Budući pravnici, medicinari i muzičari PRKOSE HENDIKEPU: Savez slepih Srbije dodelio nagrade najboljim đacima i studentima, ali i Užičkom Homeru
Savez slepih Srbije u Beogradu tradicionalno je u decembru organizovao svečanost…
Savez slepih Srbije u Beogradu tradicionalno je u decembru organizovao svečanost kako bi se nagradili najbolji slepi učenici i studenti i uručila najviša priznanja i zahvalnice onima koji su podržali i pomogli rad ovog udruženja.
Sala biblioteke Saveza na Dorćolu bila je premala da primi sve goste, među kojima su bili Njegova svetost patrijarh srpski g. Porfirije, kao i ministri i državni sekretari nekoliko ministarstava u Vladi Srbije, predstavnici kompanija, pojedinci, kao i mediji.
Prisutnima se prvo obratio Milan Stošić, predsednik Saveza slepih Srbije, koji je rekao da je 2023. za njih bila teška i turbulentna godina, ali da su uprkos preprekama uspeli da realizuju program.
– Nama je svojstvena borba, pre svega protiv sopstvenog hendikepa, a u toj borbi i savladavanje svih prepreka, kao i pomoć i podrška našim članovima. Hvala svima koji su na bilo koji način dali svoj doprinos da 2023. bude uspešna. Sa Njegovom svetosti imamo divnu saradnju, on nam je veliki blagoslov i inspiracija, ali i podstrek da istrajemo u našoj borbi. Svečanost smo organizovali u hramu kulture, biblioteci „Dr Milan Budimir“, najvećoj u regionu, u kojoj je više od 90.000 bibliotečkih jedinica, knjiga na Brajevom pismu i u audio formatu – rekao je Stošić.
„Dužni smo ljubav“
U svom obraćanju patrijarh Porfirije je zahvalio na toploj dobrodošlici i rekao da u Jevanđelju stoji da smo „jedni drugima dužni ljubav“.
– Dug nam je da činimo ljubav, a kada dug ostvarujemo, onda je Bog među nama. Vidi onaj koji se trudi da ima ljubavi, a onaj koji bira za cilj svoga života da sve njemu služi, koji je zatrovan egoizmom, taj ima pomračen vid. Koliko god mu fiziološko oko bilo bistro, s pravom možemo reći da je on lišen vida. Jer mi vidimo ljubavlju, ali ne samo formu već i smisao života. U susretu sa članovima Saveza, s dubokim ganućem, sreo sam mnogo više ljudi koji dublje, više i šire vide, imaju uzvišeniju spoznaju onoga što je suština postojanja, nego mnogi koji imaju kapacitet spoljašnjeg gledanja – rekao je patrijarh Porfirije.
Najviše priznanje, nagrada „Filip Višnjić“ pripala je Draganu Popoviću Kuruzliji, zvanom Užički Homer, članu Međuopštinske organizacije slepih Užice. Žiri je u obrazloženju nagrade rekao da je Popović nesebičnim radom, upornošću i zalaganjem dao poseban doprinos umetničkom stvaralaštvu i afirmaciji slepih osoba.
„On je slepo lice koje je svojim umećem i talentima prevazišao svaku predrasudu o invalidnosti. Učestvujući u mnogim emisijama kulturno-umetničkog karaktera, pokazivao je svoj talenat u sviranju, pevanju i recitovanju. Dragan je autor pet objavljenih knjiga, a još pet je u pripremi. Majstor je u drvorezbarenju, stvara autentične predmete koji su često na izložbama. Završio je učiteljsku školu, bio je nastavnik muzike. Učestvuje na humanitarnim akcijama, a dobio je i zlatnu plaketu kao dobrovoljni davalac krvi. Prvi je slepi čovek koji je zaveštao svoje organe, što se smatra humanim podvigom. Dragan je porodičan čovek, u braku sa suprugom Slavicom više je od 20 godina.“
„Zdravica Srbiji“
Nakon uručenja priznanja, Popović se publici obratio recitujući svoju pesmu „Zdravica Srbiji“:
– Zdrava da si mi i vesela, Srbijice moja voljena,/zemljo najzelenijih gora,/ najbistrijih potoka i najrodnijih dolova./ Zemljo najpitomijih žena,/ kolevko dičnih sokolova,/ ’muruz i ’šenica ti u svakoj brazdi stostruko rodili,/ i mobe ti se u modu vratile,/majke đecu, umesto u bojeve, na škole velike pratile./Frontova više da nije/i barjaktari umesto ratnika svatove predvodili,/ trube ti se na krštenjima orile,/kolevke u svakom domu njihale i pelene pod tremovima vijorile./Hramovi drevni nek su ti puni pravih vernika,/ sa Gospodom u srcima,/ za tugu da ne znaš, radosti svuda da ima./Amin, Srbijice moja voljena,/ najlepši biseru pod nebesima.
– Ponosim se što sam nagrađen, hvala mome Savezu slepih Srbije koji je verovao da ono čime se ja bavim vredi. Znam da ima boljih od mene u svakoj oblasti kojom se bavim, ali znam i da je veoma malo ljudi koji su više megdana zadobili u sučeljavanju sa zdravim ljudima. Kažem „zdravim“, ali i mi smo zdravi. Prvi put sam krv dao slagavši godinu rođenja. Zatim kao student 1973. organizovao sam na Pedagoškoj školi u Skoplju akciju dobrovoljnog davanja krvi za Palestince, koji su i tada, kao i sada, bili u krvi do kolena, a krv i najljućeg neprijatelja saosećanjem izaziva. Želim vam srećne praznike i da mrvicu raja u kojem ja živim i vi nađete, jer ko ga na zemlji pronađe, imaće ga i na nebu – istakao je Kuruzlija.
„Završiću Pravni“
Nagrađeni su i najbolji slepi učenici: Anđela Jakovljević (15) iz Čačka, učenica prve godine Srednje medicinske škole, Đorđe Šuka (18), učenik Pravno-birotehničke škole za učenike oštećenog vida „Veljko Ramadanović“ iz Zemuna, za najboljeg slepog studenta proglašen je Ognjen Inđić (22) iz Vršca, koji je na Muzičkoj akademiji. Specijalne nagrade su dobili Mateja Guran, učenik VIII razreda OŠ „Sveti Sava“ iz Pančeva, i Jakov Mladenović, učenik IV razreda OŠ „Desanka Maksimović“ iz Niša.
U razgovoru za „Blic“, Mateja, Ognjen, Anđela i Đorđe podelili su utiske o nagradama, ali i pričali o svojim umetničkim talentima, kao i budućoj profesiji.
Mateja nam je rekao da mu je drago što je dobio nagradu za najboljeg đaka.
– Nagrada mi mnogo znači, jer je jedna od najprestižnijih i drago mi je što se Savez slepih Srbije zalaže za nas, takođe, drago mi je što su ovde ljudi koji nas podržavaju. Ovom nagradom Savez mi je dao vetar u leđa da se još više trudim u narednim godinama, da nižem uspehe. Cenim što su prepoznali kod mene to koliko sam posvećen svemu što radim – iskren je nagrađeni učenik.
Mateja pohađa redovnu školu, dobitnik je prestižnih nagrada iz srpskog, matematike i istorije na teritoriji opštine Pančevo i Južnobanatskog okruga.
– Posle završene osnovne škole želeo bih da upišem Pančevačku gimnaziju, društveni smer, i nakon toga zainteresovan sam za Pravni fakultet. To je nešto što me najviše zanima – podelio je sa nama planove za budućnost.
Mateja se trenutno takmiči u „Pinkovim zvezdicama„, gde je stigao do polufinala. Talenat za muzičku umetnost pokazao je u najranijem detinjstvu, na prvo takmičenje otišao je sa pet godina.
– Bavim se muzikom, volim da sviram klavir. Takođe se bavim i pevanjem. Sa šest godina pobedio sam na takmičenju „Raspevano proleće“. U „Pinkovim zvezdicama“ stigao sam do polufinala.
Kaže da mu podrške ne manjka.
– Imam puno podrške u životu i neizmerno sam zahvalan svojoj porodici i prijateljima. Oni su uvek uz mene, na svim životnim poljima. Ali je i muzika uvek sa mnom, kao moj hobi, ona je neodvojivi deo moje ličnosti, moje utočište i saputnik kroz život – poverava nam se ovaj osnovac.
Budući muzičari i doktori
Najbolji student Ognjen Inđić rekao nam je da mu je izuzetno drago što je dobitnik nagrade i da mu prisustvo na ovoj manifestaciji pričinjava veliko zadovoljstvo.
– Nagrada me motiviše da guram dalje i idem napred – kaže Ognjen.
Na muzičkom putu koji je izabrao ima podršku roditelja, prijatelja, ali i mnogih poznanika. O svojoj budućoj muzičkoj karijeri, rekao je:
– Mogu da zamislim sebe kao uspešnog pevača raznih muzičkih stilova, i narodne i zabavne muzike, ali i opere za koju se školujem. Negovao bih pop-folk stil, to volim da pevam. Saša Matić mi je u početku bio jedan od uzora, a kako odmiče moje muzičko školovanje, imam ih sve više, u skoro svim stilovima muzike.
Anđela Jakovljević, lepa i nasmejana srednjoškolka, kaže da joj nagrada znači kao podsticaj, da bude još uspešnija.
– Kao nagradu, sem priznanja, dobila sam i laptop koji će mi sigurno pomoći da moje učenje bude kvalitetnije, da se bolje snalazim, kao i da lakše pratim nastavu, radim domaće zadatke i prezentacije.
Na pitanje kako sebe zamišlja profesionalno u budućnosti, Anđela je kao iz topa odgovorila:
– Volela bih da završim Medicinski fakultet, da budem doktor fizioterapeut.
Kaže da joj je porodica najveća podrška u životu, da dosta razgovaraju i da su otvoreni jedni prema drugima, što njoj mnogo znači.
Đorđe Šuka takođe je bio uzbuđen zbog dobijenog priznanja koje shvata kao motivaciju za dalji rad.
– Nagrada je veliki podstrek za budućnost, da nastavim istim tempom. Ona je rezultat nekog mog dosadašnjeg rada.
Đorđe od svojih talenata izdvaja muzički, svira klavir i peva, i obožava sport. Kaže da je uz podršku porodice, prijatelja i škole koju pohađa sve mnogo lakše, ne obazire se na prepreke, koje shvata kao izazove na životnom putu, a koji su inače svima svojstveni.
Objavljeno: 14. 1. 2024.
Izvor: www.blic.rs
Autor: Sanja Žujović
