоручује се лупање руком од под као знак успешног паса. Дозвољена су два паса између саиграча.

Уместо закључка

Голбал је као игра за особе са оштећењем вида у последњих деценија све популарнији спорт у свету. Постоји много такмичења у голбалу. Наша земља је раније била једна од водећих земаља у свету у овом спорту. Све је више особа које су заинтересоване за овај спорт, а немају оштећења вида, што је веома добро за будућност овог спорта.

Уз подршку Националног спортског савеза за слепе и слабовиде и Миниостарства омладине и спорта Републике Србије. најбољи српски голбалисти боравак на југоистоку Србије користе да би се што боље припремили за такмичарске циљеве у наредној години.
свету у овом спорту. Све је више особа које су заинтересоване за овај спорт, а немају оштећења вида, што је веома добро за будућност овог спорта.

Референце
Costa, C. D. M., Souza, J. V. D., & dos Anjos, J. O Goalball e a Percepção Auditiva: um Relato de Experiência. ADAPTA, 9(1), 27-32, 2014.
Davis, R.W. Teaching Disability Sport: A Guide for Physical Educators – 2nd Edition. Champain (IL): Human Kinetics. 2011.
International Paralympic Committee. Goalball. 2013.
Scherer, R. L., Karasiak, F. C., da Silva, S. G., & Petroski, É. L. Morphological profile of goalball athletes. European Journal of Human Movement, 28, 1-13, 2012.

Скраћенице
ЕП Европско првенство
ПОКС Параолимпијски комитет
ПОИ Параолимпијске игре
СП Светско првенство
IBSA Међународна спортска асоцијација за слепе у слабовиде особе