Humana Nišlijka jedini lekar u Srbiji koji može da priča sa gluvim i nagluvim pacijentima

Gluvi i nagluvi pacijenti ambulante „Rasadnik“ u Nišu više ne moraju sa sobom da vode svoje rođake kako bi objasnili kako se osećaju jer je njihova doktorka Tatjana Ristić naučila znakovni jezik.

Gluvi i nagluvi pacijenti ambulante „Rasadnik“ u Nišu više ne moraju  sa sobom da vode svoje rođake kako bi objasnili kako se osećaju jer je njihova doktorka Tatjana Ristić naučila znakovni jezik.

Doktorka Tanja, kako je odmilja zovu pacijenti, jedina je doktorka u Srbiji koja je položila prvi kurs znakovnog jezika, tako da sad može da se ispriča sa ljudima koji ne čuju ili slabo čuju.

„Oduvek sam znala da ću da budem lekar, jer sam želela da se bavim profesijom koja će pomagati ljudima. Potpuno sam posvećena svojim pacijentima, i otuda je došla moja potreba da naučim znakovni jezik. Bila je to i želja i potreba“, iskrena je.

Doktorka dodaje da joj nije bilo teško da u svoje slobodno vreme pohađa onlajn časove pošto je u to vreme radila u kovid ambulantama sa radnim vremenom od 7 do 22 časova.

Ona se priseća da je kad je u Niš stigla iz rodnog Mostara, krajem osamdesetih, pohađala Osnovnu školu „Bubanjski heroji“, a neposedno do te škole je i Specijalna škola za gluve i nagluve u tom gradu.

„Naravno da smo se igrali sa decom koja nas nisu čula, ali mi smo nalazili način da se sprorazumemo. Ne znam, možda sam još tada odlučila da ću jednom da naučim znakovni jezik. Kad sam počela da radim u Domu zdravlja i videla da ima dosta pacijenata koji ne čuju, bilo je logično da nešto uradim kako ti ljudi ne bi morali sa sobom da vode članove porodice koji su zbog njih naučili taj jezik. U vreme epedimije koronavirusa kad smo svi morali da nosimo maske, njima je bilo još teže jer je poznato da gluvi sa usama mogu da pročitaju od 30 do 40 odsto reči“, priseća se doktorka.

Ona dodaje da su gluvi ljudi jako oprezni, verovatno, kako kaže, jer su stalno u institucijama i ustanovama okruženi barijerama.

„Bili su iznenađeni tom mojoj odlukom, ali su to odlično prihvatili. Oni mene dalje uče, pokazuju mi kako da što lakše savladam što više reči, srećni su što mogu sami da dolaze kod svoje doktorke. Inače, gluvi i nagluvi ljudi su velike pričalice. Znakovni jezik im pruža mogućnost da sa malo pokreta rukama kažu dosta toga“, objašnjava ona.

Doktorka Tanja priča kako je njena sestričina Elena gledala kako uči znakovni jezik, i zaključila, iako je još devojčica, da su gluvi ljudi jako pametni jer sa malo znakova mnogo kažu.

U Nišu živi oko 600 gluvih i nagluvih osoba

Prema poslednjim podacima, u Nišu živi oko 600 gluvih i nagluvih osoba, a zvanično u tom gradu radi jedan prevodilac znakovnog jezika.

„Gluvi i nagluvi svuda imaju problem, bilo da dođu kod lekara, u poštu, policiju, sud… Nigde ne mogu da se sporazumeju, i to mora da se promeni. Još 2015. godine je zakonom propisano da sve ustanove moraju da imaju prevodioce znakovnog jezika, ali to u praksi nije tako. Na sreću, koleginica iz Doma zdravlja Maja Radenković koja je na specijalizacije iz ORL, takođe uči znakovni jezik. Ovo je jako važno jer gluvi i nagluvi imaju dosta problema sa učima, grlom ili nosem za čije lečenje zadužena upravo ta grana medicine“, kaže doktorka Tanja Ristić.

Objavljeno: 3. 5. 2022.

Izvor: www.danas.rs

Autor: V. Torović