Knjige koje se slušaju i čitaju dodirom
Biblioteka „Dr Milan Budimir“ Saveza slepih Srbije obeležila je pola veka postojanja…
Biblioteka „Dr Milan Budimir“ Saveza slepih Srbije obeležila je pola veka postojanja i najveća je ustanova sa prilagođenim naslovima za osobe sa oštećenim vidom u čitavom regionu.
Police biblioteke „Dr Milan Budimir“ u Jevrejskoj ulici u Beogradu ne liče na one kakve se nalaze u drugim nacionalnim i gradskim riznicama pisane reči. Ove knjige za sleepe i slabovide imaju „specifičnu težinu“ zbog posebno prilagođenih formata u kojima se štampaju: na Brajevom pismu ili kao audio-zapis.
Bibliotka radi pod okrljem Saveza slepih Srbije i krajem proše godine obeležila je pola veka postojanja. Za 50 godina postola je najveća kulturna adresa za osobe s ovom vrstom invaliditeta u regionu. U fondu imaju više od 50.000 svezaka na Brajevom pismu što predstavlja 5.000 naslova i više od 7.000 zvučnih izdanja, tj. 30.000 komada nosača zvuka: od magnetofonkih trala, audio-kaseta do savremenog MP3 formata na diskovima.
Bibliobus kruži Beogradom
Boris Dončić, bibliotekar i urednik u studiju za snimanje zvučnih knjiga, navodi da biblioteka sarađuje sa sličnim ustanovama u Podgorici, Novom Sadu, Banjaluci i Zagrebu, razmenjuje prilagođena izdanja, pa su izdanja naših knjiga dostupna i slepim čitaocima izvan Srbije.
U ponudi su razlčiti knjževni pravci. Od Andrićevog romana „Na Drini ćuprija“, Biblije, Kurana, svetskih klasika, stručnih naslova iz društvenuih, prirodnih nauka, do beletristike, hit knjiga, dela ovenčana nacionalnim i svetskim književnim priznanjima.
Koliko je biblioteka specifična, kako za bibliotekare tako i za čitaoce, nabolje ilustruje podatak da je knjiga „Na Drini ćuprija“ u Brajevom pismu spakovana u šest teških tabaka veikog formata.
Da bi knjiga, kaseta ili kompakt disk stigli do čitalaca, isporuka se obavlja poštom – kao paket. U Beogradu saobraća poseban bibliobus, po tačno utvrđenom rasporedu: određenim danima tokom sedmice za svaku gradsku opštinu.
-Savremeni formati, tj. zvučne knjige donele su olakšanje u radu i konfor čitaocima. Digitalizacija, tj. prebacivanje magnetofonskih traka u elektronski format, teče sporije. Potrebna su novčana sredstva i dodatno ljudstvo – ukazuje naš sagovornik i dodaje da veliki izdavači nemaju poslovni interes da naslov prilagođavaju slepima i slabovidima, ponajviše zbog malih tiraža i dodatnih autorskih prava.
Biblioteka je opremljena uređajima za štampanje na Brajevoj azbuci. Osim toga, godinama sarađuju sa spikerima i glumcima čiji se glasovi koriste za „prevođenje“ književnih dela u audio-format. Tako slabovide osobe nisu uskraćene za pisanu umetnost po mnogima najlepši prozor u svet – knjigu.
-Članovi biblioteke su i dece s disleksijom. Trudimo se da izdajemo aktuelne naslove. Nedavno je zaokruženo izdanje u MP3 formatu tetrologije Elene Ferante o „genijalnim prijateljicama“ i za kojom je predhodnih godina ludeo čitalački svet. Uskoro će čitaocima biti ponuđen još jedan hit naslov „21 lekcija za 21. vek“ Izraelskog pisca Juvala Noe Hararija – ističe Boris Dončić.
Prema rečima Milana Stošića, predsednika Saveza slepih Srbije, u našoj zemlji za 12.000 slepih i slabovidih kultura je i dalje jedan od najboljih načina socijalizacije i njihovog uključivanja u društvo. Na naše pitanje koliko im je kultura dostupna, odgovara da se i dalje više priča nego što se sprovode konkretne akcije uklanjanja barijera, ali pomaka ima.
-Svaki pa i mali korak izuzetno je značajan. Polako postaje uobičajena praksa da se umetnički programi štampaju i na Brajevom pismu: prvi su sa tim krenuli Beogradska filharmonija, Narodno pozorište, potom i drugi teatri. Sve više muzeja ne samo u glavnom gradu već i po manjim mestima Srbije, poput Kragujevačkog ili Leskovačkog muzeja takođe izdaju brušure na pismu za slepe. Ispred i pored eksponata u sve većem broju galerija takođe se nalaze informacije na Brajevoj azbuci – kaže Milan Stošić za „Magazin“.
I serija „Koreni“ za slabovide
Ovih dana na RTS-u treba da se emituje i prva serija koja će sadržati audio-deskripciju.
-Reč je o seriji „Koreni“ i za naše članove to je važno jer će glasovno dobijati opise scena koje inače ne vide – najavljuje Stošić.
U Savezu su ponosni što je naša zemlja prva od država izvan EU koja je prošle godine ratifikovala Marakeški sporazum. On sadrži međunarodna pravila kojima se ograničavaju, tj sistematizuju odstupanja od autorskih prava u korist izdanja za slepe i osobe sa oštećenjima vida jer ne mogu da čitaju klasična štampana izdanja: knjige i štampu.
Andrijana Cvetićanin
KO JE BIO MILAN BUDIMIR
Biblioteka nosi ime po filologu i profesoru Beogradskog univerziteta, redovnom članu SANU Milanu Budimiru (1891-1975). Doktorant Bečkog univerziteta bio je ratni invalid i od svojih tridesetih godina potpuno slep. Bavio se istraživanjima klasične filologije a i starobalkanskih, slovenskih jezika, autor je brojnih naučnih radova.
ZVUČNE KNJIGE SVEDOČANSTVO VREMENA
Čitanje književnog dela na formatu koji će postati bibliotečki primerak je sporo, specifično i često se dešava da ni vrsni glumci i spikeri to ne znaju dobro da rade. Biblioteci se nedavno vratio Branislav Đorđević iz SAD čiji je otac RistaĐorđević glumac, bio jedan od uspešnih čitatelja književnih dela za biblioteku u prošlom veku. Tragajući za zapisima o ocu, na sajtu Saveza slepih sin je našao taj podatak da je porodica došla u priliku da čuje Ristin glas.
Objavljeno: 16. 1. 2022.
Izvor: POLITIKA – Magazin
Autor: Andrijana Cvetićanin
–Najveća biblioteka za slepe na Balkanu – www.danas.rs
