MILICA JAČA OD INVALIDITETA Davali joj 1% šanse da pokrene bilo koji deo tela, sad igra odbojku, roni, slika…
Srčana devojka Milica Knežević, iz Česterega u Opštini Žitište, ne želi da joj to što je vezana za invalidska kolica osujeti nameru da studira.
Srčana devojka Milica Knežević, iz Česterega u Opštini Žitište, ne želi da joj to što je vezana za invalidska kolica osujeti nameru da studira.
– Trenutno se spremam za prijemni ispit jer želim da upišem informacione tehnologije na Tehničkom fakultetu „Mihajlo Pupin“ u Zrenjaninu. Tu, nažalost, postoji ozbiljan problem jer viši spratovi fakulteta nisu pristupačni za nas u kolicima. Ostaje mi samo da se nadam da će se to rešiti – kaže Milica, uz napomenu da ona samo želi da dobije priliku kao svi ambiciozni mladi ljudi, da bude student, sluša predavanja, polaže ispite…
Milica je 2009. godine imala saobraćajnu nesreću u kojoj je ostala potpuno paralizovana od vrata nadole sa prognozom lekara da će ostatak života provesti u krevetu sa šansom od jedan odsto da ikada pomeri bilo koji deo tela.
To je nije pokolebalo niti obeshrabrilo, već je potaklo da krene u borbu za oporavak.
– Prošle godine sam otišla u Ameriku na rehabilitaciju, gde sam ostala pola godine. Ta rehabilitacija je dala izvanredne rezultate. Uspela sam sama da se podižem u stojeći položaj, da stojim uz podršku samo na kolenima, da puzim, po prvi put sam ponovo igrala odbojku u stojećem položaju, postala sam mnogo samostalnija, uspela sam da hodam na kolenima, vozim bicikl. Potom sam napravila i prve korake, prvo uz pomoć trenera, a kasnije i sama pomoću hodalice. To je samo deo, ali potrebno je još mnogo rada i upornosti – priča Milica, koja sada vežba kod kuće koliko je to moguće.
Počela je da pomera levo stopalo i da aktivira noge, kao i da jača celo telo. Ova devojka čelične volje se sada, pored terapija, bavi ronjenjem i stonim tenisom, slika i izrađuje razne predmete, a počela je ponovo da pliva u bazenu.
– Okušala sam se u veslanju, u kajaku, plesu u kolicima, surfovanju u okeanu, igrala sam ragbi u kolicima i probala sam parasejling. O svemu tome pišem na svom blogu „Izaberi da živiš“. Zbog tih rezultata, ali i zbog mnogih drugih ljudi kojima bi to neizmerno značilo, želim da u Srbiji pokrenem centar za vežbanje poput onog u kojem sam bila u SAD. I to je nešto na čemu radim – govori agilna Milica, koja silno želi da motiviše ljude sa invaliditetom da ostvaruju svoje snove i rade ono što žele, a u isto vreme da ukloni sve predrasude koje ih prate.
A mogućnost da ona i svi drugi koji su u sličnoj situaciji upišu fakultet koji žele, da odlaze na predavanja i vežbe i polažu ispite biće jedan od velikih koraka u tom pravcu.
Dekan Tehničkog fakulteta dr Milan Pavlović kaže da su, nakon razgovora sa Milicom Knežević, brzo reagovali željni da joj pomognu da postane njihov student. On dodaje da postoje ozbiljne šanse da Milica Knežević postane student fakulteta, ali i svi drugi vezani za kolica.
– Milica je bila ovde i razgovarala sa prodekanom Draganom Glušac, prepoznali smo problem i odmah se obratili Pokrajinskom sekretarijatu za nauku i tehnološki razvoj. Rampa za ulaz u zgradu je urađena, ali nema mogućnosti za kretanje po etažama fakulteta. Na dva kolegijuma dekana već su razmatrane dve varijante, jedna je ugradnja nazubljene letve sa kliznim prenosom uz stepenište, a druga lift sa izlaskom na svakoj etaži – ističe Pavlović, ali kaže da je obeshrabrujuća cena po predračunu koji su odmah tražili.
Izvor: www.blic.rs
Autor: S. Surla