Osnovana mreža za podršku majkama dece sa smetnjama u razvoju

Na predstavljanju rezultata istraživanja istaknuto je da su mame te koje uglavnom vode računa o svojim mališanima pa veliki broj njih nema vremena za odmor, san i brigu o sopstvenom zdravlju

Iako statistika Svetske zdravstvene organizacije svedoči da pet odsto dece na svetu ima razvojne smetnje, broj dece sa invaliditetom u Srbiji izmiče preciznoj evidenciji – što zbog neusklađenosti definicije invaliditeta u različitim zakonima, tako i zbog neadekvatne metodologije koja je korišćena prilikom prethodnog popisa stanovništva Srbije iz 2011. godine, koji je pokazao da svega 0,7 odsto dece u našoj zemlji ima smetnje u razvoju. Praksa, međutim, govori da se o ovoj deci pre svega brinu majke, koje neretko daju otkaz na poslu i odustaju od profesionalne karijere kako bi se posvetile brizi i nezi svojih mališana, a veliki broj njih postaju i samohrani roditelji zbog očevog „odsustvovanja” iz roditeljstva.

To su samo neki od razloga za osnivanje Mreže za podršku majkama i negovateljicama dece sa smetnjama u razvoju i retkim bolestima „Stamena nije od kamena”, koja ima za cilj zaštitu i umrežavanje majki koje se brinu o mališanima tokom celog života, kao i rad na unapređenju socijalnih politika u ovoj oblasti. Kako je na jučerašnjoj (14. marta) konferenciji za novinare istakla Ana Knežević, idejni kreator mreže i predsednica udruženja „Evo ruke”, koja već jedanaest godina vodi brigu o detetu sa višestrukim razvojnim smetnjama, sve članice novoosnovane mreže zalagaće se za izmenu različitih dokumenata na lokalnom i nacionalnom nivou koji definišu podršku osobama sa invaliditetom i položaj njihovih majki, roditelja i negovateljica, kao i kreiranje neophodnih i inovativnih usluga socijalne zajednice.

„Da bismo nešto promenili, moramo da se međusobno upoznamo, ujedinimo i reagujemo zajedno, jer smo se do sada delile po dijagnozama naše dece na majke autistične dece, majke dece sa Daunovim sindromom, majke dece sa cerebralnom paralizom… Ovakve podele nemaju smisla, jer sve vodimo računa o bolesnoj deci i naša briga i borba mora biti zajednička”, naglasila je Ana Knežević.

Predstavljajući rezultate istraživanja o majkama koje vode računa o deci sa razvojnim smetnjama, predsednica „Ženskog udruženja kolubarskog okruga” Jelena Ružić istakla je da su žene te koje u najvećem broju slučajeva vode računa o ovim mališanima, kao i da veliki broj njih nema vremena za odmor, san i brigu o sopstvenom zdravlju.

„Najveći broj majki koji je učestvovao u ovom istraživanju naveo je da im je vođenje deteta kod lekara mentalno najzahtevniji deo roditeljstva, jer nemaju nikakvu prednost prilikom čekanja na pregled uprkos činjenici da njihova deca često nisu u stanju da sačekaju svoj red u prenatrpanoj čekaonici. Iako veliki broj žena kaže da dobija podršku od supruga, priznaje da to nije u onoj meri koliko im je potrebno, a one koje su se razvele priznaju da su to uradile upravo zbog očevog „odsustvovanja” iz roditeljstva. Sve žene kažu da im je preko potrebno vreme za sebe, kao i za druženje, odmor i spavanje, a mnoge priznaju da zbog mentalnih tegoba često traže pomoć stručnjaka za dušu. Majke dece sa smetnjama u razvoju ističu da najlošiju saradnju imaju sa zaposlenima u centrima za socijalni rad na koje su upućene zbog razvojnih problema svog deteta, a mnoge priznaju da nemaju više snage za obilazak šaltera i vađenja različitih dokumenata neophodnih za ostvarivanje nekog prava iz oblasti socijalne ili zdravstvene zaštite, niti razumevanja zašto je u informatičko doba neophodno da satima stoje pred šalterima”, istakla je Jelena Ružić.

Objavljeno: 15. 3. 2023.

Izvor: www.politika.rs

Autor: Katarina Đorđević