Омбудсман о младима: Већина средњошколаца жели на факултет

Истраживање Локалног омбудсмана показало је да 83,9 одсто новосадских средњошколаца планира да настави школовање, те већина (66 одсто) жели да упише факултет, а остатак високу школу, ванредни четврти степен или курс усавршавања, док се њих 17 одсто није одлучило.

Разлози 16,1 одсто ученика који су кроз анкету исказали да не желе да наставе школовање су жеља за радом и зарадом или сматрају да је образовни систем лош, немају финансијска средства за даље школовање, желе да се посвете спорту, а делом немају вољу да уче или сматрају да се факултет у Србији не цени, наводи се у истраживању.

Спроведено истраживање је важно јер од младих и њихових образовних могућности у многоме зависи образовни развој Србије, сматра ауторка истраживања, док Локални омбудсман наводи да су јасни подаци о деци и младима корисни, како би се сачиниле препоруке за реализацију њихових планова. О ставовима младих сазнало се анкетирањем ученика новосадских средњих школа, који су на завршним годинама и имају 18 ли 19 година. Ипак, нису све школе желеле да учествују наводећи да је то “сувишно и оптерећујуће за њих (матуранте)”. Анкете са 16 питања ученици су попуњавали од марта до јуна ове године, методом оловке и папира или онлајн.

Резултати анкете између осталог показали су да је међу матурантима више жена него мушкараца, да малтене сви (95,5 одсто) похађају четворогодишњу школу, а да нешто више од половине живи у градској средини, потом приградској, па руралној средини. Њих 79 одсто живи у породици са оба родитеља, 20,3 одсто у једнородитељској породици, а 0,7 чине деца без родитељског старања.

Ромској националној мањини припада 2,6 одсто испитаника, док 11,2 одсто припада другим националним мањинама. Шест одсто ученика изјаснило се као припадници маргинализованих група, од којих скоро половину чине припадници ЛГБТ заједнице, а остатак су избегла и прогнана лица, особе са инвалидитетом и сметњама у развоју, као и ХИВ позитивне особе, а било је и оних који нису желели тачно да се изразе. Једно од питања које се тицало маргинализованих група је да ли то утиче на одлуку о даљем школовању. Њих 68 досто је одговорило да то није повезано, а у истраживању се истиче да су такав одговор дали они који не припадају маргинализованим групама.

Чак 67,5 одсто младих сматра да је високо образовање битно и цењено у друштву, уз образложење да, између осталих, то омогућује боље плаћен посао, да је мишљење високообразованих битно, треба радити на себи, док оних 32,5 сматра да диплома не чини човека, да је за запослење битније имати везу него факултет и да се знање стиче кроз посао, наводи се у истраживању.

Млади су рекли да њихове вршњаке у наставку образовања демотивишу високообразовани без посла, мањак потребног новца за даље школовање, жеља за зарађивањем како би помогли породици и недостатак воље за учењем, те предлажу бесплатно школовање, стипендије и плаћену стручну праксу током студирања, више студентских домова, места на буџету и обезбеђен посао у струци.

Како платити рачуне и порез

Ученици су препоручили и увођење униформи у школе „како се не би правила социолошка разлика”, обиласке факултета који желе да упишу, креативнију средњу школу и више неформалног образовања, више “слуха” за потребе омладине и уважавање њиховог мишљења, подстицање националних мањина на школовање, бољи однос са професорима и бољу плату за њих, као и провере диплома.

– Уведите часове кувања, економије (конкретно плаћања пореза и рачуна, како систем пореза ради)… а сви се са овим, пре или касније, сусрећемо у животу – гласио је одговор једног од анкетираних.

Д. Андулајевић

Objavljeno: 4. 8. 2022.

Izvor: www.dnevnik.rs

Autor: D. Andulajević