Кад је одлазак код лекара ноћна мора за непокретне пацијенте

Одлазак код лекара је велика мука за људе који су непокретни и у колицима.

Чак и када успеју да организују транспорт и стигну до здравствене установе, наиђу на препреку која се испостовља као највећа – недостатак хуманости. Управо са тиме се суочила недавно једна старија суграђанка која је била у пратњи своје непокретне рођаке, оболеле од мултипле склерозе.

„Санитетски транспорт је каснио више од два сата. Рођака је имала заказан преглед у Клиници за рехабилитацију у 8.20 часова, а транспорт је дошао по њу скоро у 10 сати. Ја сам је чекала на рехабилитацији, а онда су ме звали из Поликлинике да ми кажу како су је оставили у сутерену“, испричала је ова 75-огодишња Новосађанка, чији идентитет је познат редакцији “Дневника”.

Када је стигла до Поликлинике видела је пун ходник људи у инвалидским колицима који чекају да их неко одгура тамо где имају заказан преглед. Покушала је да изгура своју рођаку, али је за њу успон из сутерена био превелики.

„Она је непокретна, одузете су јој и руке и ноге, а колица нису исправна. Док је гурам, њој ноге испадну, а она не може да их врати. Испред Поликлинике је било неколико возила хитне помоћи, али нико коме сам се обратила није хтео да ми помогне. Сви су журили даље. Наредна екипа хитне помоћи која је стигла ми је помогла. Човек је накривио колица и тако смо успели да је изгурамо“, прича видно потресена жена.

Пут до Клинике за рехабилитацију је сама прелазила, али је полако ишла и мучила се и са колицима и са рођаком, која је безмало испадала из њих. Коловоз кроз Клинички центар Војводине, у чијем кругу су обе ове установе, је узан и док је она гурала колица направила се велика колона возила која су покушавала да прођу.

„Чучнула сам и почела да плачем. Тада је из једних кола изашао човек и питао шта се дешава, а ја сам му само рекла “помозите ми”. Он је повукао моју рођаку, нагнуо колица, ја сам јој држала ноге и тако смо стигли до Клинике за рехабилитацију“, наставља ова суграђанка.

Док је покушавала да отвори врата Клинике угледала ју је медицинска сестра и помогла јој, а потом је брзо обавила и лекарски преглед.

„Док сам је ујутро чекала да дође на Клинику више пута су је прозивали, а ја сам им објашњавала ситуацију. Сада када смо се појавиле сви су знали о коме се ради и одмах су је примили. Не могу да опишем колико је лекар био љубазан, изуо јој је патике, прегледао је, заказао јој наредни преглед, код другог специјалисте, неуролога“, испричала је ова жена.

Већ исцрпљена оставила је рођаку да чека неколико сати санитетски транспорт који ће да је врати кући, јер је сада у топлом и видела је да је окружена људима који ће јој помоћи, ако затреба.

„Ја имам 75 година и није ми лако да сама гурам неисправна колица по болничком кругу. Ја сам се расплакала, а она која је болесна је мене тешила. Жао ми је што на те тешке болеснике нико не гледа“, завршила је своју причу ова жена.

Љ. Петровић

Objavljeno: 19. 1. 2022.

Izvor: www.dnevnik.rs

Autor: Lj. Petrović