Građani malo koriste pravo na besplatnu pravnu pomoć

BEOGRAD – Prema procenama stručnjaka, više od milion građana Srbije moglo bi da koristi besplatnu pravnu pomoć koju pružaju advokati, ali mahom zbog nedovoljne informisanosti, pomoć je zatražio tek zanemarljiv broj građana.

Ova vrsta pomoći, koja je predviđena Zakonom o besplatnoj pravnoj pomoći koji se primenjuje od oktobra 2019. godine, besplatna je za građane, ali ne i za advokate koje plaća država iz budžetskih sredstava u iznosu od oko 30 odsto advokatske tarife.

Ko može da bude korisnik ove pomoći, u kojim postupcima, pod kojim uslovima i po kojoj proceduri može da mu se učini dostupnom, za Tanjug TV su u emisiji „Zakon 1 na 1“ govorile državna sekretarka u Ministarstvu pravde Livija Pavičević i advokat Biljana Bjeletić.

Ukazale su da osim postupaka koji su izuzeti zakonom, besplatna pravna pomoć se može pružiti u svim postupcima, počev od porodičnih, krivičnih, prekršajnih, parničnih postupaka, zbog nasilja u porodici, ali i u sporovima u vezi sa troškovima obrade kredita.

Kada je reč o krivičnim postupcima okrivljeni-građanin može besplatnu pravnu pomoć da traži u slučaju kada nije propisana obavezna odbrana uz advokata, ali on smatra da mu je neophodna.

U slučajevima kada je odbrana obavezna, a okrivljeni nema advokata, nadležni organ (policija, tužilaštvo, sud) može da mu postavi advokata po službenoj dužnosti.

U prekršajnim postupcima okrivljeni takođe može da traži besplatnu pravnu pomoć advokata i to kada je za konkretni prekršaj zaprećena kazna zatvora.

Zakon taksativno navodi ko sve može da bude korisnik besplatne pravne pomoći, a to su pre svega korisnici socijalne pomoći ili dečijeg dodatka, invalidi, izbeglice, tražioci azila, žrtve nasilja u porodici i drugi.

Zakon je propisao da ova pomoć može da se traži u svim postupcima osim u privrednim sporovima, postupku registracije pravnih lica, postupku naknade štete za povredu časti i ugleda, postupku pred prekršajnim sudom, ako za prekršaj nije zaprećena kazna zatvora, postupku u kome bi vrednost spora bila u očiglednoj i značajnoj nesrazmeri s troškovima postupka, ili tražilac nema izgleda na uspeh ili se njegova očekivanja zasnivaju na činjenicama i dokazima suprotnim propisima, javnom poretku i dobrim običajima, kao i kada postoji očigledan pokušaj da se zloupotrebi pravo na besplatnu pravnu pomoć ili neko drugo pravo.

Prema proceduri, građani kojima je pomoć neophodna najpre treba da se obrate svojoj opštini i podnesu dokumentaciju koja potvrđuje da ispunjavaju uslove da budu korisnici besplatne pravne pomoći.

O zahtevima za advokata odlučuje Ministarstvo pravde, a ukoliko ih odobri, građaninu se postavlja advokat koji će mu pružiti besplatnu pravnu pomoć.

Prema podacima Advokatske komore Srbije, od početka primene Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći u okrobru 2019. godine do sada, u više od 1.500 slučajeva advokati su pružilu besplatnu pravnu pomoć.

Pomoć je najviše tražena u porodičnim sporovima, kažu za Tanjug u AKS.

Ta komora je prošle godine u saradnji sa Ministarstvom pravde oformila Kol centar AKS za besplatnu pravnu pomoć, pre kojeg se redom sa liste pozivaju advokati.

Trenutno se na listi Kol centra nalazi 4.105 advokata – pružalaca besplatne pravne pomoći, što je oko 40 odsto svih advokata u Srbiji.

U AKS navode da građani nisu dovoljno informisani o svojim pravima, naročito u odnosu na vrstu postupaka u kojima mogu tražiti da im se odobri pravo na besplatnu pravnu pomoć, te da bi na tome trebalo više raditi.

Predstavnici AKS aktivno učestvuju u kontroli primene Zakona i podzakonskih akata, kao i u pregovorima sa Ministrastvom pravde oko izmene pojedinih.

Objavljeno: 14. 11. 2021.

Izvor: www.rtv.rs