Са псом водичем у банку и аутобус

Oсобама с инвалидитетом у Србији биће омогућено кретање уз помоћ пса водича у јавном превозу, објектима и површинама у јавној употреби и у радном простору, утврђено је законом који је Парламент недавно усвојио.

У Србији 12.000 грађана има велике проблем с видом, њих 9.000 потпуно је слепо, а око 3.000 је слабовидо. Новим прописима обезбеђује се остваривање Уставом загарантованих основних начела која се односе на људска права, а нарочито на забрану дискриминације и увођења посебних мера ради постизања пуне равноправности особа. Законом о кретању уз помоћ пса водича омогућено је особама с инвалидитетом да се крећу уз помоћ пса водича у јавном превозу, објектима и површинама у јавној употреби и у радном простору.

– Пас водич није кућни љубимац, већ помоћ за бољи квалитет живота слепих и слабовидих, али не припада њима, већ Удружењу слепих и слабовидих “Бели штап”  – каже Весна Несторовић, председница овог удружења. – Главни задатак пса водича је вођење слепе особе кроз простор и заобилажење препрека на путу, што је много сигурније него кретање само уз помоћ белог штапа – објаснила је Несторовић.
Закон је ступио на снагу, али ће почети да се примењује за шест месеци. У том року државни и покрајински органи, као и локалне смаоуправе, треба да усагласе одлуке и ускладе начин рада с усвојеним законом.

Министар Александар Вулин посетио је Дом за слепа и слабовида лица у Панчеву и најавио да ће ова установа добити центар за обуку паса водича. Вулин је рекао да се Министарство обратило неким страним земљама с молбом да нам донирају одређени број паса, изразивши наду да ће одговор бити позитиван. Он је рекао да ће, иако не дође до тога, држава и министарство које преводи сигурно наћи начин да обезбеди псе водиче и инструкторе за њихову обуку.

Како је “Дневник” раније писао, пас са беспрекорним педигреом, без генетске предистпозиције за разна обољења и стар око осам недеља, кошта око 2.500 евра, дресура након годину дана боравка у социјализаторској породици још око 10.000 евра, а кошта и обука тренера. Са члановима Кинолошког удружења Словеније “Сло канис”, које се бави дресуром паса за потрагу несталих у планинама и водича за слепе, Удружење слепих и слабовидих Србије “ Бели штап” договорило се пре пар месеци да се у Словенији обучавају и инструктори из Србије.

Према нацрту који је утврдило ресорно министарство, кретање уз помоћ пса водича јесте намењено слепим и слабовидим лицима, али би се односио и на друге особе с инвалидитетом, као и на друга лица која псе користе у терапеутске сврхе, што је потпуна новина. Закон омогућава да се сва лица која се крећу уз помоћ пса водича једнако као и други грађани, користе јавни превоз и објекте, имају право на приступ и боравак на јавним местима и радном простору. Дакле, без закона би улазак слепих особа и других инвалида са псима водичима могао бити забрањен у аутобусу, кафићима, зеленим површинама парк , халама…

И слепе особе морају проћи обуку

Весна Несторовић каже да се мало слепих људи може видети на улици јер звучни семафори и стазе за слепе нису довољни, а у многим градовима чак их и нема.
– Најчешће их можете видети са пратиоцима, увек су везани за неког и нису независни. Због тога је потребан пас водич и више људи који би обучавали у самосталном кретању. Пас не може да вас води, ако не знате куда да идете, слепа особа псу издаје команде, а не он њој, због чега је важно да особа прође обуку самосталног кретања.

Izvor: www.dnevnik.rs

Autor: Lj. Malešević