Međunarodni dan osoba sa invaliditetom; Brnabić: Nedopustivo je da nema mogućnosti da svi sa invaliditetom samostalno glasaju
BEOGRAD – U Srbiji živi oko 700.000 osoba s invaliditetom. Svi oni svakodnevno se suočavaju sa brojnim problemima – dolaze teže do posla i teško ostvaruju svoja prava, nepristupačni su im objekti, ne mogu lako i bezbedno da koriste javni prevoz. Na Međunarodni dan osoba sa invaliditetom ponovo ukazuju na brojne prepreke na koje nailaze.
Svedoci smo mnogim situacijama koje osobe što imaju neki vid invaliditeta čine sve nevidljivijim. Koliko god da je svima nama izazovan današnji način života, njima je neuporedivo teži.
Goran Pećanac iz Saveza slepih Srbije kaže da ima mnogo problema, a kao najveći ističe nedostatak svesti o postojanju i potrebama osoba sa invaliditetom.
Prema njegovim rečima, malo je govornih stanica u javnom prevozu, a ako vozač utiša taj uređaj – može osobu s invaliditetom dovesti u opasnost, jer će se ona kretati šemom koju očekuje na prvoj stanici.
„Mnogi sumnjaju u kvalitete slepih osoba. Mnogi problemi bi se rešili uz smo malo dobre volje“, naveo je Pećanac.
Naveo je primere poteškoća i diskriminacije prilikom traženja posla.
„Za invalidnost se ne zna gde će, koga će, niko nema tapiju na invalidnost“, istakao je.
Zoran Martinović iz „Čepa za hendikep“ kaže da ta organizacija postoji 12 godina i da se u poslednje dve godine suočavaju sa poteškoćama.
„Pre mesec dana pokrenuli smo još jednu mogućnost da nam se pomogne. Putem SMS humanitarnog broja 3132 pošaljite poruku, koja košta 100 dinara, i pomozite da ‘Čep za hendikep’ preživi zimu“, naveo je Martinović i pozvao sve da prikupljaju čepove.
Međunarodni dan osoba sa invaliditetom obeležava se od 1992. godine sa idejom da obratimo pažnju na sve probleme sa kojima se suočavaju osobe sa invaliditetom.
Osobama sa invaliditetom omogućiti nesmetan pristup političkim procesima
Parlamentarna grupa za unapređenje položaja osoba sa invaliditetom održala je danas sednicu na kojoj je ukazano da je od izuzetne važnosti da parlament bude pristupačan osobama sa invaliditetom, te da je to preduslov za njihovo učešće u političkom i društvenom životu.
Izvršna direktorka Nacionalne organizacije osoba sa invaliditetom i članica Parlamentarne grupe za unapređenje položaja osoba sa invaliditetom Ivanka Jovanović ukazala je da su osobe sa invaliditetom najveća marginalizovana grupa na svetu i da čine skoro 15 odsto populacije u svakom stanovništvu, te da spadaju u red najugroženijih kategorija koje vrlo često žive i na granici siromaštva.
Jovanović kaže da otvorenost parlamenta jeste osnovni preduslov za učešće u političkom i društvenom životu, ali ne i jedini.
„Da bismo radili na smanjivanju diskriminacije, smanjivanju predrasuda, povećanju uključenosti u društvo, važno je da imamo i nesmetan pristup političkim procesima, odnosno pravo da budemo birani i da biramo, da učestvujemo u organima i izvršne i zakonodavne vlasti“, kazala je Jovanovićeva.
Kaže da od Parlamentarne grupe imaju veoma velika očekivanja i navodi da veruje da će i na taj način pojačati njihov uticaj i doprineti uspešnijem i efektivnijem zastupanju za poboljšanje osoba sa invaliditetom.
„I za to da nas ima više na mestima na kojima se odlučuje, a ne samo da budemo članovi radnih grupa, da na indirektan način menjamo propise, već da omogućimo da sve institucije gde se odlučuje budu dostupne osobama sa fizičkim invaliditetom, ali i osobama sa senzornim i intelektualnim invaliditetom“, poručila je Jovanović.
Kako je dodala, važno je da izborni materijali tokom kampanja budu dostupni slepim osobama, da poruke koje stižu budu dostupne gluvim osobama i lako razumljive osobama sa intelektualnim invaliditetom.
„Bez ostvarivanja tih preduslova ne možemo govoriti o punom pristupu političkim pravima koja su zagarantovana svima, pa i osobama sa invaliditetom“, navela je.
Predsedavajući Parlamentarne grupe za unapređenje položaja osoba sa invaliditetom Slobodan Cvejić podsetio je da je predsednica Skupštine Ana Brnabić na inicijativu Nacionalne organizacije osoba sa invaliditetom Srbije, pokrenula ovu grupu, a da je čine je poslanici Skupštine i predstavnici organizacija osoba sa invaliditetom.
Navodeći da imaju podršku i Kancelarije OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR), Cvejić kaže da Parlamentarna grupa deluje neformalno, ali da ima mogućnost da lobira i podiže svest o položaju osoba sa invaliditetom pre svega u političkoj, ali i društvenoj sferi.
Kazao je da aktuelni saziv Skupštine Srbije nema poslanika sa invaliditetom i najavio da će Parlamentarna grupa izaći sa akcionim planom da podignu svest o položaju tih osoba, ali i da pokažu koliki je njihov potencijal i koliko benefita celo društvo može imati od njihovog učešća u političkom životu.
Zamenica šefa Odeljenja za demokratiju ODIHR Julija Gebhard kazala je da su posvećeni inkluziji osoba sa invaliditetom u politički proces.
Prema njenim rečima, ODIHR i OEBS će podržati Skupštinu Srbije da zajedno sa civilnim organizacijama što više uradi na uključivanju osoba sa invaliditetom u politički život Srbije.
Druga sednica neformalne Parlamentarne grupe za unapređenje položaja osoba sa invaliditetom za temu ima obeležavanje Međunarodnog dana osoba sa invaliditetom i predstavljanje Izveštaja ODIHR-a o pristupačnosti Narodne skupštine.
Međunarodni dan osoba sa invaliditetom, 3. decembar, Ujedinjene nacije promovišu od 1992. godine, a obeležava se sa ciljem promovisanja razumevanja pitanja invalidnosti i podrške dostojanstvu, pravima i blagostanju osoba sa invaliditetom.
Brnabić: Nedopustivo je da nema mogućnosti da svi sa invaliditetom samostalno glasaju
Predsednica Narodne skupštine Srbije Ana Brnabić poručila je danas povodom Međunarodnog dana osoba sa invaliditetom da u Srbiji još nema mogućnosti da sve osobe sa invaliditetom samostalno glasaju.
„To je nedopustivo“, istakla je Brnabićeva obraćajući se na drugoj sednici neformalne Parlamentarne grupe za unapređenje položaja osoba sa invaliditetom.
Navela je da je obaveza svih da gradimo inkluzivnije društvo u kojem svako ima mogućnost i priliku da ostvari sve svoje potencijale.
Brnabićeva je ukazala da je kao premijerka imala priliku da radi sa različitim udruženjima na projektima koje su oni inicirali i da neke stvari uspešno završe.
Navodi da je želela da takvu saradnju i mogućnost da se čuju prenese u Skupštinu i dodaje da je do sada mnogo učinjeno na poboljšanju uslova, ali da je to samo početak.
U tom kontekstu podsetila je da su uvedeni udžbenici, prvi put, na srpskom znakovnom jeziku, obezbeđena aplikacija za besplatne SOS pozive, elektronske potvrde da osobe sa invaliditetom ne bi morale svake godine da dokazuju svoj invaliditet i da su duplirane kazne za parkiranje na mestima za osobe sa invaliditetom.
Uz pomoć EU, kako je rekla, obezbeđeno je specijalizovano vozilo za prevoz osoba sa invaliditetom.
„Ali, sve to ne sme da zavisi od dobre volje bilo koga u javnoj upravi“, ističe predsednica parlamenta.
Čak 10.694 osoba sa invaliditetom na evidenciji NSZ
Na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje je čak 10.694 nezaposlenih osoba sa invaliditetom od kojih je 38 odsto bez kvalifikacija ili su nisko kvalifikovani, objavio je Infostud.
Podaci pokazuju da čak 80 odsto osoba sa invaliditetom posao traži duže od godinu dana, a u poslednje vreme često se na kraju odluče da pokrenu sopstveni biznis.
Sagovornica Infostuda Lenče Jovanović (57) za sebe kaže da je po godinama bliže penziji, nego šansi za neki značajniji uspon u biznisu, ali to je nije sprečilo da započne samostalan posao.
Ona je od NSZ dobila subvenciju za samozapošljavanje osoba sa invaliditetom, koja nije velika ali je njoj, kako kaže, značila na samom početku.
Kada su u pitanju podsticaji za započinjanje sopstvenog biznisa, NSZ dodeljuje subvencije u jednokratnom iznosu od 330.000 dinara za nezaposlenu osobu sa invaliditetom, koja osniva radnju, zadrugu ili drugi oblik preduzetništva, kao i za osnivanje privrednog društva, ukoliko osnivač u njemu zasniva radni odnos.
Nezaposleni koji ostvari pravo na subvenciju u obavezi je da obavlja registrovanu delatnost i po tom osnovu izmiruje doprinose za obavezno socijalno osiguranje najmanje 12 meseci, kažu u NSZ.
Dodaju da su ove godine odobrene 72 subvencije od kojih su 38 dobile žene.
Obavljeno: 3. 12. 2024.
Izvor: RTS
Izvor: www.rtv.rs