Nova strategija zapošljavanja bez mišljenja sindikata

Strategija zapošljavanja za period 2021–2026. godine bi, kako je ranije najavljeno, trebalo da bude usvojena do kraja januara, a o tom strateškom dokumentu nedavno je organizovana i javna rasprava. U međuvremenu su prikupljena i mišljenja ministarstava, a čeka se i završna reč Socijalno-ekonomskog saveta, posle čega predlog strategije ide na usvajanje. Glavni cilj je omogućavanje kontinuiranog rasta zaposlenosti, a posebna pažnja biće usmerena na kategorije ljudi koji se teže zapošljavaju, među kojima su mladi, žene, osobe sa invaliditetom…

Ipak, u kreiranju ovog dokumenta, pa čak ni u javnoj raspravi, nisu učestvovali baš svi sindikati, što su za naš list potvrdili u Asocijaciji slobodnih i nezavisnih sindikata. Nisu čak ni upoznati sa sadržajem ovog važnog dokumenta, niti im je poznato kada će biti usvojen. U Savezu samostalnih sindikata Srbije su, međutim, pitani za mišljenje o predlogu nove strategije, ali njihove ideje nisu unete u tekst predloga, potvrdila je Sanja Paunović, iz Saveza samostalnih sindikata.

– Tražili smo da se nađe način za motivisanje nezaposlenih da se češće prijavljuju na biro rada, da se uvežu svi registri o zaposlenima i nezaposlenima u zemlji, da Nacionalna služba zapošljavanja ima u potpunosti uvid u sredstva koja se prikupljaju po osnovu doprinosa i kako se koriste i, na kraju, da se vrate doprinosi za slučaj nezaposlenosti od strane poslodavaca. Ništa od toga neće biti deo strategije, ispostavilo se da nas je država pitala samo da bi se reklo da nas je pitala – ističe Paunovićeva.

A u predlogu nove strategije je navedeno da je u 2019. udeo dugoročno nezaposlenih u ukupnom broju nezaposlenih na evidenciji NSZ-a bio 66 procenta, a stopa dugoročne nezaposlenosti 6,1 odsto. Na kraju 2026. godine se očekuje da će primenom strategije taj udeo dugoročno nezaposlenih biti 61 procenat, a da će stopa dugoročne nezaposlenosti  iznositi 1,9 odsto, što je smanjenje za pet, odnosno 4,2 procenta u odnosu na prethodni period. Planirana izdvajanja za aktivne politike zapošljavanja projektovana Akcionim planom zapošljavanja(APZ) su na 0,2 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) u 2026, za razliku od 2019. kada je udeo izdvajanja za mere APZ-a u BDP-u bio 0,08 odsto.

Ipak, povodom završetka javne rasprave o ovom strateškom dokumentu, nedavno se oglasila Radna grupe Nacionalnog konventa za EU za pregovaračko poglavlje 2 i 19. Smatra da Predlog Nacionalne strategije zapošljavanja za period 2021–2026. predstavlja korak unazad u odnosu na prethodnu strategiju, s obzirom na to da su planirana izdvajanja za aktivne mere zapošljavanja projektovana na 0,2 odsto BDP-a u 2026. godini.

Kao koordinator grupe, Fondacija Centar za demokratiju je podsetila da je u prethodnoj strategiji u 2020. kao ciljana vrednost navedeno 0,5 odsto BDP-a.

– Sa tako skromnim izdvajanjima Srbija će i dalje ostati na začelju Evrope i sa najnižim obuhvatom merama APZ-a. U 2018. u mere APZ-a u Srbiji je uključeno 5,1 od 100 nezaposlenih, dok je u EU najmanji obuhvat imala Rumunija (5,3), a najveći Belgija (76,5). Obuhvat nezaposlenih merama APZ-a u 2019. pao je na 4,7 odsto – navedeno je u saopštenju.

Predlog nove strategije planira skromna izdvajanja APZ-a projektovana na 0,2 odsto BDP-a uprkos oceni iz izveštaja Evropske komisije o napretku Srbije za 2020. u kojoj se navodi da „nedostaju adekvatni finansijski i institucionalni resursi za zapošljavanje i socijalnu politiku“.

Iako se u ciljevima strategije spominju inkluzivnost tržišta rada, dostojanstven rad i kvalitet poslova, predložene mere ne vode ka kreiranju kvalitetnih radnih mesta.

Izostale su veoma važne intervencije za uklanjanje prepreka za uključivanje na tržište rada (na primer, razvoj usluga brige o deci i starijima kao podrška ženama na tržištu rada).

– Dok je prethodna strategija definisala ciljeve za unapređenje položaja 10 grupa teže zapošljivih, a među njima su bili i Romi, povratnici po sporazumu o readmisiji, ruralno stanovništvo, interno raseljeni i izbeglice, viškovi zaposlenih, predlog nove strategije predviđa mere za svega četiri grupe: korisnike socijalne zaštite, žene, mlade i osobe sa invaliditetom – podseća Radna grupe Nacionalnog konventa za Evropsku uniju.

Objavljeno: 27. 1. 2021.

Izvor: www.politika.rs

Autor: Marija Brakočević