Stevanović: Prava dece prva na udaru ekonomske krize

0

Godišnja konferencija Mreže ombudsmana za decu Jugoistočne Evrope (CRONSEE) održava se 18. i 19. septembra u Beogradu. Gordana Stevanović, zamenica srpskog zaštitnika građana za prava dece i rodnu ravnopravnost, kaže da je glavna tema skupa uticaj ekonomske krize na usluge za decu kao najranjiviju grupu u svakom društvu, a u fokusu su deca ulice, bolesna deca i deca sa smetnjama u razvoju i invaliditetom.

Godišnja konferencija Mreže ombudsmana za decu Jugoistočne Evrope (CRONSEE) održava se 18. i 19. septembra u Beogradu. Gordana Stevanović, zamenica srpskog zaštitnika građana za prava dece i rodnu ravnopravnost, kaže da je glavna tema skupa uticaj ekonomske krize na usluge za decu kao najranjiviju grupu u svakom društvu, a u fokusu su deca ulice, bolesna deca i deca sa smetnjama u razvoju i invaliditetom.

„U svakodnevnom radu suočili smo se sa činjenicom da se u ekonomskoj krizi prva na udaru nađu prava ove dece i želeli smo sa kolegama iz Mreže da podelimo iskustva i vidimo koliko je ekonomska kriza kod njih uticala na položaj te dece i kako je država u toj situaciji reagovala, da li su deci ukraćena prava. I, naravno, da razmenimo iskustva i vidimo šta mi u Srbiji možemo da uradimo da vratimo te usluge kao prioritetne“, kaže za Novi magazin Gordana Stevanović.

*Koji su vas podaci opredelili za ovu temu?

Dopunom Zakona o budžetu došlo je, kako kolokvijalno kažemo, do zabrane zapošljavanja pa su prestale određene usluge na lokalu, pre svega personalnih asistenata u dnevnim boravcima za decu i svratištima. Te se usluge sada jednostavno ne prepoznaju u budžetu i nema mogućnosti angažovanja ljudi koji bi se bavili tim ranjivim grupama dece, niti pokrića troškova takvih ustanova. Imamo i apsurdne primere, kakav se desio u Aleksincu. Tamo je donatorskim sredstvima obezbeđen dobar dnevni boravak za decu i mlade sa smetnjama u razvoju i lokalna samouprava je prepoznala njegov značaj i budžetom opredelila sredstva za rad. Međutim, donošenjem zakona oni su praktično onemogućeni da angažuju ljude koji će raditi. Neki su volonteri ostali, ali nije reč samo o troškovima asistenata, već i troškovima za struju, hranu, odeću…. Pokušali smo državi da ukažemo na taj problem, da im pokažemo kako ovakve ustanove ne mogu opstati samo na dobroj volji donatora, skrenuli smo pažnju i narodnim poslanicima na to. Ali, mi često lako glasamo za nešto, a nismo svesni šta to u praksi proizvodi.

*Imate li saznanja šta se dešava u okruženju?

Ne, upravo je cilj da utvrdimo praksu, da vidimo da li je kriza na isti način delovala svuda ili su, pak, neke države imale sluha za potrebe ove dece koja su po više osnova ranjiva grupa.

*Statistika kaže da je u svakoj populaciji deset odsto osoba sa invaliditetom, a istraživanja o siromaštvu da su deca najizloženija. Šta se može uraditi?

Zaštitnik građana je predložio izmene zakona kojima bi se obezbedili mehanizmi za pomoć ovoj deci, ali i porodicama, posebno onima u kojima ima dece sa smetnjama u razvoju ili invaliditetom. Znate, ako bi roditelji takve dece imali šansu i mogućnost da privređuju, onda bi sami svojoj deci mogli da obezbede bar osnovne potrebe i bolje životno okruženje. Ali, da bi bili u takvoj situaciji zajednica treba da obezbedi adekvatan boravak za njihovu decu i stručan rad s njima. Veoma je važno i što takav rad i druženje sa drugima ovu decu osnažuje za samostalan život ili bar za život sa manjim ograničenjima.

Ne bih zaboravila ni decu sa ulice; naše opsežno istraživanje pre tri godine pokazalo je poražavajuće podatke – država uopšte ne zna koliko ima dece bez brige, nema razmene informacija, nema međuresorske saradnje. Čak se ide dotle da nema saglasnosti u definiciji šta su to deca ulice! Najvažnije je, naravno, znati ko su ta deca, zašto su na ulici i šta kao sistem treba da učinimo da ih sklonimo sa ulice. Izveštaj smo pre tri godine predali i Skupštini i nadležnim ministarstvima s preporukama šta sve treba učiniti. Do dana današnjeg nismo dobili nijedan povratni odgovor.

*Ministarstva omladine i sporta, prosvete, socijalnog staranja, zdravlja i finansija?

Jeste. Znam da će svi reći da nema novca, ali verujte da često nije problem u novcu, mnoge se stvari mogu učiniti sa malo para, bitna je volja da se nešto učini, ta međuresorska saradnja, razmena informacija i planiranje na osnovu njih. Zato planiramo skup na koji ćemo pozvati sve nadležne.

*Osim zvaničnih institucija, vi imate i jedan poseban oblik rada – Panel mladih savetnika. Šta je to?

To su deca osnovnih i srednjih škola koja sa zaštitnikom građana i sa mnom kao nadležnom za prava dece obavljaju niz aktivnosti. Prethodne godine bavili smo se vršnjačkim nasiljem i naši mladi panelisti su razgovarali sa svojim vršnjacima o tome, sačinili izveštaj i preporuke. Ove godine su prioritet upravo deca ulice i deca smeštena u različite ustanove. Naši mladi panelisti obilaze svratišta i druga mesta gde ta deca privremeno borave. Cilj je da deci iz realnog okruženja približimo vršnjake bez doma, da se susretnu i međusobno razgovaraju i da ugrožena deca kažu sa čim se suočavaju. Da razbijemo jaz među njima. Mladi panelisti će nam na kraju godine izneti svoja viđenja, zaključke i predloge kako pomoći ugroženoj deci.

Izvor: www.novimagazin.rs

Autor: JJ

Оставите одговор