Pomoć u kući za osobe sa invaliditetom
Nova usluga socijalne zaštite u Užicu
Užice – „Pomoć u kući za osobe sa invaliditetom“ naziv je projekta koji će do kraja januara naredne godine sprovoditi Udruženje invalida cerebralne i dečje paralize u partnerstvu sa Centrom za socijalni rad u Užicu.
Projekat, čija je vrednost 1,3 miliona dinara i finansira ga Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike, trebalo bi da tu uslugu uvede u redovan servis socijalne zaštite, koja je predviđena Zakonom o socijalnoj zaštiti.
Predrag Bakić, sekretar Udruženja invalida cerebralne i dečje paralize, naveo je da će tri negovateljice koje su prošle stručnu obuku u Centru za socijalni rad pružati pomoć u kući za jedanaest osoba sa invaliditetom, koje ne mogu same da se brinu o sebi, a koje tu vrstu pomoći ne mogu da dobiju od članova uže ili šire porodice. On je objasnio da će korisnicima biti ponuđena pomoć u obezbeđivanju ishrane i hranjenja, održavanju higijene stana, lične higijene, plaćanju računa, zadovoljavanju socijalnih, kulturno-zabavnih, verskih i drugih potreba, uključujući pomoć pri kretanju unutar i van kuće.
– Potrudićemo se da do kraja godine podnesemo zahtev da se, nakon projektnog finansiranja, ta usluga uvrsti u redovno finansiranje iz gradskog budžeta, jer su evidentne potrebe za tom vrstom podrške – istakao je Bakić i dodao da grad za socijalne usluge namenjene osobama sa invaliditetom za sada finansira rad dnevnog boravka, pomoć u kući za stara lica i za decu sa smetnjama u razvoju, kao i prevoz korisnika dnevnog boravka.
Istakavši da će Centar za socijalni rad u tom projektu pružati stručnu pomoć i to u proceni potreba korisnika za tom uslugom i izradi individualnih planova podrške, Jelica Marić, socijalna radnica iz te ustanove, objasnila je da su potrebe za tom vrstom usluge mnogo veće, ali da je broj korisnika ograničen iznosom budžeta koji je namenjen za realizaciju projekta. Ona je dodala da su navedenim projektom obuhvaćene osobe sa invaliditetom za koje je utvrđeno da im je ta vrsta podrške najpotrebnija, te da će zavisno od potreba negovateljice biti angažovane svakodnevno ili nekoliko puta sedmično.
Ukazavši na to da su potrebe i drugih kategorija stanovništva za socijalnim uslugama mnogo veće, ali da se ne zna tačan broj onih kojima su neophodne, Marićeva je istakla da je problem Užica i ostalih lokalnih samouprava u Srbiji taj što nemaju socijalne karte, koje bi se sačinile na osnovu ozbiljnih istraživanja, kako bi se utvrdio broj potencijalnih korisnika i vrste usluga koje bi trebalo razvijati.
