Hranitelji nerado brinu o deci sa smetnjama u razvoju

Zbog pandemije virusa korona dugo nije bilo promocije hraniteljstva, nije se povećao ni broj hraniteljskih porodica, pa sistem socijalne zaštite brine o ovoj deci.

Iako je ukupan broj mališana u institucijama socijalne zaštite u Srbiji značajno smanjen, broj dece sa smetnjama u razvoju i dece sa invaliditetom ostao je nepromenjen i zabrinjavajuće visok, upozoravaju predstavnici Centra za prava deteta. Oni ističu da deca sa smetnjama u razvoju i sa invaliditetom čine više od 70 odsto ukupnog broja dece na rezidencijalnom smeštaju u institucijama socijalne zaštite, dok od ukupnog broja dece na hraniteljskom smeštaju ona čine samo 14,3 procenta.

Osim toga, u domskom smeštaju nalaze se i deca mlađa od tri godine, što je suprotno propisanim odredbama Zakona o socijalnoj zaštiti. Problem predstavlja i to što mališani dugo borave u institucijama, u njima često postaju i punoletna, a neretko dočekaju i starost.

– Personalna asistencija postoji samo u 17 jedinica lokalne samouprave za 223 korisnika, a stanovanje uz podršku za osobe sa invaliditetom, što je vrlo značajno za napuštanje ustanove, prisutna je u svega šest opština i gradova za 107 korisnika. Specijalizovano hraniteljstvo nije razvijeno u dovoljnoj meri, a povremeni napredak ovog oblika hraniteljstva, kroz ad hok programe i projekte, ipak nije postao deo održivog i trajnog sistema – ističu predstavnici Centra za prava deteta, koji naglašavaju da je ključan rad na prevenciji i sprečavanju izdvajanja dece iz porodičnog okruženja.

Oni podsećaju da je Srbija počela sa reformom sistema socijalne zaštite i takozvanim procesom deinstitucionalizacije pre dvadesetak. On je imao za cilj smanjenje smeštaja u ustanovama socijalne zaštite, ali rezultati nisu bili kakvi su očekivani.

Podaci Unicefa svedoče da je u globalnim razmerama Srbija jedna od zemalja sa najnižom stopom dece u ustanovama – manje od sto mališana na 100.000 dece – što predstavlja primer dobre prakse u ovoj oblasti. Međutim, oni takođe ističu da veoma brine činjenica što se deca mlađa od tri godine i dalje nalaze u prihvatilištima i u velikim domskim ustanovama tokom dužeg vremenskog perioda, kao i to da deca sa smetnjama u razvoju i dalje čine 70 odsto sve dece u rezidencijalnim ustanovama.

Pomoćnik direktora Centra za zaštitu odojčadi, dece i omladine, Ljubiša Jovanović, podseća da je Srbija pre više od jedne decenije uvela zakonsku zabranu smeštaja dece mlađe od tri godine u ustanove. Uz to i Ministarstvo za rad i socijalna pitanja uvelo je korektivni nalog po kome za svaki smeštaj u ustanovu mora da se pribavi mišljenje ministarstva, što je mehanizam koji takođe sprečava nekritički ulaz dece u ustanove socijalne zaštite.

– Zakon o zabrani smeštaja veoma male dece u ustanove takođe je dao značajne rezultate, jer se u ustanovama nekada nalazilo oko 200 mališana mlađih od tri godine, a sada se taj broj kreće između 50 i 60. To je značajan napredak, ali sistem socijalne zaštite se trudi da maksimalno smanji broj dece u ustanovama. U svim domovima trenutno se nalazi oko 700 mališana, što je jedna od najboljih kvota u svetu, ali i dalje imamo veoma veliki broj dece sa razvojnim, psihološkim i ponašajnim smetnjama u institucijama – podaci govore da je njih oko 60 odsto – ističe Jovanović.

– Deo odgovora na pitanje zbog čega ova deca odrastaju u ustanovama je činjenica da hraniteljske porodice često nisu spremne da prihvate decu sa razvojnim smetnjama niti mališane sa naslednim smetnjama, kao ni decu iz marginalizovanih etničkih grupa. Pošto zbog pandemije virusa korona dugo vremena nije bilo promocije hraniteljstva, nije se povećao ni broj hraniteljskih porodica, pa sistem socijalne zaštite brine o ovoj deci – zaključuje naš sagovornik.

Objavljeno: 26. 2. 2023.

Izvor: www.politika.rs

Autor: Katarina Đorđević