Pravo na umetnost za osobe sa invaliditetom

U pozorišnoj predstavi „Hegel i duga lista prevara“, čija se premijera očekuje početkom novembra u Ateljeu 212, glumački talenat pokazaće osobe sa invaliditetom – učesnici projeka „Pravo na umetnost“.

Projekat sprovodi Grupa „Hajde da“, sa ciljem da se osobama sa invaliditetom pruži šansa da se bave umenošću.

Cilj je da se pokaže da osobe sa invaliditetom mogu da proizvedu umetničko delo i da učestvuju u njemu, naveo je za Tanjug koordinator projekata Marko Pejović.

On ukazuje da u našem društvu ne postoji sistem obrazovanja koji osobama sa invaliditetom omogućava da budu profesionalni umetnici, kao ni pozorišne trupe koje bi im pružile stalni ili honorarni posao.

Prva faza projekata i prvi korak u pripremi predstave bile su pozorišne radionice namenjene slepim i slabovidim, gluvim i osobama oštećenog sluha, kao i korisnicima kolica, koje su organizovane početkom septrembra.

Zainteresovane osobe sa invaliditetom, ali i drugi umetnici i aktivisti prijavili su se za učešće putem javnog konkursa.

U radionici je učesetvovalo između 15 i 18 osoba sa invaliditetom, koji će svoj talenat pokazati pred publikom u Ateljeu 212.

Pozorišna predstava koju pripremaju učesnici projekata „Pravo na umetnost“, a čiju je realizuju omogućla kompanija Japan Tobačo International, ima radni naziv „Hegel i duga lista prevara“.

Komad se bavi slikom idealnog savršenog tela u savremenom društvu i time koliko telo osobe sa invaliditetom moze da se uklopi u tu sliku.

„Ideja projekta je upravo da promoviše da osobe sa invaliditetom imaju pravo da budu recipijenti umetničkih projekata, ali i da učestvuju u umetničkim procesima, da budu ravnopravni učesnici u nečemu kao što je pozorišna predstava“, istakao je Pejović.

On je naveo da u Srbiji ne postoje uslovi da osobe sa invaliditetom budu ravnoprave kada je bavljenje umetnošću u pitanju, istakavši da se ne zna koliko njih ima na akademiji ili u srednjim umetničkim školama.

Grupa „Hajde da“ od 2008. godine organizuje inkluzivne umetničke projekte.

Pejović primećuje da se razlozi osoba sa invaliditetom za uključivanje u ovu vrstu rada menjanju i da su sve više usmereni na zaposlenje.

Mi nemamo nijednu pozorišnu trupu u Srbiji koja može da obezbedi kontinuitet rada, honorare i plate za osobe sa invaliditetom, napomenuo je on.

To, prema rečima Pejovića, nije uopšte tako neuobičajena praksa u Evropi i svetu, i tamo postoje profesionalne kompanije i pozorišta u kojima su zaposlene osobe sa invaliditetom kao glumci, igrači…i imaju mesečnu zaradu.

Stojanu Simiću, koji je se bavi savremenim plesom, a gluva je osoba, učešće u ranijim radionicma Grupe „Hajde da“ je pomoglo u profesionalnom razvoju.

On je za Tanjug rekao da su ovakve radionice prilika da ljudi uspostave kontakt kroz umetnost i da uče jedni od drugih.

Ovakve radionice su važne za osobe sa invaliditetom koje žele da se bave umetnošću, glumom, plesom, smatra Simić.

Početak je težak, a prvi susret sa novom grupom zbunjujuć.

„Kada počinjem da radim sa nekom grupom važno je da u početku tu bude tumač kako bi lakše uspostavili komunikaciju, koja se posle razvija pa možemo da nastavimo i sami“, dodao je Simić.

„Na početku je bilo teško, morao sam da se trudim. Rad telom je za mene bio stran do tog trenutka, ali je bilo jako uzbudljivo. To su bili profesionalni plesači sa kojima sam radio i nije bilo nikakvih problema“, istakao je.

Mnogi su ga pitali i kako on to pleše kada ne čuje, a on je objasnio da oseća vibracije i prati partnera.

Simić je istakao da publika često nije mogla da pogodi ko su u predstavama osobe sa invaliditetom.

Izvor: www.studiob.rs

Izvor: Tanjug