Bojana je u masakru u Žitištu ostala bez noge, a njena nova slika je postala inspiracija svima!
Danas Bojana ima 25 godina, živi u Novom Sadu i radi kao programer u jednoj IT kompaniji…
Za Bojanu Ćorilić retko ko u Srbiji nije čuo. Ne kao za žrtvu masakra u Žitištu od pre nekoliko godina, devojku koja je u pucnjavi u kafiću izgubila nogu, već kao za snažnu, upornu, hrabru i inspirativnu devojku.
Danas Bojana ima 25 godina, živi u Novom Sadu i radi kao programer u jednoj IT kompaniji. Istovremeno kuca svoj master rad, kako bi privela kraju master studije na Fakultetu tehničkih nauka, ali i polaže vozački ispit u auto školi, sa protezom umesto noge.
– Otkad znam za sebe, uvek sam imala neki strah od vožnje. Iskreno, ni sama ne znam odakle je on dolazio. Sa 18 godina, kada su svi moji vršnjaci polagali vozački ispit, ja nisam imala tu želju. Nisam osetila potrebu da to uradim, jer me je strah sputavao. Prethodnih par godina sam pobedila mnoge strahove i nekako sam osetila da je vreme i ovaj da savladam. Bilo je vreme da se i sa tim suočim – priča nam Bojana.
Podsetimo, Bojana se 2016. godine našla na pogrešnom mestu u pogrešno vreme – u kafiću u Žitištu kada je ljubomorni suprug ugledao svoju ženu kako sedi u istom lokalu i odlučio da se sa njom obračuna. „Pripucao“ je iz kalašnjikova i ubio petoro ljudi, a čak 22 ranio. Među njima i Bojanu, koja je iz borbe za goli život izašla kao pobednik, ali je u toj bici izgubila nogu.
Ponovo je učila da hoda, uspela da nabavi kvalitetnu protezu i upravo je uprkos svim izazovima završila obuku za vozača i čeka polaganje. Zanimalo nas je kakva su njena prava kao osobe sa invaliditetom u ovom slučaju i kako je to regulisano zakonom.
– Trenutno po zakonu Republike Srbije, osobe sa invaliditetom mogu da polažu na adaptiranom vozilu – vozilu koje je prilagođeno njihovim potrebama. Takođe, po zakonu, auto škole smeju da obučavaju vožnju samo na vozilima sa menjačem (zbog toga imaju samo vozila sa menjačem), što bi značilo da osobe sa invaliditetom moraju da nabave svoje vozilo i da ga prilagode svojim potrebama. Pošto je meni amputirana leva noga, meni je dovoljan automatik kao adaptirano vozilo, ali to nisam mogla da nađem ni u jednoj auto školi, pošto im zakon to ne dozvoljava. Zbog toga sam morala sama da nabavim auto, ugradim duple komande i registrujem ga za obučavanje – kaže Bojana.
Dodaje da je, nakon položenih testova na prvom času praktične obuke sa svojim instruktorom odmah „kliknula“.
– Imao je dobar pristup prema meni i zbog njega sam zavolela vožnju. Od uplašene devojke, koja nikada nije mislila da će sesti u auto, sada je tu devojka koja jedva čeka da položi i da vozi. Za to sam zahvalna svom instruktoru Biserku – dodaje Ćorilić.
Strah je, kao i kod svakog početnika, bio prisutan, ali vremenom se oslobodila.
– Pa mogu da kažem da sam se prva dva puta plašila jer mi je sve bilo novo. A i to je nekako normalno, jer čovek se plaši nepoznatog. Ali kako su časovi odmicali, tako sam se polako opuštala. Pošto sam vrlo uporna osoba,osoba koja voli izazove, to sam gledala kao još jedan izazov. Kako sam završila sa obukom, sledeći izazov: položiti vožnju! – objašnjava nam Bojana.
Kako se na društvenim mrežama uvek trudi da motiviše druge ljude, a pogotovo osobe sa invaliditetom i dokaže im da je moguće sve što zamisle, na njenim profilima se mogu videti inspirativne i mudre poruke i fotografije. Među njima našle su se i ove sa vozačke obuke, sa kojih Bojana poručuje samo jedno: „Vi možete sve što poželite. Nemojte dozvoliti da vam ljudi govore da nešto ne možete, jer za sve postoji način. Borite se za sebe i ne odustajte, jer se sve na kraju isplati“.
Objavljeno: 23. 3. 2021.
Izvor: www.blic.rs
Autor: J. A. K.