Valjevcu nagrada na festivalu u Kanu za dokumentarac o umetniku iz Brazila koji SLIKA LEVIM STOPALOM

Filmska priča koja je počela slučajnim susretom jednog reditelja i jednog umetnika-invalida pre više od četvrt veka u dalekom Brazilu, epilog je dobila u vidu nagrade publike na ovogodišnjem Međunarodnom filmskom festivalu u Kanu u svojoj kategoriji.

Dobitnik vredne nagrade je srpski reditelj, scenarista, umetnički fotograf i producent, Valjevac Zoran Đorđević, nagrađeno delo od publike kanskog festivala koje on potpisuje je dugometražni dokumentarni film „Markos, snaga volje” („Marcos, Forca de vontade”), a glavni junak…

Nestručni porođaj ostavio trajne posledice

On je, uistinu, posebna priča o kojem dobro govore i reči i fotografije i Đorđevićev dokumentarac.

– Markos Santos je rođen pre 50 godina u mestu San Žoze dos Kampos, koje je danas deo Sao Paola. Prilikom nestručno obavljenog porođaja, nekoliko minuta je ostao bez vazduha, što je prouzrokovalo trajne posledice na njegovom mozgu. Cerebralna paraliza je uzrok toga da ceo život ne koristi ruke i otežano govori. Uspeo je da prohoda tek sa 8 godina. Međutim, jednog dana Markosova majka je primetila kako pokušava da levim stopalom nešto nacrta parčetom uglja i tako je otkriven jedan potpuno neverovatan talenat ovog nesvakidašnjeg čoveka – priča Đorđević o svom junaku.

Iako je sa formalnim osnovnim obrazovanjem počeo tek u 12. godini života, Markos Santos je posle studija slikarstva na fakultetu Belas Artes stekao zvanje akademskog slikara. Iza kojeg su slike, crteži, grafike, skulpture i rezbarije koje stvara samo svojim levim stopalom, potpuno isto kao i umetnici koji su zdravi i sposobni. I uz očiti talenat, naravno, sa neverovatnom voljom zbog čega film koji je osvojio nagradu publike u Kanu za naslov s pravom ima ono što je definicija života ovog brazilskog umetnika-invalida.

Film se snimao punih 27 godina

Sve kao “slika” zabeleženo u filmu koji se stvarao punih 27 godina.

– Nakon što smo se prvi put susreli i upoznali, sledeće sedmice smo se odvezli do Sao Paola, na međunarodno Bienale likovnih umetnosti na kojem je bio izloženo i čuveno delo “Krik” Edvarda Munka. Želeo sam da pokažem tu sliku Markosu, poneo sam i kameru Arriflex i na tom Bieanlu, novembra 1996-te, započet je film. Završeno je prošle godine digitalnom kamerom – seća se Đorđević.

Pokušao je u ovom ostvarenju da, kako kaže, “prikaže božansku ličnost i stvaralački um brazilskog umetnika u kojem se granice stvarnosti, sećanja, snovi i patnje pretvaraju u umetnička dela”.

– U jednoj sekvenci filma Markos kaže: „Svako jutro se molim. Osećam kao da razgovaram sa Bogom. On mi uvek kaže isto – ‘Počni, pomoći ću ti da završiš’. Tako počinjem i završavam svaku sliku”. I zaista, hronika Markosovog života je geneza života jednog genija, koji je od rođenja osuđen na fizičku muku, patnju i bol, a sve to prevazilazi neverovatnom upornošću i voljom – zaključuje srpski reditelj.

A njegov glavni junak svojom profesijom i svojim levim stopalom izdržava danas i sebe i porodicu. Član je Međunarodnog udruženja likovnih umetnika koji slikaju ustima i nogama i koje samo u najvećoj državi Južne Amerike okuplja više od 50 umetnika.

Film pored reditelja oblikovali i drugi Valjevci

Đorđević, koji je rođen 1962. godine u Valjevu a u Brazilu živi od druge polovine 90-tih, praški đak sa tamošnje akademije umetnosti i autor dvadesetak filmova u bivšoj Jugoslaviji, Srbiji, Češkoj, Brazilu i Angoli, za film “Markos, snaga volje” piše sebi još jedno izuzetno priznanje u karijeri, nakon što je svojevremeno bio laureat Festivala jugoslovenskog dokumentarnog i kratkometražnog filma za ostvarenja „Molitva za mrtve duše”, „Odiseja” i „Živeli”.

I kao što to rade “pravi” Valjevci, posebno naglašava pomoć koju je dobio od svojih sugrađana u realizaciji jednog od ovogodišnjih kanskih pobednika. Naime, kompletnu muziku uradio je Uroš Spasojević, muzika je snimljena i miksovana u studiju Vladimira Ružičića. Dušan Arsenić je uradio nekoliko grafičkih rešenja za filmski poster, dok film na engleski, odnosno, francuski jezik prevode profesori Ivan Manić i Biljana Marinković.

Objavljeno: 10. 6. 2024.

Izvor: www.blic.rs

Autor: Predrag Vujanac