Osećam se kao zvezda

Tijana Marković, štićenica Doma za lica ometena u mentalnom razvoju „Srce u Jabuci”, jedna je od glavnih glumaca višestruko nagrađivanog srpskog filma „Oaza” i vlasnica priznanja za izuzetno glumačko ostvarenje

Jabuka ‒ „Glumila sam kao da kamere nema. Mnogo puta je nisam ni osetila, prirodno sam radila šta reditelj Ivan kaže. Ma, kao da nisam glumila, kao da sam bila ja, priča za „Politiku” Tijana Marković, štićenica Doma za lica ometena u mentalnom razvoju „Srce u Jabuci”, u selu Jabuka kod Pančeva. Ona je igrala u filmu „Oaza”, reditelja Ivana Ikića, ljubavnoj melodrami posvećenoj ljudima sa intelektualnim poteškoćama, u kojoj su oni angažovani i kao glavni glumci. „Oaza” je svetsku premijeru doživela na Venecijanskom festivalu i proglašena za najbolji evropski film. Nagrađena je Specijalnim priznanjem žirija na filmskom festivalu u Sofiji,  na Festu osvojila „Beogradskog pobednika” i nagradu žirija kritičara „Nebojša Đukelić”, a na festivalu u Nemačkoj, Tijana je nagrađena za izuzetno glumačko ostvarenje.

 „Igrala sam devojku Draganu. To je ljubavni film i nas dve se borimo oko jednog momka. Prvo su bile radionice, polako smo radili, da vidim u šta ulazim. Bila sam im interesantna i videli su da imam talenat. Snimali smo više meseci. Nije bilo lako. Vraćali su me više puta, da bih bila bolja, ali isplati se taj trud. Nekada i nisam bila raspoložena, pa me puste i ja se taj dan odmorim”, nastavlja Tijana. Ona je uspešno  iznela ulogu zloće, koju je morala da igra, a po oceni njenog vaspitača, ona to u svom iskutvu nema, niti je uopšte takva, a ipak se fantastično snašla.

     „Bio je rizik, šta se desi, desi, a desilo se čudo. U Berlinu su dobili glavnu nagradu, a kritika je rekla da su podigli lestvicu prirodnosti i životnosti pred kamerama. Fascinantno je kako ona ume da iskaže šta oseća i sve nas je iznenadila. Angažman na filmu se pokazao kao najbolji način da se i drugi oslobe predrasuda, da vide ono što vredi u ovim osobama i da im se otvore mogućnosti da se dalje razvijaju”, ističe Ivan Karaklić, vaspitač u domu.

    „Jako mi je pomogao reditelj Ivan, ali i cela ekipa. Goran Bogdan je rekao da nije očekivao da će ostvariti sa nama takav odnos, pogled, hvalio nas je. Kada se završilo snimanje, to veče smo slavili. Rastanak sa filmskom ekipom mi je bio težak, ali nisam plakala, ne smeš da pustiš suzu, jer se vidi”, priča Tijana, za kojom je premijera, crveni tepih, svečana toaleta, čestitke kolega, pravih glumaca, susreti sa publikom, pa dodaje: „Stalno su tražili da se slikamo i dajemo autograme, a ja kažem drugi put, jer sam se malo umorila od slave.”

     Sve je to iza nje. Nije setna, nego srećna, nada se glumačkim radionicama, pa i novom angažmanu. Sa mladićem Kristijanom ima svoju oazu, kuću za stanovanje uz podršku pri domu, mali lepo uređen vrt… Žive naizgled kao njihovi vršnjaci i mogu samostalno da brinu o sebi. Sada kad nema filma aktivna je u domskoj radionici, sprema se za Specijalnu olimpijadu, posluje po kući i prava je domaćica  „Lepo nam je ovde. Moj Kristijan mi kuva, ja uživam i osećam se kao prava zvezda”, zadovoljno će Tijana Marković, nasmejana, jer će uskoro u domu biti i projekcije filma u kom je kadar delila sa Goranom Bogdanom. „Opet će nam doći u goste. Kada je prvi put bio doneo je svima po slatkiš, punu kesu, a ja sam njemu skuvala kafu i raznežio se.”

Objavljeno: 30. 5. 2021.

Izvor: www.politika.rs

Autor: Olga Janković

O tome i na:

–Žive svoj san – Tijana i Kristijan u nagrađenom filmu „Oaza“ – www.rts.rs