Invalidi čekaju posao skoro sedam godina

Zabrinjavajući podaci Nacionalne službe za zapošljavanje

Među nezaposlenima je registrovano 12.977 osoba sa invaliditetom, a preko 50 odsto njih ima srednju stručnu spremu, a nešto manji broj je bez kvalifikacija ili je niskokvalifikovano

DANILO SAVIĆ

Prema najnovijim podacima Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ), prosečna dužina traženja posla osoba sa invaliditetom iznosi punih šest godina i 11 meseci, što su katastrofalni pokazatelji njihove inkluzivnosti u društvu

Na osnovu najnovijih podataka sa evidencije nezaposlenih lica, registrovano je 12.877 osoba sa invaliditetom, a preko 50 odsto ima srednju stručnu spremu a nešto manji broj je bez kvalifikacija.

ZAKON – DEO PROBLEMA

Poslodavci neretko odbijaju da zaposle osobu sa invaliditetom, a deo njih radije se opredeljuje da plaća penale za to – lakše im je da plate kaznu nego da ih zaposle.

Predsednica Udruženja Centra za samostalni život osoba sa invaliditetom Mimica Živadinović kaže za novine „Nova“ da su ovakvi rezultati poražavajući i potvrđuje da se poslodavci pre opredeljuju da plate penale nego da zaposle ove osobe.

-Ovo nije nov trend, ali to ne znači da takvi rezultati nisu poražavajući za ljude sa posebnim potrebama. Ključni problem je što je obrazovna struktura jako loša, pa je teško naći dobro zaposlenje u struci. Ovakvi podaci su katastrofalni, a do problema je i zakonska regulativa koja je omogućila poslodavcima da plaćaju penale ukoliko ne zaposle osobe sa invaliditetom – priča Živadinović.

Ona naglašava da se takva praksa ustalila kod privatnika u Srbiji budući da im je lakše da plate penale.

-Opredeljuju se za penale jer misle da im se to više isplati, nego da sumnjaju da li će osoba moći u potpunosti da uradi zadat posao. Takva praksa onemogućava radnika da razvija svoje kapacitete zbog kojih se školovao. Mislim da je to izigravanje zakona, a takvim potezima ne postiže se ništa na inkluziji osoba sa invaliditetom – navodi Živadinović.

LOŠA PRAKSA

kada je reč o penalima, naša sagovornica kaže da je to cifra u vrednosti proseka poslednje 3 mesečne zarade za godinu dana.

-Tamo gde rade osobe sa invaliditetom nema ni manje profita, niti lošije obavljenog posla. Dakle efikasnost nedostaje, ali zašto su im bolji penali, to je teško pitanje. U svakom slučaju, ovakva praksa je loša – zaključila je naša sagovornica.

Da je praksa ne loše, već katastrofalno, potvrđuje slučaj Dragane Borenović iz Pančeva, koja sa diplomom mastera defektologije čeka posao već 6 godina. Ona danima protestuje ispred Predsedništva Srbije tražeći da ima jednaka prava na posao kao i svi drugi građani.

-S obzirom na to da sam osoba sa hendikepom, Zakon za zapošljavanje lica sa invaliditetom postoji, ali ga lokalne i državne institucije ne primenjuju – poručila je ona.

Borenovićeva je istakla da se oseća diskriminisano, a da joj je najteže, jer nikada nije dobila konkretan odgovor zbog čega ne može da dobije posao.

-Neshvatljivo je da je jedan student i jedna osoba sa hendikepom koja nije isticala svoj hendikep u prvi mah, može da dođe do posla zaključuju Borenovićeva.

Objavljeno: 1.4.2022

Izvor: NOVA – U fokusu

Autor: Danilo Savić