Starije osobe zavise od pomoći bližnjih

Među osobama koje koračaju avenijom trećeg doba u Srbiji čak 41 odsto njih ima potrebu za dugotrajnom negom zbog teškoća u funkcionisanju, a kada su u pitanju osobe sa invaliditetom od 18 do 64 godine…

(Pixabay)

Gotovo svaka treća osoba starija od 65 godina u Evropi ima teškoće u obavljanju svakodnevnih aktivnosti, a polna statistika svedoči da je među njima više žena nego muškaraca. Među osobama koje koračaju avenijom trećeg doba u Srbiji čak 41 odsto njih ima potrebu za dugotrajnom negom zbog teškoća u funkcionisanju, a kada su u pitanju osobe sa invaliditetom od 18 do 64 godine, statistika govori da je čak 64 odsto zavisno od pomoći bližnjeg svog, pokazuje najnovija studija Crvenog krsta Srbije pod nazivom „Pristup uslugama dugotrajne nege u Srbiji”. Istraživanje koje je urađeno na uzorku od 650 osoba starijih od 65 godina i osoba sa invaliditetom svih starosnih dobi, takođe je pokazalo da je starijim osobama podrška najpotrebnija u aktivnostima održavanja domaćinstva, plaćanju računa i nabavci, odlasku kod lekara i organizovanju popravki u stanu. O ovim osobama uglavnom neformalni negovatelji, odnosno supružnici i deca, koji za to u najvećem broju slučajeva ne dobijaju nikakvu nadoknadu od države, a usluge koje se dobijaju iz javnog sektora ili od privatnih pružalaca usluga i civilnog društva minimalno su zastupljene.

„Dugotrajna nega znatno je potrebnija starijima od 75 godina nego onima od 65 do 74 godine, a osobama sa invaliditetom podrška i pomoć su najpotrebniji u održavanju domaćinstva, odlasku kod lekara, obavljanju nabavki i plaćanju računa. Gotovo svaka deseta osoba koja ima potrebe za nekim oblikom dugotrajne nege nema nikakvu podršku već je prinuđena da se snalazi sama, i to je izraženije u manjim gradovima nego u selima i velikim gradovima, a kada smo analizirali šta su razlozi ove pojave, došli smo do zaključka da je najčešće u pitanju procena ispitanika da još mogu samostalno da funkcionišu, odnosno nedovoljna informisanost o dostupnosti usluga i nedostatak poverenja u osobe koje bi im pružile pomoć i podršku”, istakla je Nataša Todorović, koordinatorka regionalnog projekta Crvenog krsta Srbije i jedna od autorki studije, podsećajući da procene govore da će na globalnom nivou broj osoba koje potencijalno imaju potrebu za dugotrajnom negom porasti na 38,1 milion 2050. godine.

Predstavljajući rezultate ove studije, ona je istakla da su neformalni negovatelji najznačajniji stub nege i brige o starijima od 65 godina, odnosno osobama sa invaliditetom, a to su pre svega supružnici i deca. I dok se muškarci češće oslanjaju na suprugu, žene uglavnom računaju na podršku dece, dok se osobe sa invaliditetom u gotovo polovini slučajeva oslanjaju na roditelje. Ovo istraživanje takođe pokazuje da izrazita većina ispitanih koji se u obavljanju dnevnih aktivnosti oslanjaju na podršku neformalnih negovatelja ne dobija nikakvu naknadu od države za tuđu negu i pomoć, a svega u 23 odsto slučajeva neformalni negovatelji dobijaju neke stručne savete o pružanju nege od odgovarajućih organizacija i institucija poput ustanova socijalne zaštite, zdravstvene zaštite ili humanitarnih organizacija.

„Preporuke koje su proizašle iz studije kažu da bi trebalo promeniti fragmentiran način pružanja usluga koji podrazumeva odvojene sisteme zdravstvene i socijalne zaštite i učiniti ga integrisanim. Takođe, trebalo bi povećati raznovrsnost usluga korišćenjem inovativnih rešenja i kroz upotrebu informaciono-komunikacionih tehnologija, kao i kapacitet socijalne i zdravstvene zaštite. Neformalnim negovateljima potrebno je pružiti više podrške, a trebalo bi obratiti više pažnje na obezbeđivanje dugotrajne nege u vanrednim okolnostima – čemu nas uči pandemija virusa korona ”, zaključila je Nataša Todorović.

Ova studija nastala je u okviru trogodišnjeg projekta „Jačanje otpornosti starijih osoba i osoba sa invaliditetom tokom kovida 19 i budućih katastrofa“. Koordinator ovog regionalnog projekta je Crveni krst Srbije, a projekat se odvija uz podršku Evropske unije, Austrijske agencije za razvoj i Austrijskog Crvenog krsta. Projekat se implementira u Srbiji, Albaniji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Severnoj Makedoniji i na teritoriji Kosova, a jedna od najvažnijih komponenti projekta su istraživanja o pristupu uslugama dugotrajne nege na svim teritorijama i pokušaj senzitivisanja javnosti za implementiranje rezultata istraživanja.

Objavljeno: 24. 3. 2023.

Izvor: www.politika.rs

Autor: Katarina Đorđević