Platforma za zapošljavanje osoba sa invaliditetom

Zapošljavanje osoba sa invalliditetom nije jednostavan ni lak proces jer predpostavlja određene preduslove koje posodavac treba da obezbedi i koji često deluju demotivišuće. U dosadašnjem sprovođenju Zakona primećeno je da se najveći broj kompanija koje su u obavezi da zaposle osobe sa invaliditetom uglavnom odlučuju na plaćanje određene nadoknade u budžet Republike Srbije nego da aktivno pristupe zapošljavanju. Potencijalni benfiti za poslodavce, koje je Vlada Srbije je definisala Zakonom o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom ostaju tako u drugom planu kao nedovoljan motiv najvećem broju kompanije da se aktivno uključe u zapošljavanje osoba sa invaliditetom.

-Da bismo razumeli kako stav poslodavca prema osobama sa invaliditetom može da bude mera efikasnosti Zakona, potrebno je da se vratimo korak unazad i razmotrimo Zakon o profesionalnoj rehabilitaciji i zapošljavanju osoba sa invaliditetom. Možemo grubo razlikovati dva osnovna načina na koji ovaj zakon podstiče zapošljavanje osoba sa invaliditetom: kvotni sistem i aktivne mere politike zapošljavanja. Kvote predstavljaju mehanizam prinude jer poslodavac koji zapošljava više od 20 osoba mora da ispuni obavezu zapošljavanja bar za jednu osobu sa invaliditetom, i broj osoba koja je potrebno da zapošljava. Sa druge strane, aktivne mere predstavljaju podršku poslodavcima i osobama sa invaliditetom kako bi došlo do što kvalitetnijeg zapošljavanja. Potrebno je dakle istaći da su kvote samo podsticaj za zapošljavanje, dok suštinu zakona čine aktivne mere zapošljavanja, koje treba da omoguće povoljne uslove za zapošljavanje osoba sa invaliditetom.

U okviru Nacionalne službe za zapošljavanje sprovodi se aktivna politika zapošljavanja osoba sa inaliditetom koje podrazumeva niz mera usmerenih na zapošljavanje osoba sa invaliditetom, uključujući i određene finansijske podsticaje, ali ukupni postignuti rezultati dalje nisu u potpunosti zadovoljavajući, a značajan broj osoba sa invaliditetom i dalje je izvan tržišta rada. Poslodavcima su teško dostupne informacije o tome šta osobe sa invaliditetom mogu, a šta ne, koje poslove mogu da obavljaju i kako prilagoditi radno mesto. Podsticajne mere za zapošljavanje uključuju pre svega finansijsku podršku poslodavcima, a ne i savetodavnu. Ukoliko koriste aktivne mere zapošljavanja, poslodavci se obavezuju da zadrže osobe sa invaliditetom u radnom odnosu i nakon prestanka podrške. Ovo dovodi do ograničenja fleksibilnosti prilikom prilagođavanja potrebama tržišta, koja je važna u uslovima naglih promena na tržištu. Zato se posodavci radije odlučuju za zapošljavanje na određeno vreme, pa im je obavezivanje na zapošljavanje na neodređeno vreme nepraktično, makar u početku. Pri tome dokumentacija koja im je potrebna za korišćenje ovih mera je preobimna i vrlo kompleksna.

Iz perspektive poslodavaca zakon nameće kvote o zapošljavanju, komplikovane administrativne procedure, dodatne troškove, a sa druge strane smanjen profit, potencionalne probleme u kolektivu, a neretko i povećanu fluktuaciju zaposlenih.

U slučaju kada su potrebna značajnija prilagođavanja radnog mesta, sredstva koja obezbeđuje Nacionalna služba za zapošljavanje, često nisu dovoljna kako bi se radno mesto u potpunosti prilagodilo.

Ono što je potrebno uraditi jeste unapređenje uloge koju javni sektor ima u zapošljavanju osoba sa invaliditetom, odnosno promovisanje zapošljavanja osoba sa invaliditetom u javnom sektoru kao način ispunjenja obaveze zapošljavanja. Takođe je potrebno da se poslodavcima učine dostupnije informacije o specifičnostima zapošljavanja osoba sa invaliditetom. Sem toga nakon zapošljavanja osoba sa invaliditetom podršku koja je poslodavcima potrebna jeste savetnik koja bi osobi sa invaliditetom omogućio da se što lakše prilagodi novom radnom mestu i kolektivu, kao i neko ko bi poslodavcu pomogao u detaljnije upućivanje prava i obaveze – ističe Jovana Krivokuća Milovanović, izvršna direktorka Foruma mladih sa invaliditetom, i dodaje:

-Poslodavci su generalno upoznati sa zakonskim obavezama koje imaju. Ali ono što je prisutno jeste nedovoljna upoznatost poslodavaca sa ograničenjima te mogućnostima osobama sa invaliditetom, naročito s obzirom na tip invaliditeta, što potencijalno dovodi do predrasuda. Naime, nedovoljno poznavanje tipova invaliditeta može dovesti do diskvalifikovanja kandidata koji bi mogli nesmetano da obavljaju određene poslove. Takođe, poslodavci često nisu svesni značaja prilagođavanja radnog mesta i radnih uslova, što svakako spada u jednu od najvećih barijera za zapošljavanje osoba sa invaliditetom. Informisanost poslodavaca o tome šta osobe sa invaliditetom mogu da rade, a šta ne, i kako prilagoditi radno mesto i proces rada, od izuzetne je važnosti za stav poslodavca prema osobama sa invaliditetom, te samim tim za uspešno zapošljavanje. Problem je što negativni stavovi poslodavca, zajedno sa nedovoljnom dostupnošću informacija o specifičnostima zapošljavanja osoba sa invaliditetom dovodi do toga da se poslodavci i ne informišu o svim mogućnostima i tako Zakon doživljavaju kao namet. Zato nije začuđujuće što poslodavci u Srbiji nisu u dovoljnoj meri informisani o važnim karakteristikama osoba sa invaliditetom i kako uslove rada prilagoditi karakteristikama osoba sa invaliditetom.

Ovakva situacija dovodi do taga da se osobe sa invaliditetom i dalje u najvećem stepenu percipiraju kao socijalni problemi i socijalna kategorija a ne kao potencijalni socijalni kapital zajednice. Zbog svega navedenog Forum mladih sa invaliditetom pokreće Platformu za zapošljavanje osoba sa invaliditetom kako bi se privrednim subjektima pružila strateška podrška u njihovom aktivnijem pristupu aktivnog, dugoročnog i održivog zapošljavanja osobe sa invaliditetom.

Platforma treba da posluži kao mesto okupljanja, savetovanja, informisanja, konsultacija i podizanja kapaciteta domaćih i inostranih kompanija koje posluju na teritoriji Republike Srbije, Platforma za zapošljavanje osoba sa invaliditetom ima za cilj da na jednom mestu okupi kritičan broj malih, srednjih i velikih preduzeća koje prepoznaju značaj zapošljavanja osobe sa invaliditetom i koja će sprovođenjem aktivne politike zapošljavanja uticati na unapređenje ne samo položaja osobe sa invaliditetom već i na uspostavljanje novih društvenih vrednosti u Srbiji. Uspostavljanje Platforme odvija se u saradnji sa domaćim i inostranim kompanijama koje posluju na teritoriji Republike Srbije.

Forum mladih sa invaliditetom

Forum mladih sa invaliditetom je krovna organizacija civilnog društva koja se od 2008. godine intenzivno bavi zapošljavanjem osoba sa invaliditetom, pružajući u tom procesu podršku poslodavcima, osobama sa invaliditetom i kreatorima javniih politika. Misija Foruma usmerena je na osnaživanje svih nevladinih aktera kako bi se osobe sa invaliditetom kroz zapošljavanje i ekonomsko osamostaljivanje integrisalo u društvo na dostojanstven način.

Izazovi

Jedan od dva glavna aktera zapošljavanja osoba sa invaliditetom je poslodavac. Poslodavac je taj koji donosi odluku da li želi ili ne da ponudi posao bilo kojoj osobi, pa i osobi sa invaliditetom. Zakoni, uslovi u lokalnoj zajednici i drugi faktori stvaraju polje u kojem taj poslodavac donosi odluku. Oni zapošljavanje osoba sa invaliditetom čine manje ili više povoljnim, ali poslodavac je taj koji donosi odluku hoće li, ili neće, da zaposli neku osobu. Zato je važno razumeti položaj poslodavcu na tržištu rada, ali i to kako poslodavci vide osobe sa invaliditetom kao radnike, jer je to jedan od ključnih faktora prilikom donošenja odluke prilikom zapošljavaja.

Izazove sa kojima se poslodavci suočavaju prilikom zapošljavanja osoba sa invaliditetom možemo da grupišemo u nekoliko kategorija. Prvo bih rekla da generalno imamo prisutnu ograničenu potrebu za zapošljavanjem. U Srbiji privreda nije u stanju da produkuje dovoljno radnih mesta. Ujedno, u situaciji kada poslodavci nemaju potrebu za novim radnicima, njima se ne isplati da zaposle osobu sa invaliditetom kako bi ispunili zakonsku obavezu zapošljavanja.

Zatim, tu je mišljenje poslodavca o osobama sa invaliditetom. Poslodavci od osoba sa invaliditetom uglavnom ne očekuju da mogu da zarade platu, već kada ih zapošljavaju to rade da bi ispunili nametnutu obavezu ili zbog finansijskih povoljnosti koje mogu da ostvare. Takođe poslodavci osobe sa invaliditetom često vide kao nekompetentne, nesposobne, neefikasne i smatraju da ih je generalno rizično zaposliti. U kontaktu sa osobama sa invaliditetom poslodavci često degradiraju osobe sa invaliditetom kao rdnike, što možemo slikovito da opišemo pitanjem sa kojim se osobe sa invaliditetom susreću:“Šta ja dobijam za tebe“?

Sa druge strane, jedna od barijera sa kojom se poslodavci susreću je nepovoljna kvalifikaciona struktura osoba sa invaliditetom, pa su neki poslodavci primorani da obavezu zapošljavanja ispune na drugačiji način osim kroz zapošljavanje, čak i kad bi radije zaposlili osobu sa invaliditetom.

Takođe, jedan od problema jeste neprilagođenost radnih mesta. Bez obzira na kompetencije koje ima, ukoliko radno mesto nije pristupačno, osoba sa invaliditetom ne može da se zaposli.

Na kraju, poslodavci nisu dovoljno informisani o tome šta osoba sa invaliditetom mogu da rade, a šta su njihova ograničenja, te zašto i kako je važno prilagoditi radno mesto.

Opšti zaključak je da neprilagođenost radnih mesta i zajednice, velika stopa nezaposlenosti, nepovoljna kvalifikaciona struktura osoba sa invaliditetom i njena neusklađenost sa potrebama tržišta, kao i drugi nabrojani specifični i nespecifični faktori najčešće dovode do kratkoročnog i selektivnog zapošljavanja osoba sa invaliditetom, a uglavnom u cilju zadovoljenja kvota – objašnjava izvršna direktorka Foruma mladih sa invaliditetom.

Objavljeno: 4. 2. 2021.

Izvor: GLAS PODRINJA, Šabac – Aktuelno