Lavanda cveta na poljima oko Sombora
INTEREG – IPA PROJEKAT OSNAŽIVANJA SEOSKIH ŽENA NA ZAPADU BAČKE
(www.zena.blic.rs)
Program prekogranične saradnje IPA Mađarska – Srbija doneo je lavandu u somborski atar. Tu raste preko 30.000 sadnica a uskoro će ih biti 50.000. Žene iz seoskih područja trebalo bi da imaju veće prihode. Za sada izgleda da je lavandi na somborskim poljima osigurana budućnost za narednih deset godina.
Višestruko korisna biljka
Lavanda je izabrana za program prekogranične saradnje jer ovaj deo Vojvodine ima najviše sunčanih dana u godini. Osim toga, lavanda može da opstane decenijama, ako se redovno neguje. Ulje se koristi za proizvodnju parfema i sapuna. Lavanda ima i lekovita svojstva. Preparati na bazi lavande smanjuju psihičku napetost, olakšavaju bolove kod migrene i neuralgije, ublažavaju grčeve i pomažu kod zaceljivanje rana.
Nove biljne kulture na našim poljima sve su češća pojava. Jedna od onih koje kod nas baš nije uobičajena je lavanda. Ali to se menja, pa bašte na zapadu Bačke sve više liče na Provansu ili Toskanu. Na poljima oko Sombora već ima više od tri hektara pod ovom kulturom. Ova, pre svega, mediteranska biljka pojavila se tu zahvaljujući programu prekogranične saradnje Evropske unije INTEREG – IPA Srbija – Mađarska – Socijalno preduzetništvo za žene u ruralnim područjima. Vrednost celog projekta iznosila je 207.800 evra, veći deo je finansiran iz fondova EU, dok je opština Sombor izdvojila 98.744 evra.
Realizacija projekta pod kontrolom
-Završetak projekta pao je baš na početak pandemije. Imali smo više vremena da završimo pisanje izveštaja. Projekat je ocenjen kao uspešno završen. Sada imamo obavezu prema finansijerima iz EU da jednom godišnje napišemo izveštaj, tokom narednih pet godina. Ministarstvo finansija Srbije je kontrolor za sve IPA projekte kod nas, pa mogu da dođu kad god požele i sve provere – kaže Branislav Sforcan.
Realizacija projekta počela je krajem 2017., a okončan je krajem marta 2020. godine. Tokom realizacije, na periferiji Sombora, na četiri parcele i u osam sela, zasađeno je preko 30.000 sadnica ove biljke. Lane je bilo i prvog manjeg roda, a ove godine se očekuju malo veći prinosi. Rod lavande bi u godinam koje slede trebalo da bude sve veći. Za prvu pravu berbu čeka se četiri godine od sadnje. Tada bi trebalo da počne da se cedi i ulje iz ove biljke. To za somborsku lavandu znači još dve godine. Do tada, učesnice u projektu planiraju da ono što uberu pakuju u dekorativne male vrećice, da suše i prave bukete, pa da ponude tržištu. Pomoć stiže i od opštinskih vlasti koji će somborsku lavandu i proizvode od nje dodati u oficijalne pakete koje zvaničnici poklanjaju gostima.
Glavni prihod očekuje se od ulja lavande. U okviru projekta formirano je Udruženje „Lavangrad“ čije je sedište u Bačkom Monoštoru. Svih 28 žena koje su uzele učešće u programu, okupljaju se u etno kući u Monoštoru, druže se i razmenjuju iskustva u gajenju lavande. Tu su smeštena i dva aparata za ceđenje ulja od ove biljke. Kupovina je finansirana novcem iz projekta. Prve kapi za probu trebalo bi da poteku krajem leta ove godine. Učesnice u projektu su se obavezale da će lavandu gajiti bar deset narednih godina.
O tome kako je sve krenulo i kako je lavanda počela da osvaja bašte zapadne Bačke, glavni menadžer projekta i savetnik za lokalni ekonomski razvoj u opštini Sombor, Branislav Sforcan, kaže:
-Kada je 2017. godime raspisan novi konkurs za programe IPA prekogranične saradnje, smatrali smo da imamo dobre šanse da tu prođemo i dobijemo novac ako osmislimo dobar projekat i nađemo partnera u susednoj Mađarskoj.
Sforcan objašnjava da su procenili da će biti najbolje da se opredele za nešto iz oblasti održive poljoprivrede, na primer, za začinsko bilje. Lavanda je izabrana jer ima višestruku namenu. Koristi se u kozmetičkoj indrustriji, ali i kao začin u ishrani. Cilj je bio da se zasadi 60.000 sadnica, pola da bude u Srbiji, a ostalo u Mađarskoj. Obaveza u okviru projekta bila je i da se osnuju dva udruženja, po jedno u svakoj zemlji.
Tako je nastao „Lavangrad“. Sastavni deo projekta bila je i izrada veb platforme na kojoj je predstavljen projekat i opisana aktivnost učesnica. Partner u Mađarskoj bila je „Halaši medija“. O prvim koracima u realizaciji Sforcan kaže:
-Veoma smo pažljivo birali učesnice. Pre svega, cilj projekta je bio da se pomogne osnaživanje ranjivih grupa žena na selu. To su samohrane majke, žene koje nemaju rešeno stambeno pitanje, korisnice socijalne pomoći, žene sa invaliditetom i druge pripadnice osetljivih grupa, a po osnovu kriterijuma koje imaju naši centri za socijalni rad – objašnjava Branislav. Zato nam je somborski Centar za socijalni rad i bio glavni partner u projektu. Njima je, pak, pomogao Centar za proizvodnju znanja i veština iz Novog Sada. Oni su radili studiju o socijalnom preduzetništvu, a imali su dosta iskustva u sprovođenju edukacija za takve projekte.
Projekat je realizovan iz dva dela. Prvi je trajao osam meseci i tada su organizovana predavanja o socijalnom peduzetništvu za polaznice iz svih 15 sela somborske opštine a i periferije grada. Potom je, krajem 2018. raspisan konkurs. Po tome, svaka od zainteresovanih žena morala je da ima baštu površine od bar 500 kvadrata, odgovarajućeg kvaliteta zemljišta. Potom su nabavljene sadnice iz rasadnika „Agrodunav“ iz Karavukova kraj Odžaka. Kupljene su i dve destilerije za ekstrakovanje ulja. Jedna od njih je pokretna, zapremine 270 litara, što znači da se može prenositi od domaćinstva do domaćinstva. Druga destilerija ima kapacitet od 700 litara.
Projekat je zvanično završen u martu 2020., kada su sadnice već nikle.
O tome šta sledi, Branislav Sforcan kaže da u prve tri godine žele da korisnice nauče kako se gaji lavanda i na šta treba da obrate pažnju. Nakon tog perioda počeće prva veća proizvodnja ulja.
-Planiramo da „Lavangrad“ izađe na tržište i da svi udruženi prodajemo ulje. Na osnovu broja sadnica tačno znamo koliko koja učesnica u projektu može da dobije lavande, pa ćemo to sakupiti na jedno mesto i cediti. Cena se formira na berzi, a što je ulje svežije, boljeg je kvaliteta i postiže se veća cena, kaže Sforcan.
Pojava lavande u samom Monoštoru je izazvala dosta pažnje. Svi prate šta se događa sa sadnicama. Ima puno malih privatnih mlekara koje na tržištu isporučuju sir oplemenjen raznim dodacima, pa su već najavili da bi probali i sir sa lavandom.
Predsednica Udruženja „Lavangrad“ Zdenka Mitić kaže da se učesnice često okupljaju u etno kući gde je sedište „Lavangrada“. Čekaju da prođe i četvrta godina, pa da oberu pun rod. Učesnice su potpisale obavezu da gaje lavandu cele naredne decenije, ali svi se nadaju da će to biti i duže.
U Monoštoru i susednom Bezdanu je svake godine sve više i više turista, pa se sem suvenira od lavande, planiraju i „lavanda izleti“, to jest, posete baštama i objektima gde se perađuje lavanda.
Jedna od Monoštorki koja je odlučila da uđe u projekat je Nevenka Šimunov. Po struci je trgovac, nezaposlena je i majka tri preslatka mališana. Kada je počela da se interesuje za projekat i gajenje lavande, suprug ju je ohrabrio da proba.
-Imamo dve parcele i po 400 sadnica na svakoj. Pre smo tu gajili paradajz, luk, krompir za domaćinstvo. Lavanda je zahvalna biljka ne traži puno. Kod nas nije mnogo rasla u visinu ali se lepo bokori, priča Nevenka kojoj u negovanju biljaka pomažu i rođaci.
Učesnice projekta često se okupe u „Lavangradu“. Pojedine znaju da šiju, nekima je vez hobi, pa će pored ulja praviti jastučiće koji se stavljaju u ormane da štite tekstil od moljaca.
Branislav Sforcan kaže da će, zbog velikog interresovanja, nabaviti još dva puta po 10.000 sadnnica. Nove kandidatkinje mogu da očekuju pomoć od grada, odnosno da ih Sombor i finansijski i tehnički podrži. Baš kao što i „Lavangrad“ može da računa na pomoć dok se proizvodnja potpuno ne stabilizuje. D. Vujošević
Objavljeno: 5. 5. 2021.
Izvor: EKONOMETAR – Reportaža
Autor: D. Vujošević
