Oni se poslu iskreno raduju

Kreativno-edukativni centar već 22 godine osobama s intelektualnim teškoćama pomaže da izađu iz izolacije i nađu posao. Do platice stižu u „Mekdonaldsu”, „Delezu”, nekada u Beogradskoj filharmoniji, „Parking servisu”…

U beogradskom „Mekdonaldsu” na Terazijama nedavno su se, da proslave jubilej i uspešnu saradnju, okupili korisnici Kreativno-edukativnog centra, koji su svoje prvo zaposlenje našli ovde. To i ne bi bila vest da ova kompanija već duže od dve decenije nema sluha za socijalnu inkluziju: ovde su mnoge osobe s posebnim potrebama dobile prvi posao, što je u skladu s poslovnom politikom firme u SAD i zemljama Evrope.

To nam je povod za razgovor s Margaretom Gretom Kecman, predsednicom Upravnog odbora Kreativno-edukativnog centra, koji je osnovala.

– Udruženje je osnovano 2002. godine s idejom da pripremimo naše korisnike, osobe s intelektualnim i mentalnim invaliditetom, za uspešno uključivanje u sve segmente života, da ih izvedemo iz izolacije i da oni postanu ravnopravni članovi našeg društva. To podrazumeva i radno angažovanje i zapošljavanje i jedan kvalitetniji život od onog koji su vodili – kaže naša sagovornica.

Bolna tema – izolacija

Izolacija je bolna tema za ove osobe i njihove roditelje ili staratelje. Greta Kecman podseća da su ove osobe dok su u vrtićima, predškolskim i školskim ustanovama na neki način uključene u društvo i imaju aktivnosti van kuće. Ali, kada se jednog dana redovno školovanje završi, nastupa period izolacije. Mnogi, posebno oni koji žive u unutrašnjosti, ostaju kod kuće, nemaju nikakve aktivnosti, a doći do posla veliki je problem. Roditelji se suoče s problemom šta dalje s decom, kome da se obrate…

– Postoje institucije koje obuhvataju osobe s intelektualnim teškoćama u okviru dnevnih centara. Koliko znam, na teritoriji Beograda postoji 14 dnevnih centara, gde država brine o tim osobama. Centri pružaju kvalitetnu uslugu zbrinjavanja osoba i do njih korisnici imaju organizovan prevoz. U njima borave osobe od pet do 65 godina, ako dobiju mesto u takvom dnevnom boravku. Međutim, kapaciteti nisu dovoljni i ne primaju se svi. Zato postoji velika potreba za otvaranjem novih centara i to čine udruženja građana. Mnoga udruženja građana su osnovali roditelji upravo zbog te potrebe da zbrinu svoju decu nakon školskog uzrasta. U Beogradu u svakoj opštini postoji barem po jedno udruženje – objašnjava Greta.

Ona objašnjava i kako je autizam jedna od dijagnoza koja dovodi osobu u te centre, ali su tu i mladi koji imaju intelektualne teškoće, laku, umerenu, pa i tešku ometenost. Roditeljima je teško kada vide da njihovo dete ne ide u korak s vršnjacima i uglavnom se tada obraćaju zdravstvenim ustanovama gde se uspostavlja dijagnoza, odnosno deca po određenim kategorijama budu razvrstana. Mnogim porodicama to izuzetno teško pada.

– Međutim, svaka majka i otac boriće se da život takvog deteta bude manje težak i problematičan, pokušavaće da mu pomognu, obratiće se svim ustanovama koje bi mogle da im pomognu. Suočavanje s tim problemom neko teže doživljava, neko lakše. Neko zaista ostane u nekom depresivnom stanju dugo, roditelj to teško prihvata čak i kada su njegova deca odrasla. Ipak, postoje roditelji koji se vrlo dobro nose s ovim problemom. Važno im je da je to dete zadovoljno – navodi naša sagovornica.

Ona posebno ističe jedan bitan momenat: takvo dete svojom toplinom, ljubavlju i nežnošću dobija posebno mesto u porodici i svojoj okolini:

– Oni zaista imaju divne kvalitete: ako nemaju intelektualne, oni imaju divne ljudske kvalitete. Ta deca mogu i da pruže i da prime divnu ljubav – poručuje Greta Kecman.

Posebno poglavlje u njihovom životu nastaje kada odrastu, završe redovno školovanje i kada bi i sami da prebrode izolaciju, a to se postiže njihovim radnim angažmanom. Kako da i oni svako jutro odlaze i vraćaju se popodne s posla?

Greta je bila umetnik, solista Baleta Narodnog pozorišta u Beogradu, ali je sasvim slučajno počela da radi s grupom dece sa smetnjama u razvoju. Kroz taj kontakt s njima razvijala se ljubav, ali i svest da oni imaju i više potrebe od onih za igrom, zabavom i druženjem.

– Oni mogu da rade jednostavne, ali ipak potrebne poslove u raznim firmama. Prepoznala sam tu potrebu i kada sam osnovala udruženje. Davne 2004. godine krenula sam od „Mekdonaldsa”. Prijateljica Amerikanka ohrabrila me je da se prvo njima obratim, jer imaju praksu zapošljavanja ovih osoba. Za ove gotovo dve decenije saradnje kroz taj projekat je prošlo stotine mladih. Ubrzo su se u zapošljavanje uključile i brojne naše firme: „Delta holding”, „Parking servis”, Jevrejska opština, manje prodavnice… Zatim i Klinički centar Srbije, „Houm centar”, Narodno pozorište, Beogradska filharmonija… Naši korisnici obavljali su različite poslove, recimo, u Filharmoniji delili su program, dočekivali posetioce. Ali, nažalost, pandemija korone mnoge programe je zaustavila – navodi Greta.

U ovom času saradnja se obavlja s „Mekdonaldsom” i „Delezom”.

– Kroz radno angažovanje oni rade na vidljivim mestima, što je bitno ne samo za njih, nego i za društvo u celini. Najbolja promena negativnih stavova društva prema tim osobama postiže se upravo kroz program radnog angažovanja gde građani dolaze u direktan kontakt s našim korisnicima i dobijaju iskustvo da su oni sposobni da rade neke određene poslove, da mogu i uspešno da komuniciraju, da su jednostavno deo našeg društva. Taj naš program je akreditovan – kaže Greta Kecman.

Ali, nažalost, sve ovo je primenjivo ipak samo u velikim gradovima.

Nekom samo radno angažovanje

Među osobama s intelektualnim teškoćama postoji, kako nam je Margareta Kecman objasnila, kategorija onih koji mogu da budu zaposleni, kao i svaki drugi građanin i grupa onih koji mogu da budu radno angažovani, ali nemaju pravo da se zaposle. Njima je oduzeta poslovna sposobnost, pa nemaju pravo da potpisuju nikakav dokument, pa ni ugovor o radu. Oni imaju svoje staratelje. Ona dodaje:

– Mi smo ipak pronašli legalni put da i njima pomognemo. Oni za svoj radni angažman mogu da dobijaju novčanu nagradu, a ne platu. Ili da na neki drugi način budu nagrađeni, tako da njihov rad nije zloupotrebljen, niko ih ne eksploatiše. Ne možete da zamislite koliko je velika njihova sreća kada idu da rade. Spreme se ujutru i idu na posao!

Druga kategorija se angažuje preko Nacionalne službe zapošljavanja, pošto im se odredi prva ili druga kategorija invaliditeta. Normalno im ide radni staž, plata… Imaju tu beneficiju da mogu ranije da odu u penziju.

Druženje i radionice

Kreativno-edukativni centar nalazi se u Ulici Kraljevića Marka broj 4 i u njega svakodnevno dolazi između 20 i 30 osoba, s kojima rade psiholozi, defektolozi, terapeuti, umetnici na različitim programima. Prostor su na 20 godina 2011. dobili od Skupštine grada i Gradskog sekretarijata za socijalna pitanja, a sobe je renovirala ambasada SAD.

Objavljeno: 29. 12. 2024.

Izvor: www.magazin.politka.rs

Autor: Olivera Popović