И даље на маргини друштва
Све већи број особа са инвалидитетом у Нишу, жали се да су им недоступне основне услуге и јавне институције. Иако се на уклањању баријера и изградњи рампи у Нишу ради већ скоро две деценије, очигледно у овој области још увек није довољно урађено.
Све већи број особа са инвалидитетом у Нишу, жали се да су им недоступне основне услуге и јавне институције. Иако се на уклањању баријера и изградњи рампи у Нишу ради већ скоро две деценије, очигледно у овој области још увек није довољно урађено.
Много новоизграђени булевари у Нишу, немају изграђене ни пешачке стазе, а камоли оборене ивичњаке за лакше кретање особа са инвалидитетом.
Због тога су многи, попут Ивана Коцића, који је због мишићне атрофије више од две деценије у колицима, приморани да се крећу коловозом.
Иван каже да је прошлог месеца два пута избегао судар са аутомобилима.
Тамо где су рампе и направљене, често су веома стрме и нефункционалне попут ове испред диспанзера „Ратко Павловић“.
Надлежни кажу да су за овакво стање криви пројектанти и надзорни органи, који оваквим објектима дају употребну дозволу.
У невладином сектору оцењују да проблеми са архитектонским баријерама показују да су особе са инвалидитетом и даље на маргини друштва.
У нашој земљи свака десета особа има неку врсту инвалидитета. То што су им недоступне основне услуге и јавне површине, већина њих наводи као највећи проблем.
Izvor: www.rts.rs