POSVEĆENI VEČITOJ DECI, VAŽNIJI OD PORODICE: U Beogradu 540 ličnih pratilaca je podrška mladima sa smetnjama u razvoju i roditeljima

Društvo, oslonac, podrška i čuvari leđa deci o kojoj brinu i s kojima ruše delić po delić urođenih barijera, ali i predrasuda okoline. Šansa roditeljima, prevashodno majkama, koje odjednom, dobiju neko „svoje vreme“ da, bez griže savesti, ižive neke svoje davno zaboravljene želje. Oni su lični pratioci dece sa smetnjama u razvoju, koji, iako nisu u zvaničnom registru zanimanja, obavljaju veoma važan posao socijalne zaštite pod tuđim krovom. U Beogradu ih trenutno ima 540, a plan je da ih do kraja godine bude 600, koliko će i porodica moći da računa na njihovu pomoć.

Dubravka Mađinca, studentkinja Defektološkog fakulteta, jedna je od njih, koja već šest godina brine o deci sa smetnjama u razvoju. Pre tri godine porodica Grbović otvorila joj je vrata svoga doma i ukazala joj poverenje da se stara o tinejdžerki Tamari, sada osamnaestogodišnjakinji. Iako lični pratilac na obuci koju prođe dobije neke smernice, ovaj posao ne može da se radi strogo po pravilima „profesije“. Dokaz za to je njihovo prijateljstvo izgrađeno kroz svakodnevno osmočasovno druženje.

– S obzirom na to da studiram logopediju, želela sam da nadoknadim praksu koja mi nedostaje na fakultetu i tako sam se prijavila za ličnog pratioca organizacije „Dečje srce“ – kaže za „Novosti“, Dubravka.

-Htela sam više kontakta sa decom, a ostvarila sam više od zamišljenog. Sa Tamarom sam već tri godine i svakodnevno je odvodim u školu dok traje školska godina, tamo sa njom provodim vreme i vraćam je iz škole. Preko leta, kad nema nastave, obilazimo razne javne ustanove, šetamo, idemo u zoološki vrt i drugde.

Kako objašnjava Dubravka, Tamara voli da bude u pokretu, tako da se ona trudi da joj uvek osmisli odlazak na neka zanimljiva mesta.

– Ona voli da se druži, tako da se trudimo da nam dan uvek bude ispunjen. Volimo da odemo u kafić, a često smo i u kafiću „Zvuci srca“ – prepričava njihov dan dok sa njima razgovaramo baš u tom lokalu u Čubrinoj 12.

– A osim s Tamarom, zbližila sam se i s njenim drugaricama iz škole „Stefan Dečanski“, jer iako nisam njihov pratilac, brinem i o njima na neki način.

Tamarina majka Dijana Grbović uključuje se u razgovor i ističe da joj je sada nezamislivo da nemaju podršku ličnog pratioca. Ipak, priznaje da je u početku bila rezervisana, kao i ostali roditelji, prema ideji da dete prepusti potpunom neznancu.

– Pošto sam navikla da sve sama radim, nisam znala šta bi lični pratilac to mogao da radi umesto mene ili bolje od mene – iskrena je Dijana.

– Onda shvatite da ste i vi imali neke želje, i podsetite se šta ste to voleli da radite kad ostanete sami i da je to u redu da se odmorite čak i od svog deteta. Ipak, kao roditelj tinejdžerke sa smetnjama u razvoju morala sam da prihvatim da će kad mene ne bude, moje dete biti sa strancem. I onda sam odlučila da se sama uverim kako će to izgledati.

Granice koje postoje nije lako srušiti. Ali, Dubravka je uspela da sa Tamarom „mic po mic“ napravi pomake. To primećuje i njena majka Dijana, koja ističe, da je proširila vidike i iskoračila iz dvadesetčetvoročasovnog društva svoje majke.

– Iako sam „kul“ mama, Tamari je potrebno da provodi vreme sa nekim drugim – kaže Dijana.

– Ni ja, kad sam bila tinejdžerka, nisam želela da stalno budem sa majkom. Dubravka joj je i drugarica. A čak je uspela i neke stvari koje ja nisam. Pošto Tamari smeta buka, teško nam je padala vožnja gradskim prevozom. Sa Dubravkom nema tih problema.

Tamara je do sada „promenila“ sedam ličnih pratilaca. Ali, s njihovim odlaskom nije se završio njihov kontakt. Veza koju su ostvarile ostala je za ceo život.

– Moram da naglasim da nisu one bežale od nas – kroz smeh govori Dijana.

– Neke su se udale, odselile, našle posao u svojoj struci. Prva devojka koja je brinula o Tamari nije imala smelosti uživo da mi saopšti da odlazi, već me je nazvala telefonom. I onda smo zajedno plakale. Ipak, našla je posao u struci i morale smo da budemo srećne zbog toga. Sa svima smo u kontaktu, dolaze nam na rođendane, pa preči su mi od familije.

Humanitarna organizacija „Dečje srce“ mesto je za obuku ličnih pratilaca. A trenutno u 150 beogradskih škola i vrtića borave lični pratioci zajedno sa decom.

– Najviše ličnih pratilaca imamo među studentima, najčešće sa psihologije, defektologije i srodnih nauka – kaže Sašenka Mirković, defektolog „Dečjeg srca“, koja je inače, bila i Tamarina učiteljica.

– Ali, nećete verovati, iako uglavnom rade mlađi, i pojedini penzioneri obavljaju ovaj posao. Toliko su divni, posvećeni. Pitala sam se šta ih to nagoni da dođu kod nas. A onda sam shvatila. Ostvareni su, ne jure više za novcem, proživeli su sve i onda dolaze sa idejom da učine život lepšim nekom detetu.

* * * * * * * * * *

OVE GODINE 20 ODSTO VIŠE

GRAD Beograd uslugu socijalne zaštite „lični pratilac“ pokrenuo je 2014. godine. Od tada, lista korisnika i pratilaca se širila, a ove godine broj je uvećan za 20 odsto. Kako za „Novosti“, objašnjava sekretarka za socijalnu zaštitu Nataša Stanisavljević, ovu uslugu trenutno pruža 540 ličnih pratilaca za isto toliko korisnika.

– Od početka školske godine do sada u uslugu je sa liste čekanja uključeno 67 novih korisnika – navodi Stanisavljevićeva.

– Do kraja 2021. planirano je uključivanje još 60 dece sa liste čekanja, pa će ukupno ličnog pratioca imati 600 dece. Prednost imaju jednoroditeljske porodice, koje nemaju drugih članova porodičnog domaćinstava koje mogu preuzeti brigu o detetu, kao i deca sa prvim i drugim stepenom podrške. Najviše podnetih zahteva ima na opštinama Novi Beograd i Palilula, dok u Barajevu za sada nema zainteresovanih korisnika za ovu uslugu.

AKREDITOVANA OBUKA

SVAKI lični pratilac prolazi obuku po akreditovanom programu. U obavezi je da obavi zdravstveni pregled, kojim se utrvđuje da je sposoban za rad sa detetom, da dostavi potvrdu da nije osuđivan i da se krivično ne goni.

– Za obuku, koja traje dva dana, mogu da se prijave sve punoletne osobe koje su ispunile uslove. Za ta dva dana mi ne možemo da ih naučimo da ovladaju svim veštinama, ali možemo da ih ohrabrimo, damo smernice, a kasnije kroz rad imaju svu našu podršku – objašnjava Sašenka.

Objavljeno: 14. 11. 2021.

Izvor: www.novosti.rs

Autor: Milica Stanojković