Потрошачко ћоше: Поскупеле дозволе за пецање

Ускоро ће топло и ведро време заменити сивило, које зима, али и почетак пролећа носе са собом. Јутра ће постати пријатнија, а самим тим ће и устајање бити много лакше.

У ранораниоце спадају и пецароши, а управо они једва чекају долазак топлијег времена, како би се посветили својој пасији. За њих не постоји ништа лепше од тока реке и смираја који она носи са собом, држећи их зачаране неколико сати. Упркос томе што цене риболовачке опреме, али и дозволе за пецање расту из године у годину, неки од грађана са којима смо имали прилику да разговарамо кажу да то није у толикој мери ограничавајући фактор, због тога што љубав и страст према риболову за њих нема цену.

Ипак, сезона риболова тек треба да наступи. Превасходно због забране пецања одређених врста риба, како их пасионирани риболовци не би ометали у периоду мреста. Такве рибе су смуђ, али и смуђ камењар, који не смеју да се пецају од 1. марта до 30. априла. Забране за шарана, шарана голаћа и мрену обухватају период од 1. априла до 31. маја. Пецање скобаља, јаза, клена и деверике забрањено је између 15. априла и 31. маја. Од 15. априла до 15. јуна важи забрана за буцова. После 1. маја, па до 15. јуна ни сом није дозвољен за риболов. Трајна забрана пецања односи се на златног караша, малог вретенара, великог вретенара, лињака и кечигу. Рибе које су све време доступне љубитељима ове врсте рекреације у природи су сунчица, шљивар или “носара”, сребрни караш или “бабушка”, кесега или “најлонка”, вијун, шрац, уклија, гргеч, бели амур, црвенперка, сиви и бели толстолобик, кркуша… Штука је једина врста рибе која је била забрањена, а да јој је истекао рок забране пецања до сада.

Један од предуслова за успешно пецање јесте и квалитет опреме. У риболовачким продавницама нуди се широка лепеза ствари неопходних за сваког пецароша – од аматерских и професионалних пецаљки, до машиница, пловака, најлона, удица, до хране за рибе. О цени свих тих производа разговарали смо са запосленима у продавници пецарошке опреме “Рибарске воде” на Детелинари.

– Има разних врста штапова. Од такмичараца, до штапова са карикама, болоњез телемач штапова и обичних телескопа од 2,4 до 3 метра, све се продаје. Код дводелних штапова распон је од 2.000 до 16.000 динара. Највише се тражи ситан прибор: најлони, удице, пловци. Пловци су од 60 до 100 динара. Неизоставна је и храна за рибе, која кошта од 150 до 370 динара, у зависности од количине. Највише се продаје храна са аромом ваниле, јагоде или меда. Што се машиница тиче, њихове цене се крећу од 1.300 до 6.000 динара.

Годишње, цене риболовачке опреме поскупе од 10 до 15 посто, али запослени у риболовачкој делатности истичу да је опрема генерално јефтина. Из “Формекса” нису задовољни поскупљењем годишње цене дозвола за пецање. Према њиховим речима, оне су превисоке. У правилнику Министарства заштите животне средине, годишње дозволе за рекреативни риболов износе 7.000 динара, за разлику од прошлих година када је цена била 6.000, док је за старије од 65 година, али и жене и лица са телесним оштећењима од 60 до 80 процената цена 3.500 динара, за разлику од прошлогодишњих 3.000.

Годишња дозвола за лица са телесним оштећењем већим од 80 одсто, затим за лица која имају потпуни губитак радне способности, као и за војне и цивилне инвалиде рата и лица млађа од 18 година, кошта 600 динара. Свака годишња дозвола важи од 1. јануара, без обзира на то да ли је уплаћена у фебруару или у октобру.

Текст и фото: В. М. Петровић

Анкета: Да ли сте отворили риболовачку сезону?

Светозар Крстић, новинар:

– Пецам од малих ногу, али риболовачку дозволу ове године нисам извадио. Због чега? Зато, јер нити има ко да контролише пецароше, нити спортски риболовци могу да се надају било каквом улову вредном пажње.

Евидентно је да је из године у годину рибљи фонд све сиромашнији.

Стеван Тарабић, пензионер:

– Редовно вадим риболовачку дозволу, али пецарошку сезону још нисам отворио. Другар иде сваки дан и каже да риба још мирује. Зато сређујем приколицу за нови чамац, који намеравам да спустим у воду до краја недеље.

Чекам лепше време, а највише волим да пецам сома, смуђа и шарана.

Анђелко Петровић, електричар:

– Као и сваки клинац, почео сам да пецам у раној младости и кад једном одете на воду, заљубите се у реке и природу, па вам то остаје опсесија за цео живот.

Нисам извадио дозволу, али мислим да је цена коректна, нарочито ако сте чешће на води, па уловом можете то да надокнадите.

Алекса Петровић, студент:

– Први пут сам на пецању био кад сам имао 12 година. Ишао сам са оцем на малу реку, не могу да се сетим коју.

Пецао сам неколико пута, а престао сам због тога што нисам имао довољно времена, али се надам да ћу имати прилику то да радим чећше. Последњи пут сам пецао пре две године.

Текст и фото: В. М. П.

Objavljeno: 20. 4. 2021.

Izvor: www.dnevnik.rs

Autor: V. M. P.