IZBOR MALI, ALI SKUP

Svakog dana u našoj zemlji oko 2.000 osoba sa invaliditetom učestvuje u saobraćaju u svojstvu vozača. Do tog statusa mnogi od njih su prošli trnovit put jer je najpre trebalo nabaviti adekvatno vozilo, pronaći gde se specijalne komande mogu kupiti i na kraju gde se legalno mogu ugraditi uz dobijanje odgovarajućeg atesta.

Troškovi za prepravke ponekad prelaze vrednost samog automobila

Automobil odavno nije luksuz već potreba, jer bez njega imamo ograničenu slobodu kretanja. Šta znači stići na vreme možda najbolje znaju vozači sa invaliditetom kojima je automobil uglavnom jedini način da stignu do zdravstvene ustanove ili do radnog mesta. I dok razne evropske konvencije koje je, uzgred, i naša zemlja ratifikovala, kao i drugi propisi koji uređuju status vozača sa invaliditetom, odavno postoje, u praksi nije uvek lako ostvariti ta prava.

Nismo svi isti

Za razliku od vozača koji nemaju zdravstvenih problema, kod osoba sa invaliditetom prvi korak bi trbao da bude određivanje vrste i tipa vozila kojim mogu da upravljaju, naravno pod uslovom da zadovoljavaju zdravstvene kriterijume koji su u propisu navedeni.

-Pravilnik o bližim zdravstvenim uslovima koje moraju da ispunjavaju vozači određenih kategorija motornih vozila je osnova po kojoj rade lekari, ali oni se bave samo medicinskom stranom. Šta to znači? Na lekarskom uverenju će pisati da osoba sa invaliditetom može da dobije ili produži vozačku dozvolu ako je moguće adaptirati vozilo za njegove potrebe. Tu nastaje prvi problem, jer lekari ne znaju da li je uopšte moguće adaptirati vozilo za neku određenu osobu, odnosno, niko ne proverava da li adaptirano vozilo zaista odgovara takvoj osobi. Neko će reći: „Pa vi ste ovlašćena laboratorija“, što je tačno, ali mi smo mašinski inženjeri koji mogu da provere samo da li su komande ugrađene po specifikaciji proizvođača. Da li vozač zaista može da koristi adekvatno nožne ili ručne komande, ima li dovoljno snage u rukama i koliko brzo je sposoban da doda gas ili zakoči, može da odredi samo medicinska struka – kaže Milan Lončar iz Centra za motorna vozila Auto-moto saveza Srbije.

Ovo je vrlo važno sa aspekta bezbednosti i mora se što pre urediti, napominje Lončar, jer ako komande nisu adekvatno prilagođene vozaču, može nastati problem u vožnji u određenim situacijama, a to niko ne želi.

Korak napre, nazad dva

Koliko je važno da vozači sa invaliditetom ravnopravno budu uključeni u zajednicu svojevremeno su uvideli i u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja. Još 2017. država je dodelila prve besplatne vaučere za ugradnju adekvatnih komandi u ovlašćenim servisima, osobama sa paraplegijom i kvadriplegijom. Ova tradicija je nastavljena i u naredne dve godine kada je ukupno 58 vozača dobilo pomoć države da osposobe vozilo po svojoj meri.

-Ova praksa, nažalost, nije nastavljena i mi se borimo već nekoliko godina da se vrati. To mnogo znači našim članovima, jer ugradnja komandi nije jeftina i troškovi često iznose između 1.000 i 2.000 evra. Zato se borimo da uđemo u redovno finansiranje preko RFZS kako bi se komande dobijale o trošku države kao što je to na primer slučaj sa invalidskim kolicima ili drugim pomagalima. Ovog trenutka imamo više od 30 članova koji traže rešenje, ili novac da posao sami odrade, a vozila su im neophodna za svakodnevni rad – kaže Bojana Babić iz Saveza paraplegičara i kvadriplegičara Srbije.

Dok se ova praksa ne vrati, vozači su prinuđeni da sami traže servise u kojima mogu da adaptiraju vozilo.

Vozilo po meri vozača

Da su vozači sa invaliditetom na marginama saobraćajnih tokova, potvrđuje i podatak da smo pronašli samo dve firme koje obavljaju adaptaciju vozila.

-Ne postoji vozilo koje ne može da se prepravi za vozača sa invaliditetom. U razvijenim državama to čine čak i sa kamionima i ti vozači ravnopravno voze kao profesionalci. Na Sajmu automobila u Beogradu mi smo 2016. održali stručni skup i prezentaciju na kojoj smo zajedno sa AMSS CMV-om promovisali komande za invalide čuvene nemačke firme Fajgel (Veigel). Suština je da danas osoba sa invaliditetom može tačno da dobije vozilo prilagođeno njegovim potrebama, jer se ponekad komande rade bukvalno po specijalnoj porudžbini, odnosno samo za tog korisnika. Na primer, nekad treba podići sedište, jer je osoba niskog rasta, nekad treba staviti blokadu ispod papučice kočnice ili ugraditi džojstik kojim se upravlja sa više komandi ili čak izvaditi sva sedišta jer je vozač u kolicima. Prvi i osnovni savet je da vozilo bude sa automatskim menjačem, što nije problem sa novijim modelima koji najčešće imaju takav tip menjača. Međutim, kod novijih automobila može se javiti problem sa ručnom kočnicom, jer oni imaju električnu varijantu. U česte popravke se svrstavaju i neki dodatni radovi kao nšto su pojačavanje ili stavljanje dodatnog servo uređaja za upravljač – kaže Patrik Aksentijević iz firme Pane AG.

Najvažnije, ističe Aksentijević, da je celokupna adaptacija propraćena adekvatnom tehničkom dokumentaolcijom i izjavom servisera o izvršenim radovima. Osim toga, u ovoj firmi obezbeđuju i pregled Centra za motorna vozila na osnovu kojeg Agencija za bezbednost saobraćaja izdaje atest bez kojeg vozilo ne može da prođe tehnički pregled, a samim tim ni da se registruje.

-Suština ovako ugrađenih komandi u ovlašćenog servisa jeste da vozaču omogući da sam dođe do vozila, uđe u njega, spakuje kolica i nakon toga započne vožnju. Nažalost, još uvek u praksi imamo vozila na kojima je ugrađena neadekvatna prepravka pomoću raznih cevki koje su neatestirane. Reč je o vozilima koja su prepljavljena pre nego što su stupili na snagu propisi Zakona iz 2009. Problem sa nestručnim prepravkama je što ni kontrolori na tehničkom pregledu nisu obučeni da prepoznaju problem, pa se tako prepravljena vozila puštaju. Na pragu smo rešenja i za taj problem, jer jedino ako je ceo sistem uređen. kao na primer pri ugradnji uređaja za TNG, možemo se osećati bezbedno, a vozačima sa invaliditetom pružiti mogućnost da postanu ravnopravni učesnici u saobraćaju – kaže Milan Lončar. G. K.

PRVI NA BALKANU

Imajući u vidu problem sa prepravkom vozila koja ne odgovara stvarnom stanju vozača u CMV-u su rešili da stvar uzmu u svoje ruke i pomognu vozačima sa invaliditetom. Pre şedam godina je otvoren Centar za obuku i proveru vozačkih sposobnosti, inače prvi na Balkanu. U okviru njega omogućeno je licima sa invaliditetom da provere svoje vozačke sposobnosti, kako bi na osnovu dobijenih rezultata mogli pristupiti adaptaciji motornih vozila kojima bi ova lica mogla bezbedno upravljati. Srce ovog sisema čini Driver test station – simulator sposobnosti upravljana vozilima i radnim mašinama od strane osoba sa invaliditetom – uz pomoć kojeg se može izvršiti: funkcionalni test upravljača i pedale vozila, test snage za kontrolne uređaje na vozilu, programski test pedale i kontrolnih uređaja, reakcioni test, test kočnice u slučaju opasnosti.

Kada vozači prođu ovaj test dobijaju tačnu informaciju kakve komande su potrebne za vozilo koje poseduju, pa mogu da krenu u potragu za ovlašćenim servisima koji ih ugrađuju.

Objavljeno: 24. 1. 2024.

Izvor: AUTOMOTO REVIJA – Bez naslova

Autor: G. K.