Pare za osobe sa invaliditetom u sumnjivim džepovima: Gde završava državni novac namenjen humanitarnim organizacijama

Priručnik za lagodan život: potrebno je da registrujete nevladinu organizaciju ili udruženje građana. Potom da koliko-toliko znate da napišete projekat, ili ni to, već da nađete nekoga ko će to da uradi. Interes se ostvaruje iz budžeta, odnosno od novca građana Srbije i najbolje adrese su ministarstva: prvenstveno za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, ali i za brigu o porodici. Ciljna grupa kojoj se ovim uskraćuju sredstva su najranjiviji delovi zajednice, osobe sa invaliditetom, mladi…

Ovaj priručnik važi za one koji su bliski vlasti ili znaju ključnu osobu za odobravanje projekata. Priručnik ne važi za one kojima vlastiti interes nije primaran i koji nikada ne bi uskratili priliku za pomoć osobama kojima je najpotrebnija, pa bilo da je iz budžeta ili ličnog džepa.

Problem finansiranja udruženja, kroz projekte kojima je bar po napisanoj konkursnoj aplikaciji cilj razna vrsta pomoći ugroženim i ranjivim grupama ili edukacija dece i mladih, neprestano je otvoren baš kao i državni konkursi sa značajnim višemilionskim iznosima. Iako nema konkursa na kome nisu zabeležene teške nepravilnosti koje potpadaju pod krivična dela, do sada niko nije kažnjen pa čak ni smenjen i pored javno iznetih dokaza o korupciji. Kao što nijedno od udruženja nije „zatvoreno“. Naprotiv, neprihvatljivo i za osudu delovanje ministarstava i nadležnih pojedinaca, frizirani izveštaji i odsustvo empatije jer pomoć ne stiže tamo gde je potrebna, jedna je razigrana nemoralna i nezakonita mašinerija, koja opstaje.

NIN je izabrao, i to nasumično, nekoliko konkursa koje su raspisali Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Ministartvo za brigu o porodici i demografiju. Probali smo, i među javno dostupnom dokumentacijom, jer tako bi moralo da bude, da proverimo i bilo koji konkurs Ministarstva sporta koji finansira projekte vezano za mlade, ali to nije bilo moguće. Kada kliknete, na zvaničnom sajtu ovog ministarstva odeljak konkursi piše: „404 greška stranica nije pronađena”.

U slučajnom odabiru su konkursi: Ministarstva za rad od 29. marta 2024. godine; 31. marta 2023. godine; 14. marta 2022. godine i Ministarstva za brigu o porodici od 7. jula 2023. godine. Na ovim konkursima najmanje 20 a najviše 50 udruženja je dobijalo novac. Bazirali smo se na udruženja koja su dobijala po konkursu oko 20.000 evra pa naviše.

Dobijaju milione, nemaju ni sajt

Iako je u startu delovalo da ćemo ga lakše „naći“ jer je na funkcijama u javnim preduzećima, zaposlen u PIO fondu i član je Nadzornog odbora JKP „Javno osvetljenje Beograd”, tek posle nekoliko pokušaja uspeli smo da stupimo u kontakt sa zakonskim zastupnikom udruženja „Ustani prijatelju” Damjanom Izgarevićem. Ovaj master menadžer u radno iskustvo uneo je mnoge funkcije, ali ne i bavljenje humanitarnim radom. Od filijale Republičkog fonda u Peći do pomoćnika direktora sektora Direkcije Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje.

Izgarević je udruženje „Ustani prijatelju” formirao 4. aprila 2016. godine i od tada nema nijednog zaposlenog. U javno dostupnim informacijama ne pronalazimo sajt udruženja na kome bi valjda trebalo da bude, između ostalog, predstavljen rad udruženja, ali ni bilo kakav podatak na društvenim mrežama. U konkursima koje smo proveravali, Izgarevićevo udruženje od Ministarstva za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja (14. mart 2022) za projekat „Palilula bez barijera” dobija 8.282.290 dinara ili po srednjem kursu 70.788 evra. Od Ministarstva za brigu o porodici (7. jul 2023) 1.190.165 dinara ili 10.172 evra za projekat „Porodica deci”. Novac koji je inkasiralo ovo udruženje nije dobilo samo na ovim konkursima. Jer projekat „Moje i tvoje je tvoje” visoko ocenjuje 18. maja 2022. godine opština Palilula. Grad Beograd isto čini sa projektom „Šansa za sve” od 7. juna 2023. godine pa iznova Grad Beograd za projekat „Jednakost u akciji” 23. januara ove godine. Na ovim projektima suma novca nije javno objavljena.

U telefonskom razgovoru, na pitanje o aktivnostima udruženja, Izgarević kaže:

„Ja sam raseljeno lice sa Kosova i znam koliko znači topla reč, a kamoli da se nešto uradi”.

Tražimo da nam dostavi finansijski izveštaj sa pratećom finansijskom dokumentacijom, ali Izgarević, kako kaže, rado bi izašao u susret, ali je na odmoru i nije u mogućnosti. Zvaće knjigovođu (drugaricu), za koju naknadno javlja da je i ona na odmoru. U SMS porukama nas upućuje na APR ili ministarstva jer sve je čisto. Međutim, na APR-u nema podnetog finansijskog izveštaja. Izgarević nam potom kaže da je učestvovao u rekonstrukciji parkića u Ovči i da je sve to „lepo propraćeno”.

Iako se razgovori sa zakonskim zastupnicima udruženja završavaju odreda da kažu „svako dobro”, čini se da je malo toga dobrog.

„Svako dobro” poželeo nam je i Maksim Jeftenić, zakonski zastupnik udruženja „Maksimalna zemlja”.

Zaposlen u opštini Voždovac, živahnog Fejsbuka gde su fotografije državnih funkcionera ali i Jeftenića pored nacionalnih simbola u narodnim zdanjima. Sajt udruženja nema, ali kaže nedavno je tek „ovo krenuo da radi” pa će napraviti, ali ima Instagram. Maksimova „Maksimalna zemlja” nastala je 13. decembra 2021. godine i na Instagramu ima devet postova i 18 pratilaca.

Ipak, 7. jula 2023. za projekat „Porodica s ljubavlju za sve” dobija 8.000.000 dinara ili 68.376 evra od Ministarstva za brigu o porodici.

Čime se ciljano bavite i gde ste sprovodili projekat?

– Edukacija mladih, poljoprivreda, ekologija… Išli smo po školama… uh uh i u dom penzionera… Mislim da je škola „Radoje Dakić“ i ona gore prema Kovinu, stao mi mozak… uh išli smo i po kućama…

Kako ste ušli u ovu „priču“?

– Tako što smo se malo zainteresovali za neke teme… Videli smo baš to… šta najviše treba mladima… pošto sam baš imao oko droga problem u komšiluku pa smo hteli da to malo poradimo jer mi se to sviđa.

I tu nam Maksim sam otkriva da je baš na drogama i radio i dobio projekat od Grada Beograda. Koliko?

– Uf to je bilo oko2.800.000, to smo radili sa inspektorima za suzbijanje droga…

Ni „Maksimalna zemlja” nema ni „goli“ finansijki izveštaj na APR-u, a Maksim kaže: „Aha.. pa to nismo ni slali”.

Na pitanje da li je član SNS-a, Maksim kaže:

– Nisam zvanično… U stvari, ja sam samostalno…

Pomažete li SNS-u u nekim aktivnostima?

– Ne… U stvari slabo… u stvari, ako može da se pomogne nešto oko omladine – kaže dvadesetpetogodišnji Maksim, član izborne komisije.

Kada kopate jedno udruženje, obično ispliva još toga, pa nailazimo i na znatno manju sumu od kabineta ministra bez portfelja zaduženog za dijasporu. Među raznim udruženjima veterana, društvima Krajišnika… Maksimova „Maksimalna zemlja” 23. avgusta 2023. godine dobija i 598.081 dinar. Ali i ne samo to.

Na Jeftenićevom Fejsbuku među slikama sa porodične slave i iz Skupštine su i fotografije zastupnika udruženja „Nju renesans” Mihajla Petrovića. Pitamo Maksima da li rade zajedno neke projekte:

– A pa to mi je drugar, pa mi se to sve svidelo…

Slikanje sa funkcionerima

„Nju renesans“ je udruženje osnovano 2007. godine. U konkursima koje smo mi pratili dobija za projekat „Briga o porodici” 7.000.000 dinara ili 59.829 evra od Ministarstva za brigu o porodici. Gotovo da nema državnog funkcionera pored kog se nije fotografisao Petrović. On u razgovoru za NIN kaže da „angažuje profi ljude” na projektima, sarađuje sa fakultetima.

– Svaki izveštaj prati sve po zakonu da svaki dinar bude ispraćen kao što nažalost ima onih koji ne rade kako treba, al` ne bih da upirem prstom, neka to rade organi, kaže Petrović.

Ovo udruženje ima sajt, a poslednja objava o projektima je 2022. godine. Petrović pojašnjava „od prošle godine treba da se dopuni… ima tu i papirologije, pa tražiti saglasnosti škola, pa svašta tu ima”…

Petrović nema zaposlene i navodimo mu novac koji je u poslednje tri godine legao na račun njegovog udruženja; 2023. – 86.674 evra; 2022. – 30.164 evra i 2021. – 57.585.

– Nije to od jednog donatora… Podnesemo dokumentaciju pa se potrefe dva projekta odjednom. Ne bih ja licitirao mnogo ili ne… imate organizacije koje stotine hiljada evra dobiju. Pojedini nisu realni, a ovo kod nas imate gde smo bili. Ovako kada se kaže ugrubo zvuči, ali kad to sve podelite na ono što želimo da postignemo… sve te brošure treba odštampati, platiti predavače… – poručuje Petrović, koji je zakonski zastupnik i udruženja „Rosamber”, ali po podacima sa pojedinih mreža, svojevremeno do 2012. godine i „Soft communication” d.o.o. Vršac, koji je u prinudnoj likvidaciji.

Dobar deo udruženja ima zakonske zastupnike koji su u vremešnim godinama, ali i ako je suditi po nazivu udruženja, modernih shvatanja. Tako da kada otvorite konkurse bukvalno vas napadnu nazivi koje biste najmanje očekivali ili za koje ne znate ni šta zapravo znače.

„Validan in” iz Čuruga, zakonski zastupnik Čedo Miletić (74 godine). Sve što postoji vezano za ovo udruženje svodi se na 1. osnivanje udruženja, 2. otvoreni tekući račun, 3. registrovana jedna menica. „Validan in” osnovan je 6. aprila 2023. godine, a na konkursu za unapređenje osoba sa invaliditetom samo nekoliko meseci posle od 12. septembra dobija visok broj bodova po oceni Ministarstva za rad, socijalna i boračka pitanja. Daljom proverom dolazimo do prometa ovog udruženja u 2023. – 19.628 evra.

Iako svakom udruženju u statutu bukvalno prva rečenica treba da bude i obično jeste, da su neprofitabilno, ali i nestranačko udruženje građana, to se u realnosti ne događa. Od „svih” dolazimo do dela građana, političkim angažmanom. Na konkursima koje smo proveravali su i udruženja čiji su zakonski zastupnici podržali političku izbornu listu krajem prošle godine „Srbija ne sme da stane”. Ne tvrdimo da su u sprezi sa vlašću, ali je činjenica da u ovom za mnoge “poslu” ima udruženja sa vin-vin pozicijom.

Muljanje „Bez barijera“

Svoj potpis na podršku jednoj političkoj opciji je stavila zakonska zastupnica udruženja „Bez barijera” Marija Jovanović. Ovo udruženje pronalazimo na konkursima kod Ministarstva za rad tokom 2023. godine. Najmanje dva dobijena projekta: “Pravo na reproduktivno zdravlje osoba sa invaliditetom” 1.694.000 dinara ili 14.478 evra, potom projekat “Prava osoba sa invaliditetom u EU” za koji je uplaćeno 3.401.100 dinara ili 29.069 evra (konkurs 31. mart 2023). Potom ove godine 29. marta projekat “Izazovi roditeljstva” u iznosu od 2.666.000 dinara odnosno 22.786 evra. Udruženje “Bez barijera” je relativno mlado, osnovano je 14. maja 2021. godine. Naziv je nalik državnom projektu “Srbija bez barijera”. Prema podacima koji se mogu naći u pojedinim poslovnim bazama, promet u 2022. godini iznosio je 51.984 evra i uvećan za 311 odsto u odnosu na godinu pre. “Bez barijera” ima sajt i određeni prezentovani angažman.

Na podršku političkoj opciji se upisalo i udruženje „Adoptopija“. Baskijci tako kažu za usvajanje. Projekat od 3.661.250 dinara ili 31.292. evra je dobilo ovo udruženje osnovano 24. juna 2022. i kome je cilj zaštita osoba sa invaliditetom. Potpis na podršku je stavila Aleksandra Voštinić, koja se u podacima o udruženju navodi kao kontakt osoba dok je zakonski zastupnik Jelena Dimitrijević (67). „Adoptopija“ ima sajt ali na njemu se ne mogu pronaći projekti, niti šta je udruženje radilo, već se samo nude izvodi zakona o raznim oblastima.

Kada se podnosi projekat, on se sastoji iz dva dela – opis aktivnosti, koji rezultati se očekuju… i drugi deo je finansijski koji treba da sadrži i eksel tabelu sa podacima koju prati i narativni deo po stavkama gde se sve pojašnjava. Uz realizaciju projekta moraju se dostaviti sve fakture, bankarski računi…

Po dosadašnjem iskustvu i onome što je u javnosti do sada objavljeno i poznato u projektima se na primer navode škole u kojima predavanja nisu ni održana. Ministarstva se ne bave proverom utrošenog novca. Pojedine projekte ne prati ni adekvatna finansijska dokumentacija i iako su u tom slučaju udruženja obavezna da vrate novac, do sada nije poznato da se to ikada dogodilo.

NIN je razgovarao sa nekoliko zastupnika udruženja koji kažu da ukoliko izveštaj nije udruženja nije kompletan, to onda znači da postoji dogovor sa donatorom. U tom slučaju se novac najčešće deli sa darodavcem i ljudima uključenim u taj proces. Drugi način je da udruženja uplate novac pojedinim agencijama ili angažuju podizvođače. U tom slučaju novac koji su prebacili na nekog vraća se na ruke zakonskog zastupnika udruženja. Ono što nijedno udruženje ne sme da ima u bilansu jeste zarada.

Na samo tri konkursa Ministarstva za rad koje smo pratili podeljeno je ukupno 290.709.859 dinara ili 2.484.699 evra. Preneli smo samo osnovne podatke, ali o malom broju udruženja. Otuda, ovim tekstom ne završavamo…

Objavljeno: 12. 6. 2024.

Izvor: www.nin.rs

Autor: Željka Jevtić