Za devojku u kolicima nema slobodnog mesta

Koliko je ugroženo dostojanstvo osoba sa invaliditetom zbog ograničenih mogućnosti i diskriminacije pri korišćenju javnog prevoza prilikom odlaska u škole i na fakultete u Beogradu, ali i pri obavljanju svakodnevnih poslovnih i društvenih aktivnosti, izneto je na jučerašnjoj konferenciji za medije, nazvanoj „Javni i taksi prevoz za sve”. Događaj je organizovalo Udruženje studenata sa hendikepom, odnedavno preimenovano u Akademsku inkluzivnu asocijaciju, radi predstavljanja svog projekta „Taksi prevoz za sve” u kom su razmatrali u kojoj meri ograničenja na koja nailaze prevozeći se javnim vozilima utiču na samostalnost osoba sa invaliditetom.

Kako je objasnio Milan Janković, izvršni direktor Akademske inkluzivne asocijacije, u toku istraživanja koje je, zaključno sa ovim mesecom, trajalo od 1. marta prošle godine, korisnici kolica nailazili su na mnoge diskriminatorne situacije i oličili su ih u priči Maše Stojaković, koja se kreće pomoću kolica, a nastoji da živi normalno kao njeni vršnjaci bez hendikepa.

U okviru projekta uzeli su Mašu, koja je završila Pravni fakultet u Beogradu i pri kraju je pripravničkog staža u Drugom osnovnom sudu, i devojku sličnu njoj prema interesovanjima, načinu života, obrazovanju, lokaciji vožnje i godištu, ali se kreće bez pomagala. Jedan dan su naizmenično u roku od šest sati zvali tri poznata taksi udruženja tražeći vozilo prvo za jednu, pa za drugu. Kako bi Maša rekla da joj je potreban veći gepek jer se kreće pomoću kolica, tako je svaki put usledio odgovor da nemaju slobodnih taksija.

Odmah potom pozivali su istog prevoznika za devojku koja se samostalno kreće i dobijala je vozilo iz prvog pokušaja. Stojakovićeva, koja ima obezbeđen kombi prevoz do posla, ali koristi taksi za društveni život, tek je tada shvatila koliko je samo puta uzaludno čekala u nadi da će proći gužva u saobraćaju i osloboditi se taksi vozilo, ne shvatajući da je prevoz njenih kolica u gepeku, u stvari, bio problem.

Ove situacije su se i kasnije ponavljale, a Janković je otkrio da su u okviru projekta poverenici za zaštitu ravnopravnosti podneli 47 pritužbi protiv taksi udruženja zbog diskriminacije osoba sa hendikepom u pružanju usluga vožnje i da time nastoje da apeluju na Narodnu skupštinu da izmeni Zakon o prevozu putnika u drumskom saobraćaju, koji uređuje i javni i taksi prevoz.

– Kada je u pitanju taksi, pomenuti zakon sve ingerencije prebacuje na lokalnu samoupravu, sa kojom, uprkos obećanjima gradonačelnika Beograda, jedino nemamo nikakvu saradnju. Problematična je diskriminatorska odredba u 91a. članu pomenutog zakona koja kaže da taksista može da odbije uslugu ako je prtljag takav da preti da isprlja gepek, a kao prtljag koji može da ga ošteti navedena su bebi i kolica za osobe sa hendikepom. U naše ime, Republički sekretarijat za javne politike zatražio je od Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture da se taj član zakona izmeni, a ima ih i još spornih. U okviru istraživanja predložili smo i da jedno na 300 taksi vozila bude obavezno prilagođeno populaciji sa hendikepom, kao i da bar na sat vremena u Beogradu, kao univerzitetskom centru, na svim linijama prevoza bude po jedno niskopodno vozilo, a nema ih – napomenuo je Janković i dodao da je u glavnom gradu oko 500 studenata sa hendikepom kojima je potreban taksi prevoz.

Janković je, kao deo ove populacije, to iskusio jer je koristio gradski prevoz za odlaske na Filozofski fakultet, na kom je završio psihologiju. Uz studente je u glavnom gradu bar 5.000 aktivnih taksi korisnika sa hendikepom koji idu u škole ili rade, za šta imaju obezbeđen kombi prevoz, ali problem nastaje kada žele da se druže. Ako uz njih dodamo i još oko 10.000 pasivnih osoba sa hendikepom koji imaju slabiji društveni život, ali im je ponekad potreban taksi za odlazak na preglede i po terapije, onda problem sa neodazivanjem taksi vozača na pozive korisnika pomagala pri kretanju postaje još ozbiljniji.

– Od 16 gradskih kombija za prevoz naše populacije u Beogradu oko 12 je ispravno i oni razvoze samo do 21 čas, moramo se prijaviti u sredu, ako želimo da izađemo u grad u subotu, a ne rade državnim praznicima. Studenti su četvrta kategorija na listi za kombi prevoz, pre njih su prioritet zaposleni, đaci sa hendikepom i oni koji idu na rehabilitaciju. Javljali su nam se akademci kojima se događalo da debelo zakasne na ispit sedeći u tom kombiju koji razvozi prve tri kategorije i kruži oko fakulteta, ali nikako da ih i doveze do njega. A taksija nema. Sve to utiče na život i postignuća osoba sa hendikepom čija iskustva prikupljamo blizu osam godina – rekao je Janković.

Borjana Peruničić, iz službe Zaštitnika građana, podsetila je da je jedan od osnovnih principa Konvencije o pravima osoba sa invaliditetom, Ujedinjenih nacija, pristupačnost.

– Kada su nas iz asocijacije obavestili da im nadležno ministarstvo za saobraćaj nije odgovorilo i mi smo im se obratili i dobili odgovor da će razmotriti pomenutu inicijativu za zakonske promene – pojasnila je Peruničićeva.

Objavljeno: 28. 2. 2023.

Izvor: www.politika.rs

Autor: Dragana Jokić-Stamenković