НАЗОВИ МИЛЕВУ АКО ЋЕШ ДО МАГЛИЧА: Две године посетиоци Тврђаве у „Долини векова“ не могу да пређу на десну обалу Ибра
ДВЕ пуне године откако је набујали Ибар срушио и однео једини пешачки мост у Магличу, подно истоимене средњовековне тврђаве тридесетак километара од Краљева…
ДВЕ пуне године откако је набујали Ибар срушио и однео једини пешачки мост у Магличу, подно истоимене средњовековне тврђаве тридесетак километара од Краљева, Милева Луковић (66) и њен животни сапутник Јово Ћирица (73) до свог домаћинства, јединог са десне стране реке, могу да стигну само – импровизованом скелом!
Вешто кротећи брзаке ћудљивог Ибра, Милева спретно управља скелом како би бар повремено обишла Јовово и своје имање, а на овај начин често у сусрет излази и туристима и планинарима који упркос свему желе да посете тврђаву.
– Када Ибар набуја, ни ја не идем преко реке. Немам разлога да ризикујем. У зимском и хладном периоду живимо у Краљеву, а када се време пролепша долазимо у Маглич. Пре две године бујица је срушила мост и од тада је са обале на обалу могуће прећи само скелом или чамцем. Јово је инвалид и било му је тешко да прелази и тај некадашњи мост, а сада му је двоструко теже. И, када га превезем скелом, предстоји нам успон до имања, па се организујемо да га трактором превеземо. Због тога више и не држимо стоку, јер је много компликовано, а зими не можемо редовно да долазимо – прича Милева загледајући висок водостај Ибра након кишног викенда.
Средњовековни Маглич, на оштрој окуци Ибра и надморској висини од 150 метара, саграђен средином 13. века након пустошења Татара који су протутњали овим подручјем, минулих деценија постао је атрактивна културно-историјска и туристичка дестинација овог краја, такозване Долине векова. Његову изградњу започео је краљ Урош Први како би од освајачких и пљачкашких најезди заштитио оближње манастире Жичу, Студеницу и Сопоћане. Упркос томе што су крајем прошле деценије реконструисане пешачке стазе и прилази, након рушења јединог моста ова тврђава, у народу позната као „Јеринин град“ (мада га „проклета“ Јерина, односно Ирина, жена деспота Ђурђа Бранковића није ни градила), пуне две године није доступна свим посетиоцима.
– Причало се да су средства обезбеђена, потом да пара нема, па да ће изградњу пешачког моста финансирати краљевачка локална самоуправа, али се све на томе и завршило. Моста и даље нема. Сада сам чуо да се са тим пројектом конкурисало код неког министарства, али бојим се слаба вајда. И док је тај висећи мост постојао, био је годинама забрањен за употребу, односно прелазили смо га на сопствени ризик. Тако је било све док га Ибар није однео – каже Јово Ћирица, мештанин Маглича, рођен у оближњем Бреснику.
Он додаје и да број позива који Милева сваке недеље добија да групу или појединце „пребаци“ скелом преко реке, најбоље сведочи о туристичком потенцијалу који Маглич поседује.
– У току су рестаураторски радови на тврђави, а извођачима су кајакаши помогли да пренесу грађевински материјал. Заиста је добро што се Завод за заштиту споменика културе стара о тврђави, али, са друге стране, човек мора да се запита, а ко ће и када то бити у прилици да види – додаје Ћирица.
– Ми смо већ људи у годинама, Милева ће излазити у сусрет људима док може, али незамисливо је да једно овакво место посећују само ентузијасти и љубитељи екстремних спортова. Нови мост, без икакве дилеме, главни је предуслов да Маглич остане приступачна, истинска културна, историјска и туристичка дестинација.
НИШТА БЕЗ МОСТА
И МЕШТАНИ Маглича у Ибарској клисури који живе са леве обале реке истичу да је за развој овог краја неопходан мост који преко Ибра води ка тврђави.
– Без тога су сви на губитку. Тврђаву ће већина моћи да гледа само издалека док колима пролази ибарском магистралом ка другим туристичким одредиштима. Била би велика штета да остане тако.
ПРЕЛАЗАК БЕЗ ПРОБЛЕМА
ГРУПУ планинара из централне Србије Милева је скелом успешно у три туре превезла преко Ибра, а они су се након двочасовног боравка међу и око зидина тврђаве, истим путем успешно вратили назад.
– Све је протекло у најбољем реду. Ибар је био миран, прелазак нисмо ни осетили. Већи проблем је био попети се до тврђаве стрмим успоном, али је свакако вредело доћи овде и провести неколико незаборавних сати – задовољно су поручиле Милевине „муштерије“.
Objavljeno: 25. 4. 2022.
Izvor: www.novosti.rs
Autor: Goran Ćirović