Pomoć za nezaposlene stiže u junu

Svi nezaposleni koji su se do 15. aprila prijavili na evidenciju Nacionalne službe za zapošljavanje dobiće jednokratno, u okviru paketa ekonomske pomoći, dodatnih 60 evra, a oni koji su se obreli na birou posle tog datuma moći će da koriste druga prava i usluge ove službe, ali ne i da računaju na naznačenu pomoć države. To pravilo počelo je da važi od dana kada je Vlada Srbije usvojila predlog rebalansa budžeta, u kojem su izdvojena i dodatna sredstva za nezaposlene, što je otprilike 4,3 milijarde dinara.

Isplata pomoći počeće u junu, bez prethodne prijave. Iz Nacionalne službe za zapošljavanje podsećaju da aktivnih tražilaca zaposlenja ima oko 540.000, ali i da je taj broj porastao, verovatno zato što su mnogi želeli da dobiju pomoć države, ali i zbog prestanka dejstva prošlogodišnjih vladinih mera podrške privredi i otvaranja novih javnih poziva NSZ-a.

Zoran Martinović, direktor NSZ-a, precizirao je da je reč o oko 600.000 onih koji mogu da računaju na ovu vrstu pomoći. Nedavno je naveo i da postoji više razloga za povećanje broja nezaposlenih u odnosu na isti period lane, a jedan od njih je i najavljena jednokratna pomoć, zbog čega je primećen veći priliv građana na biro iz kategorije neaktivnih.

U prva dva meseca ove godine detektovan je i veći broj novajlija iz radnog odnosa, jer je dejstvo vladinih mera podrške privredi prestalo krajem 2020, tako da je od početka ove godine došlo do porasta broja nezaposlenih za oko 3,9 odsto.

Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, ne vidi u porastu broja nezaposlenih ništa čudno. Smatra i da je sasvim realno reći da je broj građana bez posla veći od onog kojim barataju biro rada i anketa o radnoj snazi.

– Nema dileme da je mnogo više nezaposlenih od broja onih koji su prijavljeni na evidenciji, što se sada i pokazalo. To zna i Nacionalna služba i vlast. Zavodi za zapošljavanje nedovoljno stimulišu ljude da ostanu na evidenciji, pošto tamo ne nalaze posao, već su tu samo da bi ostvarili pravo na naknadu i osiguranje. Sem toga, mnogi među stvarno nezaposlenima se nisu ni prijavili na biro, neki su jednostavno propustili tu šansu, a država sve njih ipak posmatra kao građane koji imaju zaposlenje. U tome je sav apsurd i zbog toga bi trebalo sve to da ispravi neka nova anketa o radnoj snazi – uveren je prof. Savić.

U ovoj godini ukupno je izdvojeno 5,75 milijardi dinara, prvenstveno za podršku onima koji teže dolaze do zaposlenja, poput mladih bez srednjeg obrazovanja, starijih od 50 godina, osoba sa invaliditetom, Roma, dugoročno nezaposlenih, korisnika novčane socijalne pomoći i žrtava porodičnog nasilja. Od celokupnog iznosa, 550 miliona dinara direktno je usmereno na zapošljavanje osoba sa invaliditetom. Svi programi su uglavnom namenjeni privatnom sektoru, osim javnih radova i stručne prakse, za koje može da konkuriše i javni sektor, s obzirom na to da je ideja države da pomogne realni sektor u održavanju stabilnosti poslovanja i postojećeg nivoa zaposlenosti.

Objavljeno: 22. 4. 2021.

Izvor: www.politika.rs

Autor: Marija Brakočević