Voditelj iz đačke klupe

Aleksandar Kalabić, učenik ŠOSO „Milan Petrović“, svojim talentom zadivio vršnjake i vaspitače. Oprobao se i na radiju škole, koju pohađaju deca sa smetnjama u razvoju.

Dobar dan, dobro došli u još jedno druženje sa Aleksandrom – ovako svoje drugare na talasima školskog radija jednom nedeljno pozdravlja Aleksandar Kalabić, maturant Škole za osnovno i srednje obrazovanje „Milan Petrović“, koja se brine o obrazovanju dece sa smetnjama u razvoju i osobama sa invaliditetom.

Aleksandar bi uskoro trebalo da postane knjigovezac, jer završava ovaj smer u školi, ali se ne zaustavlja samo na ovom zanimanju, mada planira da pokrene stručni list „Grafičar“. Svoju neiscrpnu energiju prenosi na drugare iz škole i internata, piše pesme, glumi u školskoj sekciji, ali glavna preokupacija mu je radio i posao voditelja. Već je našao način da sa Nikolom Simovićem i Nikolom Mraovićem pokrene on lajn radio-stanicu „Radičević“, nazvanu po mestu iz koga je poreklom.

– Želja mi je da jednog dana sa kolegom Nikolom Mraovićem nastupim na pravoj radio-stanici, kao voditeljski par, dok bi nam Nikola Simović bio tonac – otkriva Aleksandar, dok šetamo kroz savremeno opremljene školske učionice i radionice, i blok za rehabilitaciju.

Nastavnici, vaspitači i medicinsko osoblje dočekuju ga sa širokim osmehom. Kažu, kada se zainteresuje za nešto, niko nije bolji od njega i tada daje ritam celom razredu.

Radio je, kako sam Aleksandar kaže, njegova velika ljubav još odmalena.

– Tada sam razmišljao kakvi nam to ljudi pričaju iz te male kutije, tako zanimljivo, kako vode kvizove i druge emisije – priseća se naš sagovornik, dok pokazuje mali radijski studio u školi. – Sada dobro znam kakvi su to ljudi. I ja sam, čini mi se, postao jedan od njih. Istina, na našem školskom radiju, ali nadam se da će mi se želja ostvariti i na pravom velikom radiju.

Lice ulice

Aleksandrova interesovanja se ne završavaju na radiju, sa pisanjem pesama i angažovanju u pozorišnoj sekciji.

– Naši učenici prodaju časopis „Lice ulice“, koji je namenjen upravo socijalnoj emancipaciji, ekonomskoj i socijalnoj inkluziji – objašnjava Vida Brkljač, njegov vaspitač iz internata. – Aleksandar nam se pridružio odmah po dolasku u školu i stvarno je jedan od najaktivnijh prodavaca, a svakom kupcu naglašava kako to nije žuta štampa i kako u njemu nema priča o tome ko se posvađao, razveo… Naročito je ponosan što se našlo mesta i za neke njegove pesme.

Škola sa 1.200 đaka

Škola za osnovno i srednje obrazovanje, sa domom učenika, najveća je i jedinstvena institucija u regionu, koja se brine o deci sa smetnjama u razvoju i osobama sa invaliditetom od rođenja do starosti.

Otvorena je za osobe oštećenog vida, sluha, sa autizmom, smetnjama motorike, smanjenim intelektualnim sposobnostima, višestrukom ometenošću. Radi na više od 20 adresa u Novom Sadu i u 12 odeljenja u Južnobačkom okrugu, kao i u Edukativnom kampu u Čeneju, sa ukupno 1.200 mališana. Njima je u školi omogućeno da steknu predškolsko vaspitanje i obrazovanje, da završe osnovnu i srednju školu sa 16 zanimanja, a u sklopu škole je i dom učenika za 50 srednjoškolaca iz drugih opština.

Objavljeno: 23.05.2016.

Izvor: www.novosti.rs

Autor: N. Subotić