Kasni im oko 100 plata?!
Zaposleni u preduzeću za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje invalidnih lica „Vuk Karadžić“ u Nišu nisu primili platu za 2004. godinu.
Zaposleni u preduzeću za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje invalidnih lica „Vuk Karadžić“ u Nišu nisu primili platu za 2004. godinu.
Zaposleni u preduzeću za profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanje invalidnih lica „Vuk Karadžić“ u Nišu, a koji spadaju u kategoriju zdravih, nisu primili oko 100 plata.
Reč je o osobama bez invaliditeta koji rade u administraciji i na mestima koja zahtevaju viši stepen odgovornosti, a kojih u preduzeću ima trideset dvoje.
Plate osobama sa invaliditetom, kojih ima dvostruko više, obezbeđuje Republika u bruto iznosu od 75 odsto minimalca, i ovaj deo zarada u preduzeću isplaćuje se svakog meseca.
„Tačno je da osobe bez invaliditeta u našoj firmi nisu primili platu od 2004.godine. Za celu 2013. godunu primili su po četrdesetak hiljada dinara, dok je u ovoj godini ukupno isplaćeno 14.000 dinara. To je neka vrsta solidarne pomoći koja od meseca do meseca isnosi od dve do pet hiljada dinara“, rekao je Tanjugu direktor preduzeća Bratislav Stojković.
Napominjujući da osobe sa invaliditetom za sada imaju mesečne isplate koje se obezbeđuju iz republičkog budžeta, on je naglasio da je prošlog meseca isplaćena plata za avgust 2012. godine, a zdravstvene knjižice overene zaključno sa junom.
Predsednik sindikata „Nezavisnost“ u ovom preduzeću Lazar Đorđević smatra da bi rešenje za trenutnu situaciju mogao biti takozvani „socijalni program“.
“ I među osobama sa i bez invaliditeta ima onih koji bi prihvatili da odu iz firme uz otpremninu. Jedino smanjenje broja zaposlenih moglo bi da obezbedi da preduzeće opstane“ rekao je Đorđević Tanjugu.
Stojković smatra da socijalni program praktično predstavlja rešavanje problema tehnološkog viška i da je za to neophodno sačekati Zakon o privatizaciji, stečaju i likvidaciji koji je u proceduri.
U proizvodnom delu preduzeća, gde rade gluvoneme i osobe sa mentalnim poremećajima u razvoju, uglavnom su zadovoljni jer imaju mogućnost da se bave korisnim radom, pa čak i kada ne primaju platu.
Za neke od njih ovo je izvor prihoda za celu porodicu.
Mirjana Pejić u „Vuku Karadžiću“ radi već 22 godine i od njene plate živi četvoročlana porodica.
Najvažnije joj je, kako kaže, kao i većini njenih kolega da ima overenu zdravstvenu knjižicu, jer su svi vezani za redovne posete lekaru i intezivne terapije.
Preduzeće „Vuk Karadzić“ je u državnom vlasništvu i jedno od 150 preduzeća u restrukturiranju.
Osnovano je pre 62 godine kao zaštitna radionica, sa osnovnim ciljem da se osobama sa invaliditetom omogući radno osposobljavanje do konačnog zapošljavanja i uključivanja u normalnu radnu sredinu.
U preduzeću koje se bavi grafičkom proizvodnjom i pružanjem grafičkih usluga zaposleno je oko stotinu radnika, od kojih je skoro 70 odsto osoba sa invaliditetom.
Direktor preduzeća Bratislav Stojković, na čelu firme nalazi se već 18 meseci i, kako kaže, nije uspeo do sada da primi ni jednu platu.
On smatra da je nerealno očekivati da osobe sa invaliditetom zarade plate za sve zaposlene i da je nepravedno da ovakva radionica posluje na tržištu.
„U Srbiji ima oko 900.000 osoba sa invaliditetom, od toga u Nišu oko 30.000. To su dobri i pametni ljudi koji hoće da rade“, kaže Stojković i ističe da je za njih potrebna zaštita države da bi opstali na tržištu.
On kaže da bi država mogla da im obezbedi poslove za koje su kvalifikovani bez susretanja sa konkurencijom, jer u protivnom ne bi imali šanse za opstanak s obzirom na strukturu radne snage.
Stojković napomnje je kvalitet njihovih prizvoda u rangu svih ostalih na tržištu, a to su štampani materijali, ukrasne kese, propagandni materijali i slično.
