Porodična kuća u kojoj se ohrabruje radoznalost

Na sceni Doma pionira, samo nekoliko meseci po povratku sa Meseca, gostovali su Nil Armstrong, Edvin Baz Oldrin i Majkl Kolins. Znanja o različitim kulturama devojčice i dečaci sticali su, a i danas stiču, u okviru Međunarodnog kluba prijateljstva i na „Radosti Evrope”, a kreativno se nadmeću na DEMUS-u, FEDEMUS-u, „Plesnim susretima”… Veštine usavršavaju na nezaobilaznim radionicama i u ateljeima pod svodovima dečjeg carstva kreativnosti u Takovskoj 8. U minuloj godini Dečji kulturni centar Beograd, koji baštini sve ovo i još mnogo toga, napunio je 70 godina. Kroz njega su prošle generacije beogradskih mališana kod kojih su ljubav prema slikanju, crtanju, muzici, čitanju i pisanju, glumi, baletu, stripu, filmu… podsticali i razvijali, što i dan-danas čine, posvećeni stručnjaci iz različitih oblasti. Šta je Dom pionira bio nekada, kako se razvijao i rastao zajedno sa generacijama dece, koja sećanja čuva DKCB-ov spomenar… oni kojima je u srcu ova kuća saznaće vrlo brzo jer je u planu predstavljanje monografije o sedam decenija postojanja DKCB-a.

– Monografija o Domu pionira, današnjem DKCB-u, predstavlja lepo podsećanje na sve što smo bili i što sada jesmo, ali i obećanje šta ćemo biti u budućnosti. Ova monografija će, izvesno, biti jedna od najdražih knjiga u bibliotekama beogradskih porodica jer ispisuje drugačiju istoriju prestonog srpskog grada. DKCB je porodična kuća, jedinstveno nasleđe svakog od nas ko je ovde proveo deo detinjstva i to iskustvo preneo na potomke. U njemu se ispoljava kreativnost, prvi put spoznaje umetnički izraz, ohrabruje radoznalost, ali se i formira sistem vrednosti, obrazuje buduća publika, budući čovek. Očekujem da ćemo na promociji ove monografije, planiranoj za kraj meseca, okupiti različite generacije koje su stasavale u Domu pionira i DKCB-u i doživljavale ga kao svoju drugu kuću – navodi mr Dragan Marić, direktor DKCB-a.

Monografija je svojevrsno finale dešavanja koja su u prethodnoj godini održana povodom 70 godina DKCB-a, a među njima je centralni događaj svakako bila velika priredba u Tašmajdanskom parku u junu 2022.

– Deca i mladi imali su priliku da učestvuju u raznovrsnim kreativnim radionicama i da se zabave uz slikanje, crtanje stripova i karikatura, vajanje, ali i da učestvuju u sportskoj i ekološkoj radionici. Osim radionica koje se inače održavaju u toku školske godine u DKCB-u, za proslavu 70. rođendana priređena je i humanitarna likovna radionica Udruženja samohranih roditelja i porodica dece sa invaliditetom. Slavili smo uz prijatelje i dugogodišnje saradnike ove gradske institucije kulture za decu – ističe Marić.

U organizaciji ove kuće realizuju se najznačajniji festivali i manifestacije, u kojima učestvuju deca od predškolskog do srednjoškolskog uzrasta, nastavnici, pedagozi, roditelji, bake i deke i cele porodice. Jedna od najpopularnijih je svakako „Radost Evrope”. Pored ove najveće dečje manifestacije u regionu, DKCB organizuje već nekoliko godina i „Svesrpski dečji sabor”.

– Na njega sam posebno ponosan jer okuplja decu iz dijaspore i rasejanja i spaja ih sa vršnjacima iz Srbije da bi se povezali sa svojom zemljom i svojim maternjim jezikom. Sa Udruženjem koreografa narodnih igara Srbije osmislili smo i uspeli da realizujemo i „Dan tradicije”, koji se održava na Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave. Prošle godine na ovoj manifestaciji učestvovalo je više od hiljadu dece i mladih iz cele Srbije koja su uz pomoć različitih umetničkih medija prikazala našu kulturu i nasleđe – naglašava Marić podsećajući da svojim delovanjem DKCB čuva sećanje i na čuvene stvaraoce za decu (kao što su Literarni konkurs „Izokrenute priče i pesme”, koji je posvećen Branku Ćopiću, imenovanje Velike sale DKCB-a po Donki Špiček, festival u čast Minje Subote…)

– Ponosni smo i na to što smo uspeli da obnovimo „Dečje beogradsko proleće”. Možemo da se pohvalimo i festivalom „Deca kompozitori” na kojem učestvuju deca koja sama prave muzičke kompozicije, kao i nedavno osnovanim „Iskorakom”, na kojem se prikazuju mladi sa autorskim koreografskim celinama. Tu je i Festival dečjeg video-klipa KIDIKEM, za koji je konkurs u toku, a koji je namenjen deci i mladima od devet do 16 godina – naglašava Marić i dodaje da o tome da je DKCB na pravom putu svedoče priznanja koja je ova kulturna ustanova dobila prethodnih godina, kao što su Svetosavska nagrada i Sretenjski orden trećeg stepena.

Početak godine u znaku „devete umetnosti”

Praznična atmosfera u DKCB-u je u znaku Festivala „devete umetnosti”. Njegov cilj je da deci i mladima približi umetnost stripa i ilustracije uz predavanja i izložbeno-obrazovni program, ali i da pokaže da je vizuelna igra najozbiljnija stvar na svetu. Na ovoj manifestaciji se uz obrazovni program kod učesnika podstiče razvijanje vizuelne pismenosti. Na sve to, organizuju se i izložbe, tribine, radionice, promocije novih izdanja, razgovori sa eminentnim strip-autorima i istoričarima umetnosti.

Ovogodišnji festival započeo je otvaranjem godišnje izložbe članova Udruženja stripskih umetnika Srbije uz dve prateće izložbe. Priređena je i postavka šestog konkursa „Strip kaiš”, koji je okupio decu i mlade od pet do 18 godina iz celog sveta. Lidija Seničar, urednica festivala, napominje da upravo ta najkraća forma stripa predstavlja najveći izazov kako najmlađima tako i profesionalnim umetnicima. Deo festivala su i radionice animacije, a čiji krajnji rezultat je animirani film.

U toku januara, osim interaktivnog predavanja „O svim tajnama stripa”, planirano je i predavanje „Junak od hiljadu oblačića – strip kao monomitsko putovanje kroz sopstveni život”.

Objavljeno: 10. 1. 2023.

Izvor: www.politika.rs

Autor: Dejan Aleksić