Удовичић обишао новоизграђену Атлетску дворану

Свечано отварање 1. марта, на међунаодном митингу „Србија опен”, генерална проба на Првенству Србије 27. фебруара.

Четири кружне стазе с најмодернијом пластичном подлогом дужине 200 метара, осам стаза за трке на 60 метара, борилишта за скок удаљ, скок мотком и скок увис и бацање кугле, седишта за 1.000 гледалаца, свлачионице, купаонице, просторије за амбуланту и антидопинг контролу, све то на 7.200 квадратних метара уз паркинг за 147 возила, представља остварење сна многих атлетских генерације који су се током зиме такмичили у иностранству, а припремали током хладних месеци по стадионским „тунелима” и сајамским халама, или у топлијим крајевима далеко од куће и за много новца.

Упркос, томе наша атлетика је успевала да захваљујући појединцима осваја одличја на великим такмичењима у дворанама, а најновија генерација од 2012. чини то и на такмичењима под кровом и на отвореним борилиштима. Колико је то напора стајало Ивану Шпановић, Асмира Колашинца, Татјану Јелачу, Михаила Дудаша, Амелу Терзић, њихове тренере  и остале чланове њихових тимова само они знају, колико су коштале припреме широм света најбоље знају у Министарству омладине и спорта, Олимпијском комитету и Атлетском савезу Србије…

–Атлетски сан је остварен. Не можемо више да кажемо да немамо услове, имамо их, и то светске. Желим да захвалим премијеру Вучићу, Министарству омладине и спорта на челу са министром Вањом Удовичићем, као и Министарству одбране уз чију помоћ смо изградили атлетски храм, јединствен у овом делу Европе – рекао је председник Атлетског савеза Србије Веселин Јевросимовић, приликом обиласка нове дворане на Бањици.

Дворану, која је прилагођена и спортистима с инвалидитетом, финансирало је Министарство омладине и спорта.

– Данас је добијена употребна дозвола и атлетика је, након пет година од иницијативе за изградњу, коначно добила своју кућу. Оно што је важно јесте да створимо услове да се наши спортисти припремају у Србији. Због тога је наш главни циљ развој спортске инфраструктуре – рекао је министар Вања Удовичић.

Удовичић је то потврдио истакавши да су у претходне две године изграђени атлетски стадиони у Вршцу и Крушевцу, да је прошле године Национални тренинг центар за гимнастику у Костолцу, да се ове очекује отварање атлетског стадиона у Новом Пазару и ватерполо тренинг центар у Врњачкој Бањи.

Земљиште за нову дворану улог је Министарства одбране.

– У оваквој дворани сви кадети и сви они који се школују у систему одбране биће у прилици да користе један савремени објекат за атлетику, једини таквих капацитета у овом делу Балкана – рекао је Ненад Нерић, државни секретар у Министарству одбране.

Свечано отварање нове дворане заказано је за 1. март када ће се одржати први међународни атлетски митинг „Србија опен”, а генерална проба требало би да буде на првенству Србије у дворани 27. фебруара.

Неизвесна судбина имена „Генерал Ђукић“

Пут до атлетске дворане није трајао само пет година, колико је прошло од када је Министарства одбране обезбедило земљиште за градњу у оквиру касарне „Генерал Јован Мишковић” у кругу Војне академије. Пре тога годинама су припремани планови за дворану у атлетском центру на крају новобеоградских блокова, затим и у Кошутњаку на теренима Републичког завода за спорт и медицину спорта, најављиван је и почетак изградње али од тога није било ништа.

Изградња дворане на садашњој локацији најављена је 24. априла 2012. и тада је речено да ће бити „усељива” до краја 2013… Тадашњи министар одбране Драган Шутановац изјавио је да ће се дворана звати „Генерал Ђукић”.

Данас се ово име не помиње. Дворана је још безимена, али без обзира на то што је у међувремено промењено више министара одбране, о имену „Генерал Ђукић” ваљало би још једном размислити.

Светомир Ђукић, познат као оснивач нашег олимпијског комитета и члан МОК, био је и командант Аде Циганлије приликом одбране Београда 1914, борио се на Церу и Колубари, на Крфу био командант места, а 1939. постао је дивизијски генерал. Уз то, поред војних и олимпијских заслуга Светомир Ђукић је имао и атлетске и то не само зато што је на наш олимпијски деби 1912. повео само двојицу атлетичара. Две године пре „Српске олимпијаде” на Ади Циганлији 1908. која је узета као почетак бављења атлетиком у Србији, организовао је прву „пешачку утакмицу” на стази Ваљево – Јовање – Ваљево, дугој десет и по километара. Било је то 15. октобра 1906. И Ђукић није био само организатор, већ и учесник. Освојио је друго место.

Objavljeno: 18.02.2016.

Izvor: www.politika.rs

Autor: Živko Baljkas