Ukidamo liste čekanja za operacije

Tim Instituta za kardiovaskularne bolesti „Dedinje” nedavno je oborio evropski rekord obavivši čak 21 operaciju na otvorenom srcu u jednom danu. Uz to, uradili su najveći broj takozvanih TAVI procedura (zamene aortnog zaliska na srčanom mišiću), a planiraju i uvođenje novih procedura jer sada imaju na raspolaganju i najmoderniju kliniku „Dedinje 2”, koja uveliko prima pacijente na lečenje. U razgovoru za „Politiku” profesor dr Milovan Bojić, direktor Instituta „Dedinje”, kaže da ovde nije reč o pukom takmičenju, već o spasavanju ljudskih života. „Srbija više nije ona zemlja čiji će pacijenti čamiti čekajući i ići po klinikama EU jer sada ima institucije koje u jednom danu mogu da urade više zahvata od prestižnih evropskih bolnica”, smatra dr Bojić.

Koliko je značajno to što ste oborili evropski rekord u broju TAVI procedura i kome su namenjene ove intervencije?

To su skupe procedure jer zalisci koštaju oko 30.000 evra. Kada sam se vratio na institut 2017. godine, pitao sam kolege koliko su uradili ovih procedura. Objasnili su da su imali svega dve-tri intervencije, koje su bile demonstrativne, zahvaljujući donacijama nekih kompanija. Želeo sam da imamo taj vid lečenja za naše pacijente s takozvanom aortnom stenozom i insuficijencijom jer su oni ugroženi, praktično dišu kao na škrge, padaju u nesvest. Za njih je klasičan operativni zahvat veliki rizik. RZFO tada nije plaćao TAVI proceduru, pa smo mi uz odluku upravnog odbora odobrili da se to ovde radi tako što će pacijenti izdvajati nešto novca za to. Tako smo zaustavili odlazak naših ljudi na operaciju u Milano, Pariz, London ili Beč. Uspeli smo da izvedemo 56 uspešnih procedura. Međutim, nisu svi pacijenti mogli da plate. I onda je reagovala država. RFZO je raspisao centralni javni tender za nabavku TAVI valvula i napravio revolucionarni pomak u lečenju. Na tenderu je kupljeno 120 valvula, od kojih je 50 namenjeno za našu ustanovu. Mi smo ih brzo iskoristili i obavili intervencije jer je dosta pacijenata čekalo na zahvat. Najpre smo uradili 10 procedura i izjednačili rekord zahvata u jednom danu zajedno sa Univerzitetskim centrom za srce u Lajpcigu, a zatim smo 29. marta uradili 13 takvih procedura. Tu niko nije došao na kozmetičko ulepšavanje, već zato što je imao tešku muku.

Hoće li RFZO nastaviti da finansira ove procedure?

Sigurno da hoće. Fond je ovu intervenciju prepoznao i verovatno će uslediti novi centralni javni tender za nabavku materijala.

Koliko su izgradnjom „Dedinja 2” otvorene mogućnosti za uvođenje novih procedura u lečenju?

Samo nam je nebo granica. Posebna pažnja kod nas je posvećena svim novim procedurama u medicini. Za četiri i po godine podarili smo srpskoj medicini 17 novih procedura koje se ranije nisu ovde izvodile. Nema nijedne intervencije koja se izvodi u Evropi i SAD, a koju mi nismo u stanju da je uradimo. Pokazali smo ogromnu moć kada smo uradili 21 operaciju na otvorenom srcu u jednom danu. To je ubedljivo najbolji rezultat u Evropi. To je bitno jer su pacijenti dugo čekali na operaciju, a virus korona ih je omeo u tome.

Hoćete li uspeti da svedete liste čekanja na minimum?

Mi smo pre pandemije liste čekanja sveli sa četiri godine na četiri meseca. Ipak, zbog kovida su one opet bile produžene. Planiramo da ukinemo liste čekanja do novembra. Najviše se čeka za operacije na otvorenom srcu i za elektrofiziologiju srca. Uveli smo i to da se operacije obavljaju i subotom.

Da biste sve planove sproveli u delo, moraćete da radite punim kapacitetom i u staroj i u novoj zgradi instituta. Kako ćete onda isplanirati rekonstrukciju stare zgrade?

Navikli smo da radimo uz huk mašina. I dok se gradilo „Dedinje 2”, zabeležili smo najveći broj intervencija na otvorenom srcu. Godine 2019. imali smo 2.567 operacija na srcu, sa upotrebom mašina za vantelesni krvotok. Radićemo rekonstrukciju po sistemu sprat po sprat. Tu staru zgradu sam, priznajem, svojevremeno bespravno gradio. Ta „Bojićeva bespravna gradnja” je spasla stotine hiljada života.

Zbog toga su protiv vas vođeni sudski sporovi?

To je bio rezultat mog progona. I pored toga, nije mi žao jer je to bio vizionarski poduhvat. Isto tako, ponosim se i „Bojićevim bebama”, mladim lekarima koje sam primio u radni odnos iako mi Vlada Srbije tada nije dala saglasnost da najbolji svršeni studenti medicinskih fakulteta dobiju posao. Među njima su dr Goran Stevanović, dr Marija Zdravković, dr Radmilo Janković…

Neki smatraju da imate velike ambicije posle izgradnje „Dedinja 2” i da postoji mogućnost da budete ministar zdravlja. Ima li istine u tome?

Sigurno je da više nikada neću biti ministar zdravlja. Bio sam jednom na tom mestu tačno 42 dana. Vrlo dobro razumem kako je biti na toj funkciji, a još bolje znam kako se to postaje. Ja sam potpuno politički neangažovan i jedino želim da u institutu završim svoju radnu karijeru. Želja mi je da staru zgradu bolnice što pre renoviramo i da onda svoje mesto direktora ustupim nekome ko je mlađi i bolji od mene. Na posao dolazim u 3.45 sati i počinjem radni dan. Maksimalno sam posvećen pacijentima. Došao sam u ovu kuću 1992. godine kada je to bila omalena zgrada vaskularne hirurgije. Videlo se da imam nekakvu viziju, nikada nisam rasterivao kadrove, doveo sam najbolje doktore iz cele bivše Jugoslavije, uveli smo nove metode lečenja, krenuli da objavljujemo naučne radove… I onda smo ponudili elaborat Vladi Srbije o neophodnosti proširenja kapaciteta zgrade. Druge bolnice su htele da nas „pojedu”, to je bio pravi krstaški rat i trebalo je izdržati sve pritiske. Tada smo i bespravno izgradili „Dedinje”. Posle smo iskopali rupu za drugu zgradu, takozvanu Bojićevu rupu, koja me je sačekala kada sam se vratio pre nekoliko godina na mesto direktora „Dedinja” i tu smo napravili drugu bolnicu.

Ipak, ima onih koji smatraju da je bilo i korupcije.

Nikada u svom životu nisam uzeo novac za bilo kakvu uslugu, za smeštaj, premeštaj, zaposlenje… Uspeh se u Srbiji teško oprašta. A ja sam preživeo veliku golgotu zbog onoga što sam radio. Pretrpeo sam 15 godina neviđenog progona i optužbi i od svega toga sam oslobođen u regularnim sudskim postupcima. Znao sam da i među lekarima ima sujete, mržnje, zavisti, ali nisam nikome odgovarao na isti način.

Kako su reagovali na vaš povratak u institut oni za koje smatrate da su vas progonili?

I dalje su šefovi, upravnici, načelnici. Nikome nije falila dlaka s glave. Oni su kvalitetni doktori. Svoje neprijatelje ne proterujem, već ih čuvam jer su oni najverniji zapisničari mojih uspeha. Veličina čoveka je da ume da oprosti.

Najavljivali ste svojevremeno da ćete raditi i transplantacije srca. Zašto do toga nije došlo?

Još 1995. godine smo imali uspešne transplantacije kao metod lečenja. Naši pacijenti su još uvek živi. Kada sam se vratio drugi put na mesto direktora „Dedinja”, video sam da je transplantacioni program zamro. Mi smo završili sve administrativne prepreke koje smo imali i možemo da obavljamo transplantacije. Međutim, nemamo razumevanje donor bolnica koje treba da nam daju organe za to. Verujem da će se taj problem prevazići. Ipak, nismo sedeli skrštenih ruku. Kod devetoro pacijenata ugradili smo veštačka srca kao sigurni put ka transplantaciji srca. U pregovorima smo sa bolnicom „San Donato” iz Milana da nam šalju svoje pacijente kako bismo im ugradili totalno veštačko srce.

Zašto mislite da trpite opstrukcije, pa nemate saradnju neophodnu za obavljanje transplantacija?

Možda razlog leži u koncepciji da li su potrebne jedna ili dve bolnice koje će raditi transplantacije srca. Razrešiće se to. Činjenica je da je u srpskom zdravstvu urađeno mnogo toga, da su izgrađeni klinički centri i uređene bolnice.

Čije su zasluge po vašem mišljenju za to što je urađeno?

To je pre svega zasluga predsednika Aleksandra Vučića, ali ne mogu da se isključe ni zasluge Ministarstva zdravlja ni Vlade Srbije. Te uspehe ne može da pohvali samo onaj ko je lud, ko ne želi da vidi ili kome je naređeno da žmuri. Srpsko državno zdravstvo je spaseno u trenutku kada je kod nas bujao i razvijao se privatni zdravstveni biznis.

Kažete da niste politički angažovani i da vas to ne zanima, ali su građani imali prilike da vas vide u predizbornom spotu Srpske radikalne stranke.

Nisam se pojavio ni u jednom spotu ili sastanku pred izbore. Spot u kome me možete videti je sa sastanka koji je nastao pre nego što sam imenovan na ovu funkciju, i to onda kada je dolazio ruski zvaničnik, mislim da je to bio Rogozin.

Da li vam je, ipak, žao zato što SRS nije prešao cenzus na nedavno održanim izborima?

Žao mi je jer SRS to zaslužuje zato što je principijelan u svojim stavovima. Žao mi je i Vojislava Šešelja, koji to teško podnosi. Čuli smo se telefonom i rekao mi je da bez obzira na sve on neće menjati svoju politiku. Izuzetno cenim njegovu doslednost.

Spekuliše se da ćete preći u tabor SNS-a?

Neću se baviti politikom. Sva moja ljubav okrenuta je prema dve stvari u životu. Imam bolesno dete i napravio sam centar za pomoć osobama s posebnim potrebama i njima želim da pomažem. Neću da drugi roditelji prolaze kroz pakao kroz koji je prošla moja porodica i da im sve bude besplatno. Drugo je da Institut „Dedinje” iznedri još mladih lekara, dragulja srpske medicine.

Nisam u kontaktu sa decom Mire Marković

Poznato je da ste bili veliki prijatelj Mire Marković, supruge nekadašnjeg predsednika Slobodana Miloševića. Da li ste u kontaktu s njihovom decom, Marijom i Markom?

Nisam u kontaktu s njima. S Markom se nisam čuo od 2000, a Mariju sam video nekoliko puta pre deset godina u Crnoj Gori. Bio sam u kontaktu sa Slobodanom i Mirom. Držao sam i govor na njenoj sahrani 2017. godine. Nekada se čujem s njihovom snahom Milicom i malim sinom Markom.

Računi u švajcarskoj banci korišćeni za lečenje dece

Nedavno je obelodanjeno da ste imali više od 800.000 franaka na dva računa u jednoj banci Švajcarskoj, koje ste otvorili u vreme sankcija Jugoslaviji. Da li je to tačno?

Ne znam da li nekome izgledam kao osoba koja će da krade državne pare, pa da ih sklanja na neki račun na svoje ime? Moji računi su uvek bili dostupni i švajcarskim vlastima i našim istražnim organima. Tim novcem sam lečio bolesnu decu, a jedno je i umrlo tamo. Prošli smo kroz stotine pregleda i desetine operacija. Deca su mi bila prevremeno rođena i morala su na lečenje u inostranu kliniku. Nisam želeo da RFZO to finansira. Podigao sam tada kredit kod Komercijalne banke da bih lečio decu i imam papir da sam vratio taj kredit. Postoktobarska vlast je sprovodila genocid nad mojom decom jer su mi blokirali sredstva. Bio sam u situaciji da dete uđe u operacionu salu i daju mu anesteziju, a da ne mogu da podignem novac za ostatak operacije. Ta priča je aktuelizovana pred otvaranja „Dedinja 2” da bi me neko malo „nakrečio”.

Objavljeno: 11. 4. 2022.

Izvor: www.politika.rs

Autor: Danijela Davidov-Kesar