Bolovanje od dve godine i zarada „na ruke“

Na različita pitanja iz oblasti radnopravne zaštite i radnog zakonodavstva za čitaoce „Politike“ odgavaraju eksperti i dugogodišnji pravnici sa položenim pravosudnim ispitom iz Saveza samostalnih sindikata Beograda. Svoja pitanja možete da pošaljete na email adresu sindikata – pitajsindikat@sindikat-beograda.rs – koji će u najkraćem roku našem listu proslediti odgovore. Svakog utorka na stranicama „Politike“ biće objavljena 2-3 pitanja sa odgovorima.

Da li bolovanje preko 30 dana koje ide na teret fonda može da traje duže od 2 godine?

ODGOVOR: Dužinu bolovanja, prema Zakonu o zdravstvenom osiguranju propisuje stručno-medicinski organ Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje na osnovu medicinsko-dotrinarnih standarda, koje utvrđuje ministar za poslove zdravlja. Međutim, pomenuti zakon nema formalnu ograničenje trajanju bolovanja, ali na posredne načine kontroliše njegovu dužinu. Naime, izabrani lekar, odnosno drugi stručno medicinski organ, bez obzira na vreme trajanja privremene sprečenosti za rad, dužan je da osiguranika bez odlaganja uputi na invalidsku komisiju ako oceni da njegovo zdravstveno stanje ukazuje na gubitak radne sposobnosti, odnosno da se ne očekuje poboljšanje koje bi mu omogućilo vraćanje radne sposobnosti. U slučaju dužeg trajanja sprečenosti za rad prouzrokovane bolešću ili povredom, a najkasnije po isteku svakih 6 meseci neprekidne sprečenosti za rad, odnosno ako je osiguranik u poslednjih 18 meseci bio na bolovanju 12 meseci sa prekidima, izabrani lekar, odnosno drugi stručno-medicinski organ, dužan je da tu osobu sa potrebnom medicinskom dokumentaciom uputi na invalidsku komisiju radi utvrđivanja gubitka radne sposobnosti. Svako duže bolovanje potpada pod kontrolu fonda i uvek se proverava da li vodi ka ozdravljenju ili ka invalidskoj penziji. Postoji i mogućnost da stručno-medicinski organ fonda u toku lečenja osiguranika koji prima naknadu zarade utvrdi da je njegovo zdravstveno stanje poboljšano i da bi rad za njega bio koristan za brže uspostavljanje pune radne sposobnosti pa može odrediti da zaposleni određeno vreme rade sa skrećenim radnim vremenom, a najmanje 4 časa dnevno.

Poznato mi je da se plata uplaćuje preko banke u kojoj imamo otvoren račun, ali da bi poslodavac mogao da isplaćuje zaradu „na ruke“?

ODGOVOR: Obavezni elementi obračuna plate propisane su Pravilnikom o sadržaju obračuna, odnosno naknadne zarade. Pomenutim pravilnikom, propisano je i da obračun sadrži i naziv banke i broj računa na koji se isplaćuje plata, odnosno naknada zarade. Nakon uplate poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, plata zaposlenog u neto iznosu bi mogla da bude isplaćena u gotovom novcu iz blagajne poslodavca. Prilikom isplate zarade iz blagajne, tojest „na ruke“ zaposleni bi trebalo da potpiše isplatni list koji će predstavljati potvrdu, odnosno dokaz da je poslodavac izvršio isplatu, jer se ista nije isplatila preko tekućeg računa. Zaposleni svojim potpisom potvrđuju da mu je zaista isplaćen ugovoreni neto iznos, što je u slučaju kontrole dokaz da je ispunjena obaveza iz ugovora o radu. Svakako ostaje dužnost poslodavca da dostavi i obračun zarade zaposlenim. M. R. B.

Objavljeno: 12.7.2022.

Izvor: POLITIKA – Ekonomija

Autor: M. R. B.