PORAŽAVAJUĆE: Parking za invalide ipak nije besplatan!

 Ovakve stavke iz važećeg pravilnika izazvale su revolt brojnih građana sa invaliditetom, pa i čitaoca Telegrafa D. Stošića, koji je 80 odsto invalid sa urođenom nerazvijenom šakom.– Nakon što sam na sajtu “Parking servisa” pročitao da mi je za besplatno parking mesto neophodno “rešenje Sekretarijata za socijalnu zaštitu kojim se priznaje pravo na besplatno korišćenje posebno obeleženih parking mesta na javnim parkiralištima”, potražio sam objašnjenje u odseku za boračko-invalidska prava u “27. marta”. Kada sam čuo “pravilnik”, nisam mogao da verujem! – objašnjava Stošić i dodaje:- Zar nekome nije palo na pamet da su za upravljanje vozilom potrebne i ruke ili na primer da se neki ljudi rađaju bolesni?Na pitanje da li može da dobije besplatni parking na osnovu toga što živi sa slepima babom i dedom, naš čitalac je takođe dobio krajnje nezadovoljavajući odgovor.

– Objasnili su mi da moram biti ili supružnik ili staratelj slepih lica. Objašnjenje mi je zvučalo neverovatno, s obzirom na to da mi je deda 95 odsto invalid, a baba 100 odsto! Pri tom, svi primamo tuđu negu i pomoć. Moji stari veoma često idu kod lekara i ostaju tamo i po nekoliko sati, i sad vas pitam, gde da ih sačekam? Gde da ostavim automobil tako dugo? Čak i da plaćam, sama parking mesta za invalide su pogodnija, jer se nalaze odmah uz ulaz medicinskih ustanova.

Iz Sekretarijata za socijalnu zaštitu kažu da je važeći pravilnik donet 1. januara 2012. i da su upoznati s tim da je njegovo pooštravanje u odnosu na ranije godine izazvalo “izvesnu nervozu među građanima”.

– Pravilnik je takav kakav je i teško ga je menjati, a ovo što ste vi naveli samo je deo ogromnog pravilnika, koji propisuje niz uslova koje moraju građani da ispune da bi dobili pravo na besplatno parkiranje – počinje priču za Telegraf pomoćnik sekretara za socijalnu zaštitu Radojica Svorcan, dodajući da su u odobravanju pravilnika učestvovala čak tri Sekretarijata: Sekretarijat za socijalnu zaštitu, zdravstvo i saobraćaj.

Kako Svorcan navodi, građane dodatno zbunjuje i to što se ne uvažavaju zbirovi invaliditeta.

– Ljudi često ne razumeju da jednostavno ne mogu biti uvažavani zbirovi invaliditeta, jer bi se tako dolazilo do nerealnih cifri, prema kojima bi recimo invaliditet jedne osobe iznosio 150 odsto! – priča Svorcan.

On kaže da je malo poznato da nigde u Evropi, osim u Srbiji i Holandiji, nema pojedinačnih registrovanih mesta za invalide i to prema registarskim tablicama.

Pritom, svi oni, koji misle da su oštećeni ovim pravilnikom imaju pravo na žalbu.

– Procedura je više nego jednostavna. Nezadovoljni građani najpre treba da se žale našem Sekretarijatu, mi šaljemo žalbu Gradskom veću, a ako ga ono odbije “poslednju reč” donosi Ustavni sud – objašnjava Svorcan.

Direktor sektora parking – kontrole iz JP “Parking servis” Radenko Vuković napominje za Telegraf da su nadležni iz ovog preduzeća zaduženi isključivo za “tehnički deo” priče i da se oni ne pitaju ništa o pravilniku.

– Na nama je da podelimo nalepnice osobama sa invaliditetom, koje ispunjavaju uslove po propisanom pravilniku – objašnjava Vuković i dodaje da u Beogradu ima oko 2.000 nalepnica za automobile kojima upravljaju osobe sa invaliditetom, kao i da je 5 odsto parking mesta u Beogradu namenjeno osobama sa invaliditetom.