Veliki uspeh Slavka Adamova, stanara Gerontološkog centra

26

Da stereotipno mišljenje da se odlaskom u gerontološke centre i slične domove prekida sa normalnim načinom života nije ispravno, potvrđeno je i na slučaju 29-godišnjeg Subotičanina Slavka Adamova, koji je od 2005. godine stanar Gerontološkog centra u Subotici, iz razloga što je rođen bez ruku, pa mu je potreban stručni nadzor.

Da stereotipno mišljenje da se odlaskom u gerontološke centre i slične domove prekida sa normalnim načinom života nije ispravno, potvrđeno je i na slučaju 29-godišnjeg Subotičanina Slavka Adamova, koji je od 2005. godine stanar Gerontološkog centra u Subotici, iz razloga što je rođen bez ruku, pa mu je potreban stručni nadzor.

Nizu medalja i diploma sa šahovskih turnira, na kojima figure pomera nogama, pa čak i sa ribolova, uporni mladić je dodao i drugo mesto sa muzičkog takmičenja „Zlatni glas“, koje je održano u Apatinu, a na kome su nastupile osobe sa invaliditetom iz cele Srbije.

– Prilagodio sam se načinu života u Gerontološkom centru i ovde se sjajno osećam. Prve dodire sa pevanjem imao  sam u Crnoj Gori, gde sam završio osnovnu i srednju školu, kod profesora Ace, a ovo sada je kruna, da je tako nazovem, dosadašnje pevačke karijere.

Za ovo takmičenje u Apatinu sam saznao od Stipana Ćakića, predsednika Udruženja osoba sa invaliditetom, koji me je pozvao da se prijavim, jer sam u nekoliko navrata pevao na sastancima udruženja. Prihvatio sam, a veliku podršku sam dobio i od direktora Gerontološkog centra, Nenada Ivaniševića. Nisam se pokajao, jer sam ostvario sjajan rezultat. Ovo mi je prvi pehar u životu, i zato mi je ovo najznačajnije priznanje u životu.

Do sada sam dobijao samo medalje i diplome na takmičenjima iz šaha i ribolova. Pevao sam pesme od Tome Zdravkovića „Ispod palme na obali mora“ i Harisa Džinovića „I tebe sam sit kafano“, a tremu sam savladao uz pomoć kolega iz udruženja, koji su u Apatin došli da me podrže – rekao je Slavko Adamov.

Direktor Gerontološkog centra, dr Nenad Ivanišević, naglasio je da je njegova ideja oduvek bila da Gerontološki centar bude pravi dom za sve stanare.

– Ovde ne staje život, već samo počinje nova etapa. Naši terapeuti nastoje da kod naših stanara pronađu skrivene afinitete i usmeravaju ih na pravi način. Nedavno je i naša stanarka Etela Šoš donela iz Mađarske nagradu sa takmičenja u pesništvu, a sada nas je obradovao i Slavko – rekao je dr Ivanišević.

Оставите одговор