BILIJAR U SLUŽBI UKLJUČIVOSTI
Kao sport koji se igra u zatvorenom prostoru bavljenje bilijarom nema ni jedno ograničenje u pogledu vremenskih uslova.
Kao sport koji se igra u zatvorenom prostoru bavljenje bilijarom nema ni jedno ograničenje u pogledu vremenskih uslova. Bilijar se svrstava u sportove koje možete trenirati tokom cele godine s jedinim uslovom, da se nalazite u zatvorenom prostoru kako je već pravilima i predviđeno da se bilijar igra. Da je ovo jedina prednost bilijara prema ostalim sportovima ne bih mogao da nastavim da vas ubeđujem da već danas počnete da se bavite bilijarom, makar vam jedini cilj do kraja života bio da se njime bavite samo rekreativno. Ako budete igrali, shvatili i zavoleli bilijar, sumnjam da ćete ostati pri odluci da ostanete samo rekreativac, pogotovo ako se nalazite u klubu gde se stalno održavaju turniri svih vrsta kao što su klubovi u kojima ja igram ili treniram. Dakle od rekreativca preći ćete makar u rang sportista amatera za koje se svuda u svetu organizuje veliki broj turnira.
Kao što sam već nagovestio bilijar nema samo tu prednost da vremenski uslovi ne utiču na bavljenje ovim sportom. Ovim našim sportom mogu se sasvim uspešno baviti osobe oba pola, uzrasta od 7 do 77 godina. Mnogo je detalja koji mogu objasniti zašto je ovo sport za sve uzraste. Pored toga što uglavnom zahteva psihološku umesto velike fizičke spremnosti, za bilijar se možete vezati iz mnogo drugih razloga. Uskoro sledi na ovom blogu tekst i na ovu temu, a ja ću se u ovom tekstu baviti odgovorima na pitanje, zašto je bilijar najbolji izbor za sportiste sa invaliditetom koji su korisnici invalidskih kolica.
U svom najbližem okruženju nikada nisam imao osobe sa invaliditetom za najbolje prijatelelje. Ne smatram da je posebno dobro što je to tako već želim da predstavim svoj razvoj u bilijaru i dam niz primera zbog čega je bilijar idealan za osobe koje su korisnici invalidskih kolica. Iz rečenica koje slede videćete da je bilijar kao sport zaista u službi inkluzije i jednakosti.
Bilo da je reč o osobama sa ili bez invalditeta, svi mi koji se bavimo bilijarom pristupamo jednakim pravilima i uslovima za bavljenje ovim sportom. Treniramo i takmičimo se u istim uslovima, ne postoje drugačije kugle, drugačiji stolovi, drugačiji stapovi niti bilo sta što se razlikuje u uslovima za igru. Svi treniramo i takmičimo se na stolovima istih dimenzija i služimo se kuglama, štapovima i ostalom opremom istih karakteristika. Psihloške i fizičke karakteristike ne ometaju nas da od drugih budemo bolji. To znači da za razliku od većine sportova kojima se bave osobe sa invalditetom, na turnirima u bilijaru osobe sa invalditetom koje su korisnici invalidskih kolica mogu potpuno ravnopravno učestvovati sa osobama bez invaliditeta. U većini sportova kojima se bave osobe sa invaliditetom bilo je potrebno odredjene uslove prilagoditi mogućnostima ovih sportista i dostignuća se u mnogome razlikuju od dostignuća ostalih sportista.
Pre opisa turnira koje sam odigrao uslovno rečeno u jačoj konkurenciji, moram reč, dve posvetiti treningu i objasniti u kojoj meri smo svi isti, a ne različiti. Postoji manji broj udaraca i poteza koje igrači iz kolica izvode s odredjenim poteškoćama ali glavni deo priprema se ne razlikuje od priprema ostalih igrača. Znamo šta znači kad se otvore kugle na stolu. To je situacija u kojoj igrač i u našoj kategoriji mora da završi partiju. Zbog toga su i vežbe koje radimo potpuno iste težine kao i za ostale takmičare sa izuzetkom nekih koje bi izvodili s odredjenim poteškoćama zbog perspektive iz koje igramo bilijar. Svaki profesionalni igrač bilijara iz kolica svoju igru gradi na osnovu onoga sto sa sigurnošću može da odigra i tako izbegne situacije u kojima ne moze da odigra ono što se podrazumeva za ostale igrače u određenom rasporedu kugli na stolu. Ovu vrstu snalaženja u datoj situaciji već smatram odredjenim nivoom veštine koju je igrač postigao. Na primer, ako je igraču iz kolica teško da koristi skok, naučiće da igra odlično preko martinele kako bi rešio sejf situaciju. Pre svega učiće kako da odigra, a da protivniku ne ostavi belu kuglu u poziciji u kojoj je moguće lako odigrati dobar sejf udarac.
Moje iskustvo učešća na turnirima koje sam pomenuo dugo je tri godine ili dvadesetak turnira u gradu u kojem živim. Kroz ove turnire igrač bilijara iz kolica može mnogo napredovati u kvalitetu igre i psihološkoj stabilnosti. Na početku stičete utisak da ste u društvu u kojem svi dominiraju nad Vama zato što stoje, počev od perspektive pogleda očima do kvaliteta igre po kojoj su prema vama u prednosti jedino zbog manje potrebe za mostom u toku igre kojim, složićete se, nije lako naučiti igrati. Na ovim turnirima, primetio sam, svima je neprijatno da dožive da izgube od igrača bilijara iz kolica iz straha od reakcije okoline, a najpre zbog opasnosti od pada samopouzdanja. Možda je ovo jedan vid diskriminacije ali tako je. Uz naporan rad uspeo sam da ostvarim nekoliko velikih pobeda u opisanim okolnostima na ovim turnirma 2010. i 2013. godine.
Bilo da je reč o protivniku sa ili bez invaliditeta potcenjivanje je najmanje što nam treba. Svi radimo isto ako protivnika ne poznajemo, posmatramo ga pre meča ne bi li otkrili na njegovom licu neku karakteristiku, stepen sigurnosti i mnogo toga drugog što nam u trenutku padne na pamet. U tom pogledu se ni igra takmičara u kolicima ne razlikuje od ostalih. Poenta je u sledećem, ako ste spremni i znate šta ćete da uradite uvek kada izađete na sto, onda nema brige ni ako se desi da izgubite meč.
Najveću zahvalnost za visok stepen uključivosti verovatno dugujemo EPBF (Evropskoj Bilijar Federaciji) koja duži niz godina organizuje Evropsko prvenstvo i za igrače bilijara iz kolica. U svemu je najvažnije što se Evropsko prvenstvo u našoj kategoriji odigrava na istom mestu i u isto vreme sa najboljim takmičarkama i takmičarima Evrope. Posmatranje njihovih mečeva na licu mesta i razgovor sa njima od neprocenjive je vrednosti. To što nismo organizacijom ovog velikog takmičenja izdvojeni predstavlja veliko bogatstvo za evropsku porodicu naroda. EPBF vas jednostavno uči da ništa nije nemoguće. Ovim načinom razmišljanja i funkcionisanja EPBF pokazuje koliko razume princip jednakosti u sportu na čemu im se i ovim putem zahvaljujem i želim da tako nastave zato što se nalaze na pravom putu.
U Nišu, 31. decembra 2013. godine
