Привилегија за рад на опасном радном месту

Бенефицирани стаж, или правилније – стаж који се рачуна са увећаним трајањем, „привилегија” је осигураника који раде на нарочито тешким, опасним и за здравље штетним радним местима, као и осигураника који обављају такве послове на којима се након навршених одређених година живота не може очекивати да свој посао, односно професионалну делатност обављају успешно.

Утврђивањем стажа осигурања који се рачуна са увећаним трајањем, ови осигураници могу у одређеним околностима да остваре право на пензију раније, а бенефицирани стаж им такође утиче и на месечни износ пензије. Радна места на којима се стаж рачуна са увећаним трајањем утврђена су одговарајућим правилником, који осим радних места утврђује и степене увећања стажа, као и начин њиховог утврђивања и ревизије.

Трајање стажа може се увећати за највише 50 одсто у односу на ефективно трајање, осим у случају професионалних војних службеника. Њима се у случају ангажовања у оружаним акцијама време проведено у тим акцијама, као и на лечењу, или у заробљеништву, рачуна као стаж осигурања у двоструком трајању. Степен увећања означава се бројевима, па тако, на пример, степен увећања 12/14 означава да се стаж осигурања рачуна тако да се сваких 12 месеци ефективног рада рачуна као 14 месеци стажа осигурања.

Снижење се рачуна од 65 година живота за мушкарце, а од 62 године и шест месеци за жене у току 2019. године, односно од 63 године живота за жене у току 2020. године

При утврђивању права на пензију, бенефицирани стаж се утврђује према законским прописима који су примењивани у Републици Србији у време када је стаж навршен. Ови прописи су се с временом мењали и са сваком изменом доносили нове услове под којима се стаж утврђивао са увећаним трајањем, а такође је било и измена у погледу начина његовог рачунања. Тако је до краја 1972. важио пропис по коме се стаж урачунавао са увећаним трајањем само у случају да је његово укупно трајање дуже од пет година. Од 1973. године тог ограничења више није било, па се стаж рачунао са увећањем без обзира на укупно трајање. Међутим, закон чија је примена почела 1. јануара 1997. године вратио је ово ограничење са додатним пооштрењем – почев од тог дана бенефицирани стаж се урачунава само ако је његово укупно трајање дуже од 10 година. Ипак, у случају да је код осигураника утврђена инвалидност, укупно трајање рада од пет година на радним местима за која је предвиђен бенефицирани стаж, довољно је за његово рачунање у увећаном трајању.

Самосталне делатности

Осигураници који су обављали самосталну делатност такође имају право на стаж са увећаним трајањем уколико су обављали послове за које је такав стаж предвиђен. У случају да је утврђено обављање таквих послова, они су у обавези да уплате увећан допринос за ПИО, како би им се стаж рачунао са увећањем. Исто увећање доприноса важи и за друге послодавце, па се зато свим осигураницима сугерише да пре одласка у пензију провере своје податке регистроване у матичној евиденцији у Фонду, јер и у случају да су сви други услови испуњени трајање стажа неће бити увећано уколико послодавац није испунио своју обавезу и уплатио доприносе.

Осигураници који су користили боловање за време рада на местима на којима се стаж рачуна са увећаним трајањем треба да знају да су се и прописи који регулишу утицај боловања на рачунање тог стажа мењали. До краја 1987. године боловање није утицало на рачунање бенефицираног стажа, односно осигуранику се комплетан период рада рачунао са увећаним трајањем без обзира на трајање одсуства с посла. Почев од 1. јануара 1988. године, боловање које је у току календарске године трајало краће од месец дана није од утицаја на рачунање бенефицираног стажа, али се одсуствовање са посла које прелази месец дана одбија од укупног трајања бенефицираног стажа. Овакав начин рачунања примењиван је до краја 1990. године. Дакле, у овом периоду се „опрашта” одсуство с посла у трајању до једног месеца, без обзира на то да ли је боловање било континуирано, или је осигураник одсуствовао са посла у више краћих периода. Почев од 1991. године свако одсуство с посла због болести представља разлог да се у периодима боловања стаж осигурања рачуна само у ефективном трајању.

Осигураник са бенефицираним стажом може раније да оствари право на пензију, и то на различите начине. Осигураници који су навршили бенефицирани стаж чије је трајање најмање 2/3 укупног стажа осигурања, имају право на снижење старосне границе. На сваких пет година проведених на радном месту са коефицијентом 12/14 старосна граница се снижава за једну годину, на сваке четири за 12/15, три за 12/16 и на сваку једну годину и шест месеци за 12/18. Ово снижење односи се само на остваривање права на старосну, али не и на превремену старосну пензију. Дакле, снижење се рачуна од 65 година живота за мушкарце, а од 62 године и шест месеци за жене у току 2019. године, односно од 63 године живота за жене у току 2020. године. Осигураник који по овом основу оствари право на старосну пензију добија ту пензију у „пуном” износу, без икаквих умањења. Старосна граница може да се снижава највише до 55 година живота, осим за запослене који су на радним местима са коефицијентом 12/18 ефективно провели 2/3 радног века, у односу на укупно ефективно проведено време на радним местима на којима се стаж рачуна са увећаним трајањем. Овим осигураницима старосна граница може да се снизи и до 50 година живота.

Трајање  и године

Трајање бенефицираног стажа од утицаја је и на права запослених који припадају такозваним посебним категоријама осигураника – полицијски службеници, припадници обавештајних агенција, запослени на извршењу кривичних санкција, припадници Војске Србије и други, који имају могућност да право на пензију остваре под посебним, повољнијим прописима, у случају да су на овим пословима провели период прописан Законом о пензијском и инвалидском осигурању. У 2019. години, тај период је 13 година и шест месеци ефективног рада на пословима са увећаним трајањем стажа, док ће у 2020. години бити потребно 14 година. Уз овај услов, осигураници из ове категорије треба да имају најмање 55 година живота и 23 године и шест месеци стажа осигурања у 2019. години, односно 24 године стажа осигурања у 2020. години, како би остварили право на старосну пензију.

Осигураници који имају право на снижење старосне границе, али ни са сниженом границом не испуњавају услов за старосну пензију, већ одлазе у превремену старосну пензију треба да знају да је почев од септембра 2018. године Закон измењен у погледу одређивања процента умањења при одређивању превремене старосне пензије тако што се број месеци ранијег одласка у пензију рачуна у односу на снижену старосну границу, а не у односу на године живота које су прописане Законом, што је повољније у односу на раније прописе. Износ превремене старосне пензије одређује се као износ старосне, који се затим умањи за 0,34 одсто за сваки месец ранијег одласка у пензију, али највише до 20,4 одсто.

Мирослав Мирић

Objavljeno: 22. 2. 2021.

Izvor: www.dnevnik.rs

Autor: Miroslav Mirić