Težak život osoba sa invaliditetom

Život osoba sa invaliditetom podrazumeva brojne probleme i teškoće. Stefan Petrović iz Čaglavice svakodnevno se suočava sa njima ali se trudi da kroz ljubav i druženje bar malo zaboravi na njih.

Stefan Petrović boluje od cerebralrne paralize. Iako je u invalidskim kolicima, ovaj dvadesetrogodišnjak je vrlo aktivan. Svakodnevno se stara o svojih 40 golubova, a član je i Udruženja distrofičara Kosova.

“U Udruženju trenutno sakupljam podatke u vezi osoba sa invaliditetom. U pitanju su sve aktivnosti, od sporta, kulture, nauke, obrazovanja, do informisanja. Imali smo i radionicu gde smo pravili grnčarske predmete,učili izradu na staklu i mašinsku gravuru“, kaže Stefan.

On dodaje da postoji puno problema i prepreka sa kojima se suočava ali da je i pored toga srećan.
“Mogu da kažem da sam srećan. Nije loše. Ali osobe sa invaliditetom nemaju pristup institucijama, pošti, banci, na pijaci, da mogu sam da odem”, kaže Stefan.

Stefanovo odrastanje nije bilo lako, ali njegovi roditelji i braća su uvek tu da mu pruže podršku i pomoć u svemu što radi.

“Moram da se staram o njemu i da se trudim da mu pružim najviše što mogu”, kaže Stefanov otac Radojica.

“Svakodnevno ga oblačim, dajem mu da jede, iznesem ga vani ako treba”, dodaje Stefanov brat Lazar.

Stefan je sada i jedan od pet zaposlenih u udruženju distrofičara. Predsednik ovog udruženja Dragan Josifović kaže, da Stefan, kao i ostali članovi, ovde pronalazi utočište.

“Stefan Petrović je momak koji je prošao sve golgote. Njegovo obrazovanje je bilo teško. Išao je u osnovnu školu gde nije bilo osnovnih uslova za obrazovanje dece sa invaliditetom. Nisu imali pristup zgradi ni edukovane nastavnike za rad sa takvom decom. Kasnije je išao u specijalnu školu gde su bila uključena sva deca sa invaliditetom bez obzira da li se radi o telesnom, mentalnom ili senzorskom invaliditetu”, kazao je Josifović.

Život osoba sa invaliditetom nije lak, a društvo nema dovoljno razumevanja za njihove potrebe.

“Nemamo nijedan servis podrške. Nemamo pristup javnim zgradama, ni uslugama koje te institucje pružaju. Da ne pričamo o tumaču za gestikularni govor, o pomoći u kući za starije osobe i osobe sa invaliditetom, o transportu, obrazovanju i zapošljavanju”, dodao je Josifović.

Stefan je u ovom udruženju angažovan preko Nacionalne službe za zapošljavanje na period od šest meseci. Planovi Udruženja su da se akcenat stavi prvenstveno na zapošljavanje i obrazovanje osoba sa invaliditetom i nadaju se da će im u tome pomoći centralne ili lokalne vlasti.