Država daje više pomagala

Komisija pripremila predlog novog medicinskog pravilnika. Na spisku kolica, slušni aparati, silikonski flasteri…

Povećanje mesečnog „sledovanja“ u test-trakama za kontrolu dijabetesa i silikonskih flastera za „decu leptire“ sa izuzetno osetljivom kožom, češća zamena specijalnih grudnjaka posle operacije karcinoma dojke, i prvi put uvođenje mogućnosti da osiguranici obezbede savremenija pomagala samo doplatom razlike u ceni, samo su neke od novina predviđenih Nacrtom novog pravilnika o medicinsko-tehničkim pomagalima.

Komisija sastavljena od predstavnika Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja i 24 stručnjaka iz različitih oblasti medicine do detalja je razradila sve mogućnosti da se prošire prava osiguranika, a njihov predlog bi, prema saznanjima „Novosti“, trebalo da bude na dnevnom redu prvog sledećeg zasedanja Upravnog odbora RFZO.

– Ovakvim rešenjem, u čijoj izradi su učestvovala i udruženja obolelih, značajno se, u mnogim oblastima medicine, proširuju prava osiguranika – kaže za „Novosti“ dr Verica Lazić, direktor RFZO. – Zato smo, da bismo ispunili zahteve pacijenata za savremenijim pomagalima, koja Fond trenutno ne može u celosti da finansira, prvi put predložili mogućnost da, uz malu participaciju troškova, osiguranici dobiju pomagalo većeg standarda.

Doktorka Lazić kaže da će biti proširena prava osiguranika i u delu koji se odnosi na zaušni slušni aparat, pa će ubuduće moći da ga dobiju osiguranici do 26. godine života, ako su na redovnom školovanju, a dosad je davan samo deci do punoletstva. Razmotrena je i mogućnost da se na teret osiguranja omoguće nova pomagala za obolele od raka grla, ali će konačna odluka biti doneta po završetku finansijskih analiza.

– Pored mogućnosti doplate savremenih pomagala za gornje i donje ekstremitete, uvode se izmene i u propisivanju, pa će ta pomagala sada moći da propisuje fizijatar, ortoped i neurolog – otkriva za „Novosti“ direktorka Lazić. – Izmenjeno je i propisivanje ortopedskih cipela i data mogućnost da ovo pomagalo pored fizijatra propisuje ili lekar specijalista ortopedije ili specijalista neurologije.

Rok trajanja elektromotornih invalidskih kolica smanjen je sa 96 meseci na 60 meseci za sve kategorije osiguranika koji koriste ovo pomagalo.

– Oboleli od epidermolusis bullosa, „deca leptiri“, prema sadašnjem pravilniku imaju pravo na silikonske upijajuće flastere u količini do osam komada mesečno, a po novom predlogu deca do pet godina dibijala bi osam, od pete do desete godine po 10, do 16. godine po 12, a posle toga 14 silikonskih upijajućih flastera mesečno – objašnjava dr Lazić. – Izmenjeno je i propisivanje pomagala za lečenje i kontrolu šećerne bolesti.

Trudnicama će se, prema novom predlogu, obezbeđivati 150 test-traka mesečno bez obzira na propisani broj dnevnih doza insulina. Prvi put test-trake obezbeđivaće se i obolelim od dijabetes melitusa mladima uzrasta do 18 godina života, koja su bez insulinske terapije i osiguranicima koji koriste do četiri doze insulina dnevno.

– Tako dete koje je na tri doze insulina dnevno sada ima pravo na 90 test traka mesečno, a dete na četiri doze 120 – kaže dr Lazić. – Po predlogu izmena Pravilnika deca na tri doze imaće pravo na 100 test-traka mesečno, a deca na četiri doze na 150. Po važećem pravilniku, deca do 18. godine života koja nisu na insulinskoj terapiji nemaju pravo na test-trake, a po novom predlogu moći će da dobiju 50 traka mesečno. Igle za pen-špric ubuduće će se obezbeđivati prema broju dnevnih doza insulina, a ne prema uzrastu kao dosad, a urin test-trake za okularno očitavanje šećera i acetona u urinu obezbeđivaće se i osiguranicima starijim od 18 godina života koji su na intenziviranoj insulinskoj terapiji ili na terapiji insulinskom pumpom.

Oboleli od dijabetesa koji su na manje od tri doze insulina dnevno i sada nemaju pravo na test-trake, po usvajanju novog pravilnika dobijaće po 50 traka na tri meseca.

Redovno plaćanje

Republički fond redovno izmiruje obaveze prema dobavljačima za izdata medicinsko-tehnička pomagala i to u roku koji je kraći od zakonom propisanog roka, za razliku od nekih zemalja u okruženju – kaže dr Verica Lazić. – U Hrvatskoj, recimo, plaćanja dobavljačima kasne 12 meseci.

Objavljeno: 20.05.2016.

Izvor: www.novosti.rs

Autor: B. Radivojević